Izvor: Prof. dr Mihajlo Vučić, N1

Jučeraṣ̌nje gostovanje na televiziji N1. Bilo je uživo komentarisanje sednice Generalne skupṣ̌tine UN o Rezoluciji o proglaṣ̌enju međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici.

Neki saẓ̌etak mojih razmiṣ̌ljanja na tu temu bi bio:

1) Ova Rezolucija nije pravni akt pa ne može ni da ima pravne posledice npr. da pogorṣ̌a status Republike Srpske ili da dovede do zahteva za ratnu odṣ̌tetu koju bi plaćali građani Srbije.

2) Rezolucija ne donosi nikakve nove činjenice samo podseća na one već utvrđene u presudama međunarodnih sudova. Tu piṣ̌e da je zločin u Srebrenici genocid i da ga je sprovelo u delo tadaṣ̌nje političko-vojno rukovodstvo Republike Srpske. Takođe piṣ̌e i da je Republika Srbija mogla da eventualno na njih utiče da to ne sprovedu ali da nije dovoljno napora uložila na tom planu. Nema kolektivne krivice naroda ili države.

3) Te presude međunarodnih sudova nisu dobra osnova za pomirenje naroda u BiH. Jesu one donele jednu vrednu činjeničnu graðu ali prosto sudovi nisu istorič̣ari oni ne idu ka tome da utvrde istorijsku istinu u svim njenim aspektima već procesnu istinu, tj. oni se ne bave uzrocima i motivima sukoba već pitanjima krivice ili nevinosti. Jedina ispravna osnova za pomirenje jeste zajednički narativ istoričara sva tri naroda zasnovan na sveobuhvatnoj i objektivnoj analizi svih relevantnih ĉinjenica.

4) Naṣ̌a država previṣ̌e značaja pridaje ovoj Rezoluciji i angažuje velike diplomatske resurse za neṣ̌to ṣ̌to nema nikakvih posledica po nacionalni interes. Kada je donesena isto takva Rezolucija o genocidu u Ruandi 2015. nije naneta nikakva ṣ̌teta narodu Hutu ĉiji su pripadnici osuđeni bili za genocid. Naravno ovo je sjajna tema za političku manipulaciju patriotskim osećanjima. Zato se tolika frka i diže od strane vlasti oko jednog benignog pitanja.

5) UN pokreću sada rezoluciju o tome jer je sledeće godine 30 godina od dogaðaja u Srebrenici. Možda je Nemačka predlagaĉ jer želi da malo “čačne” Dodika i Vučića a možda im i samo daje priliku da prave ṣ̌aradu oko nebitnih stvari i skreću pažnju narodu pred ključne izbore u Beogradu. Svakako mislim da UN imaju pametnija posla, a pogotovo Nemačka koja se trenutno tereti za saučesništvo u genocidu u Gazi. Ali UN su generalno jedna birokratska i neefikasna organizacija a Nemačka velika sila, može im se da rade ṣ̌ta hoće ja se sa njima oko toga ne bih svađao jer opet, ponavljam, Rezolucija nije ṣ̌tetna po Srbiju i Srbe.

6) U vezi sa prethodnim možda je jubilej Srebrenice i ova Rezolucija dobra prilika da se podsetimo na katastrofalne propuste UN u upravljanju krizom u BiH koji su i doveli do uslova za genocid u Srebrenici. UN je prvo sama sebe obavezala da demilitarizuje Srebrenicu, nije uspela. Onda se obavezala da pomeri srpske snage na bezbednu udaljenost od grada, nije uspela. Onda se obavezala da ṣ̌titi plavim ṣ̌lemovima Srebrenicu, a ṣ̌lemovi se povukli čim su Srbi otpočeli napad. Kada su udruženja žrtava tužile UN pred holandskim sudom za ove propuste sud je odrekao nadležnost jer je ta organizacija zaṣ̌tićena imunitetima od suđenja.