Izvor: Advance, Srbininfo, RT

Francuski Nacionalni front postao je pod vodstvom Marin le Pen najveća politička sila u Francuskoj, osvojivši najveći broj glasova na Evropskim izborima. Nema sumnje da je taj potez duboko protresao francuski ali i evropski politički establišment.

Ova desničarska stranka – koja za sebe, kao i svi “moderni” desničari, tvrdi da desnica i levica danas više ne postoji (možda ne u centru, ali na krakovima političkog kompasa itekako postoji) – kod mnogih izaziva dvojaka osećnja, što nije čudno jer stranka je pod vodstvom Marin Le Pen ukomponovala toliko klasične desničarske (antiimigracijska politika) i levičarske retorike (zaštita prava radnika, državnih službi itd.) da je zaista danas teško Nacionalni front svrstati u neku kategoriju.

Da je Nacionalni front nova pojava, takve političke amalgamacije bi još i prošle, ali Front za sobom vuče težak teg sopstvene prošlosti. Naime, Marin je ćerka osnivača stranke, Žan-Mari le Pena, koji je nedvosmisleno čovek sa izraženim naci-fašističkim stavovima. Da stvar bude još zanimljivija, poslednjih dana dolazi do tenzija na relaciji otac-ćerka.

Nema sumnje da je Marin izvukla stranku iz okova propale i nazadne ideologije i od nje učinila vodeću političku silu u zemlji. To nije mogla izvesti bez temeljne ideološke korekcije. Put od „fašističke“ stranke, osnovane 1972, do „nacionalističko-konzervativne” stranke danas bio je njena velika misija. Ali njen 85-godišnji otac je i dalje tu, ima funkciju počasnog predsednika i nije nimalo zadovoljan ovim procesom.

„Moja ćerka je pretvorila Nacionalni front u bizarnu konformističku stranku”, poručio je Žan-Mari, svega dan pošto se Marin javno ogradila od njegovih antisemitskih izjava.

Marin otvoreno zagovara izlazak Francuske iz NATO i povratak na međunarodnu politiku koji je predvodio istaknuti francuski predsednik Šarl de Gol, koji je i danas za mnoge Francuze i Evropljane simbol nesvrstane politike).

Do sada smo većinom čitali o Nacionalnom frontu u kontekstu unutrašnjih pitanja, ali šta Marin le Pen misli o evropskim i međunarodnim problemima? Brojne odgovore na upravo ovakva pitanja dala je u ponedeljak u intervjuu za RT. Naravno, ne treba ni isticati kako Moskvi svakako imponira kada nova najveća politička sila Francuske za krizu u Ukrajini ne krivi nju, već SAD i EU.

Poslednji put kad smo razgovarali, predvideli ste da ćete na evropskim izborima postati najsnažnija francuska stranka. I, evo nas. Šta je prvo što želite da učinite?

— Najpre ću formirati grupu u Evropskom parlamentu kako bismo sprečili svaki novi napredak prema evropskom federalizmu, koji smatram izuzetno antidemokratskim. Smatram kako je to protivno suverenitetu naroda kao i ekonomskim, društvenim i međunarodnim interesima Francuske. Zato ćemo, zajedno sa saveznicima, moći da nastupimo novim glasom, drugačijim od onoga koji je do sada dominirao u EU.

Kada gledate širu sliku, evroskeptici su i dalje u manjini, još nemaju ni blok. Nije se zapravo desila nikakva velika pobeda. Zašto se onda stalno priča o političkom potresu?

— Verujte mi, videli smo lica ovih ljudi u Briselu koji su nas gledali kako dolazimo. Mislim da oni veruju da će naše prisustvo promeniti izgled Evropskog parlamenta i samih debata koje će se voditi unutar te institucije.

Koliki je zapravo problem tih evrokomesara, kojih želite da se rešite? Zar je pitanje suvereniteta postalo toliko ozbiljno?

