Izvor: Politika

Grčka je ponovo u središtu evropske ekonomske krize i u novom šoku zbog još jednog, dodatnog srozavanja svog kreditnog rejtinga. Premijer Jorgos Papandreu je pod sve većim pritiskom nacije koja u sredu stupa u generalni štrajk, a suočava se i sa kritikama sopstvenih ministara koji vladu upozoravaju na konfuziju i kontradiktornost u odlukama.

Pod budnim okom kreditora koji su sa novim zahtevima stigli u ekspertsku misiju u Atinu, gde se svim silama demantuju spekulacije da je na zatvorenom sastanku ministara finansija EU u Luksemburgu tajno tražen novi kredit od 60 milijardi evra, kao da se govorilo i o izlasku zemlje iz evrozone.

U očigledno turbulentnoj atmosferi, dodatna uveravanja da se neće odustati od procesa reformi, bez obzira na političku cenu, bila su neophodna i predsedniku Karolosu Papuljasu sa kojim se premijer Papandreu sreo pred sastanak sa članovima kabineta. Poslednje izjave nekih ministara, posebno ministra zdravlja Andreasa Loverdasa koji je pozvao na mnogo konkretnije i usaglašenije poteze vlade, čak i promene u kabinetu kako bi se izbegla konfuzija, u javnosti su protumačene kao „prozivanje” Papandreua i njegove kompetentnosti u ministarskom okruženju sa kojim donosi najvažnije odluke za zemlju.

Kako bi se smanjila očigledna napetost, zvanični predstavnik vlade Jorgos Petalotis je odmah reagovao i saopštio da nema govora o raspisivanju vanrednih izbora niti izmenama u vladi.

Ponovno srozavanje kreditnog rejtinga za Grčku je dodatni udarac, posebno u trenutku kada se računalo da se prodajom obveznica dođe do novih sredstava.

Međutim, agencija „Standard end purs” smatra da postoji opasnost da Grčka ipak restrukturira dug i traži prolongiranje rokova otplate svojih dugova. Agencija smatra da će Grčka tražiti finansijsku pomoć i posle 2013. zbog čega i ostale rejting agencije, „Mudis” i „Fič”, najavljuju snižavanje kreditnog rejtinga Grčke.

Uporedo sa tim, evropski partneri sve su precizniji u svojim zahtevima da ubuduće grčki zahtevi za bilo kakva dodatna sredstva moraju biti potkrepljeni određenim garancijama. Nemačka je poručila da ne treba žuriti sa bilo kakvom dodatnom pomoći Grčkoj već da treba sačekati izveštaje eksperata „trojke” (EU, MMF i Evropska centralna banka) o tome kako se Atina bori sa problemima i kako sprovodi reforme.

Ministri finansija zemalja članica evrozone demantovali su mogućnost izlaska Grčke iz ovog finansijskog saveza. Spekulacije na tu temu nazvane su glupim idejama pre svega zato što bi to bio potres za EU sa nepredvidivim posledicama.

Svoje nezadovoljstvo ekonomskom politikom i posledicama dogovora sa „trojkom” hiljade Grka će još jednom izraziti kroz generalni štrajk koji će 11. maja, praktično, paralisati zemlju. Sindikati radnika zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, a to je više od dva miliona ljudi, organizuju mitinge i protestne povorke u svim grčkim gradovima.

Zemlja će stati jer, nema prevoza, avio-saobraćaja i brodskog saobraćaja, ne rade banke, javne institucije, nema novina i TV informativnih emisija, ne rade škole, dok bolnice rade sa ograničenim kapacitetima.

Radnička klasa smatra da umesto „klečanja” pred Evropom, smanjenja zarada i penzija, donošenja zakona koji moraju da budu u skladu sa EU, enormnog rasta cena koji snižava životni standard nacije, vlada ima mnogo važnijih obaveza. Pre svega, da reši problem nezaposlenosti koji je već prešao 15 odsto i da se, kako kažu sindikati ali i opozicija, okrene istinskim potrebama sopstvenog naroda koji ne može da bude žrtva vladine politike koja sve probleme želi da reši kroz nove namete.