— Suverenitet je temelj demokratije. Bez suvereniteta nema demokratije jer imati slobodu da se stavi glas u glasačku kutiju je jedna stvar, ali, ako ljudi koje izaberete u tom procesu nemaju nikakva ovlašćenja jer stvarnu moć drže nadnacionalna tela, tad više nismo u demokratskom procesu.

To je upravo ono kroz šta sada prolazimo. Mislim da je Mendes France (bivši francuski premijer) 1957. rekao u Nacionalnoj skupštini da postoje dva puta ka totalitarizmu – ili se sva ovlašćenja ujedinjuju u jednu ili da ih prebacimo na nadnacionalno telo. Upravo to su učinili izgradivši EU – prebacili suverenitet na nadnacionalno telo koji nije birano, koje nema nikakav legitimitet i koje nameće svoju volju narodu. To se tiče i našeg teritorijalnog suvereniteta – mi više nemamo kontrolu nad svojom imigracijskom politikom jer su sve granice otvorene od uvođenja Šengena.

Isto vredi i za naš monetarni suverenitet jer više nemamo kontrolu nad svojom valutom. Naš suverenitet nad budžetom takođe je prebačen na nivo EU, kao i pravni suverenitet, pošto je 80 odsto zakona o kojima se glasa u francuskoj Nacionalnoj skupštini zapravo prepisane EU direktive. Smatram da je Francuska slobodna zemlja i da bi takva trebalo da ostane. Zato, pošto su nam ukrali naše slobode, treba da se borimo da ih vratimo natrag iz ruku onih koji su nam ih ukrali bez našeg znanja i saglasnosti.

Ne tako davno govorilo se o velikoj novoj supersili – EU. Ovi izbori pokazuju da blok nije ujedinjen u superdržavu. Zar se Evropa nikad neće ujediniti?

— Ovde se ne radi u Evropi nego o EU. Evropa postoji, ona je sačinjena od nacija čije se bogatstvo nalazi u njihovoj unikatnosti, suverenitetu, slobodi i demokratiji. Dakle, ja sam za Evropu nacija – volela bih da već sutra možemo ustrojiti Evropu koja će se širiti, ali na zemlje koje su sačuvale svoj suverenitet, koje bi radile zajedno u zajedničkim projektima. To funkcionira, to želim da primenim, ali, da bismo to postigli, moramo prvo da dekonstruišemo EU.

Pre nekoliko dana gost mi je bio član stranke Alternativa za Nemačku. On želi da podeliti evrozonu na sever i jug. Mislite li da je to rešenje?

— Ne, mislim da je to utopijski. Stavljamo flastere na strukturu koja je od početka neispravna. Što se tiče evra, oni bi hteli severnu evrozonu i južnu evrozonu. Ali u tom slučaju, kakvu korist imaju južne zemlje od korišćenja nametnutog evra? Bilo bi bolje da vrate svoje nacionalne valute i da ih prilagode svojoj ekonomiji, zapošljavanju i izvozu. Ako Nemačka hoće da ima evro na svojoj teritoriji, neka ga ima, to je njihova stvar. Ako oni u tome vide svoj interes, neka rade šta hoće, ali mi nemamo interes u integraciji u tu „podevro“ strukturu.

Dakle, vi želite da branite francuski interes u EU protiv Nemačke? Koji su to francuski interesi u koje se upliće nemačka politika?

— Da budemo jasni, ja nisam germanofob. To ne bi imalo nikakvog smisla. Ne mogu da budem ljuta na Nemačku zbog toga što oni brane svoje nacionalne interese. Jednostavno ističem da se njihovi interesi razlikuju od naših – to je tako jednostavno. Ja kritikujem francuske lidere zato što ne brane francuske interese, a brane nemačke. Na primer, vidimo da je evro kreirla Nemačka za Nemačku. Evro je skrojen na takav način da odgovara Nemačkoj, ali nijednoj drugoj zemlji EU. Želim nešto skrojeno za sebe, želim nacionalnu valutu. Naročito zato što je valuta pitanje suvereniteta. To je model: jedna valuta, jedna država. Tako inače funkcioniše 95 odsto sveta.

Ako se sutra vratimo na našu nacionalnu valutu, nemačka marka bila bi precenjena u odnosu na evro. Naše nove finansije bile bi devalvirane u odnosu na evro. Mi bismo od toga imali korist, a Nemačka gubitak. Nemačka trenutno profitira od evra jer imaju valutu koja je strukturno devalvirana, što im daje znatnu prednost u konkurentnosti.

Zato je ova EU pala pod dominaciju Nemačke otkad je Nemačka uspela da nametne svoje stavove drugim zemljama, a mi ostali smo postali mučenici. Sa gledišta ekonomije, zapošljavanja, društva, trpeli smo znatne gubitke poslednjih godina, i neću s mirom da prihvatim patnju francuskog naroda da bi se ugodilo Angeli Merkel.

httpv://www.youtube.com/watch?v=9Z5lpi4MIS8

Očito je da ne gledate pozitivno na mere štednje koje prema vama uništavaju Evropu. Ali šta bi se drugo moglo napraviti za borbu protiv dužničke krize?

— Svakako ne ovo. Jer mere štednje ne samo da su se pokazale nepravednim već i nefunkcionalnim. Laboratorija tih mera je Grčka. Samo pogledajte Grčku – bacili smo taj narod nazad u Srednji vek. Nezaposlenost mladih je 60 odsto, 30 odsto u ostatku radne populacije. Smanjila su se davanja za nezaposlene, smanjile su se plate, smanjili su se bonusi za državne službenike. Više nemaju pristup adekvatnom zdravstvu, stopa suicida se udvostručila a smrtnost novorođenčadi povećala se za 50 odsto…

Da li je to progres? Ovo su ta obećanja? Ovo je skandalozna sramota! I, povrh svega, ove mere ne smanjuju ni deficit ni dug. Grčki deficit i dug i dalje rastu. Zato tvrdim da su mere štednje nefunkcionalne za ostvarenje cilja, a cilj je smanjenje deficita, ali su ujedno i strašno nepoštene i gotovo nehumane. Kad samo pogledate da u nekim bolnicama u Grčkoj, kada žena rodi, dete joj daju tek pošto plati račun za troškove porođaja u bolnici.

Koga biste voleli da vidite kao šefa Evropske komisije?

— Apsolutno me nije briga, oni se samo menjaju. To je legenda za japije i evrofile. Njima govorimo: “Vidi, Junker!” itd. Dok su u stvarnosti svi isti, potpuno isti. Predsednik Komisije je zapravo nadzornik u zatvoru, to je to. Ali on je tamo da provodi primenu pravila. Zato, kogod da je nadzornik, on će nametati pravila unutar zatvora. To je posao šefa Komisije. Računa se samo ko će najbolje nametnuti ultraliberalnu politiku, transfer suvereniteta, ekspanzionizam koji se nameće evropskim narodima ili pak potpisivanje transatlantskog Ugovora sa SAD protiv koga ćemo se žestoko boriti do kraja.

Osvrnimo se na Ukrajinu. Zbog tog pitanja ste EU nazvali „antidemokratskim čudovištem“, koje je pogoršalo situaciju nuđenjem partnerstva Kijevu. Zašto to mislite?

— Čujte, očigledno je da je, kad je EU ponudila to partnerstvo Ukrajini, to predstavljalo raskol u odnosima sa Rusijom. Radilo se o uceni koja je mogla samo da dovede do podela unutar Ukrajine pošto znamo da se u zemlji nalaze ljudi koja gledaju prema Rusiji i oni koji gledaju prema Zapadu i EU. Toga smo bili svesni i potpaljivanje ovih podela očito je stvorilo uslove za opasni građanski rat. EU je započela inicijalnu vatru, i od tada je samo pogoršala situaciju pretnjama, ucenama, sankcijama – a jasno vidimo kako ništa od toga ne doprinosi sedanju za sto i pronalasku mirnog rešenja.

Kažete da je EU odgovorna za situaciju u Ukrajini – da li su oni uopšte znali u šta se upuštaju?

— Po definiciji, nije na meni da branim sposobnost ovih tela. Ne znati bi bilo tragično – takvo geopolitičko neznanje mi se čini neverovatnim. Ali, uprkos tome, rezultat je tu – EU nije odigrala ulogu koju je mogla, pa je dodatno pogoršala situaciju. Posebno je sramotna činjenica da zemlje poput Francuske više nemaju diplomatski glas – jer ovde imamo sukob u kojem je Francuska mogla, da je imala snažan politički glas, uravnotežen glas kakav želim da vratim, da prevaziđe ove teškoće. Diplomatija EU je katastrofa ne samo u Ukrajini – svaki put kad se EU uplete u neki događaj na globalnoj pozornici, to čini samo kako bi stvorila problem ili ga povećala.

Da li je nametanje sankcija Rusiji znak da je soljna politika EU podređena SAD? Koliko će EU daleko ići u tome?

— Ne znam koliko će daleko ići, možda će na kraju morati da shvate stvarnost i zaključe da im nije u korist da se pokoravaju američkoj volji. U svakom slučaju, to se nadam jer ove sankcije su samo pojačale sve suprotstavljene pozicije, što nema smisla. Bili smo svesni da Rusija, suočena sa tim sankcijama, svakako neće poručiti: „Dobro, ako će biti tako, radite šta želite”. To nema smisla. Sankcije koje su nametnute, uključujući i one protiv ruskih poslanika, pa i predsednika Dume, posebno su problematične jer stvaraju raskol u istorijskim tradicijama na diplomatskom nivou. Uopšte, sankcije se ne uvode poslanicima jer su oni glas naroda. Zato sad imam utisak kao da pravila više ne postoje osim možda onih koje nameće SAD, koje – ističem to još jednom – brane svoje interese, ali njihovi interesi nisu naši interesi.

Može li Ukrajina ikad postati EU članica? Mislite li da bi trebalo?

— Naravno da ne. Još jednom napominjem – kad je EU obećala Ukrajini da će je primiti, očito je da je samo pojačala tenzije unutar Ukrajine. Ukrajina neće postati deo EU – nemojmo pričati bajke. Ukrajina definitivno nema ekonomski novo da postane deo EU. Protivim se bilo kakvoj novoj ekspanziji, zato ovo govorim bez ikakvih predrasuda. Osećam prijateljstvo prema Ukrajincima, i ne bih prijatelje pozvala u noćnu moru. Želim da napustim EU i zato ne mogu nikog da pozivam unutra.

G7 je osudila Rusiju za situaciju u Ukrajini i pozivala na nove sankcije. Zašto Zapadni lideri pozivaju Rusiju i predsednika Putina da zaustavi nasilje, a ne vlasti u Kijevu i novoizabranog predsednika, sa kojim su se sastajali?

— To je dobro pitanje. Zato jer se nalazimo u kulminaciji hladnog rata, koji se vodi između Rusije i SAD i kome su se potpuno podredili evropski glavni gradovi. O tome se radi, i to je sramota. Takođe bih volela da iskoristim ovu priliku da izrazim svoje duboko saosjećanje i žalost kad vidim civilne žrtve u istočnoj Ukrajini, ali i osećaj gađenja kad vidim kako umiru okruženi opštom indiferencijom evropske politike i medija. Ovo je pravi skandal koji se događa na našim vratima i u pravu ste kad kažete da vlast u Kijevu mora da preuzme odgovornost za to. Ali trebalo bi da pozovemo vlast u Kijevu da raspusti i razoruža milicije, što bi svakako osramotilo mnoge ljude.

Izbore u Ukrajini su velike sile Zapada odmah prihvatile uprkos činjenici da u zemlji traje građanski rat i da pobunjeni istok nije glasao. U isto vreme izbori u Siriji se nazivaju nelegitimnim i pre nego što su održani. Zašto?

— Da, i to se događa godinama. Mislim, taj i taj odluči ko je na dobroj, a ko na lošoj strani. A i to se može promeniti u svakom trenutku. Dobri momci današnjice mogu da postanu loši momci sutrašnjice, a oni loši danas, možda postanu dobri sutra ako Vašington odluči da im tako odgovara. To je sramota jer na međunarodnom nivou je učinjeno mnogo grešaka pod uticajem Vašingtona, naročito u Siriji.

Mi smo bili jedina politička stranka u Francuskoj koja se suprotstavila intervenciji u Siriji, prvi i jedini koji smo od samog početka govorili da se u Siriji naoružavaju islamistički fundamentalisti koji bi, ako bi pobedili, uveli vladavinu terora kao i u Libiji – gde se desilo sve zbog nas, mi smo im pomogli da dođu na vlast. To je taj američki metod, međunarodni američki metod: oni brane svoje interese, ili misle da brane svoje interese, jer ponekad čine ozbiljne greške. Posebno strašno u tome je da zemlje Evrope više ne mogu ništa da kažu o tom pitanju. Nema više suverenih nacija u Evropi koje bi mogle da budu glas razuma i mirnog rešavanja sukoba, glas ravnoteže između različitih interesa i različitih nacija.

Obama je rekao da je bezbednost američkih evropskih saveznika nepovrediva, obećavajući jačanje američkog vojnog prisustva i vežbe širom Evrope. Treba li Evropi takva podrška?”

— Da se branimo od koga? (smeh) Da se branimo od koga? Kao što znate, mi kao stranka se zalažemo za izlazak Francuske iz NATO, mi imamo viziju međunarodne politike prema Šarlu de Golu, mi smo za razvoj odnosa sa Rusijom, bez prekidanja odnosa sa SAD. Mi verujemo da Francuska mora da ima odnos sa svim velikim svetskim nacijama i ne želimo da nam niko nameće kako bi trebalo da gledamo na stvari. Mi težimo tome da imamo slobodu da odlučujemo o kvalitetu i nivou naših međunarodnih odnosa.

Da se branimo protiv koga? Kad smo postavili to isto pitanje jednom francuskom političaru, njegov odgovor je bio: „Protiv Kine”. Na to se jednostavno morate nasmejati. Mi jasno vidimo da se ovde radi o tome da SAD žele da provedu vojnu integraciju, a sutra možda i ekonomsku integraciju kako bi proširile svoj uticaj. Ugovor o slobodnoj trgovini, koji SAD žele da potpišu po svaku cenu, zapravo je samo još jedan način kako da vežu EU za SAD u jedan kvazidefinitivan model. Ovo je, napominjem još jednom, gubitak nezavisnosti, da i ne pominjem katastrofalne posledice koje bi taj pakt o slobodnoj trgovini imao za našu poljoprivredu, industriju, odbranu itd. Zato, ovde se radi mnogo više o geopolitičkom paktu a ne nužno o čisto komercijalnom ili ekonomskom sporazumu.

Šta dalje posle vaših uspeha? Hoćete li se kandidovati za predsednicu Francuske 2017?

— Čujte, ako sledbenici našeg pokreta meni daju poverenje, jer u novembru imamo stranački kongres. Ako budem ponovno izabrana za lidera Nacionalnog fronta, onda ću biti i kandidat na budućim predsedničkim izborima, koji bi se mogli održati i pre nego što mislimo – bilo da se radi o predsedničkim ili parlamentarnim izborima, imajući u vidu koliko nisku podršku ima predsednik Fransoa Oland.

Znači verujete da bi se izbori mogli održati i pre roka?

— To kažu Olandovi prijatelji, koji su pokrenuli pitanje kako uopšte opstati još tri godine na vlasti uz tako teške poraze na svim izborima koji su u međuvremenu održani. Svega 16 odsto stanovnika Francuske danas podržava Olanda. Čvrsto verujem u prevremeno raspuštanje Nacionalne skupštine. Ako pak ti izbori daju iste rezultate kao i nedavno održani evropski izbori, gde je vladajuća predsednikova stranka – koja inače ima svu moć nad državom, skupštinom, senatom, regijama, hiljadama opština – osvojila manje od 14 odsto glasova, onda jednostavno ne vidim kako predsednik može da nastavi dalje da vlada.