Izvor: Advance

Nakon što su jutros objavljeni rezultati izbora na prostoru istočne ukrajinske regije Donjeck, gde je 89,07% glasalo za prekid političkih odnosa s Kijevom, stigli su i rezultati iz regije Lugansk gde se takođe juče održao referendum – lokalna izborna komisija ističe kako su svi glasovi prebrojani te kako je čak 96,2% u Lugansku glasalo za odvajanje od Kijeva.

Podsetimo, stanovnicima ovih dveju ukrajinskih istočnih regija na referendumu bilo je postavljeno pitanje da li se slažu s proglasom samo-opredeljenja od centralne vlasti u Kijevu.

I pored žestokih kritika sa Zapada, referendum je potvrdio kako velika većina stanovnika na istoku Ukrajine odbacuje pučističku vladu u Kijevu. SAD i Europska Unija ne priznaju rezultat referenduma, dok najžešće reakcije – očekivano – stižu iz Kijeva.

Privremeni predsednik postavljen od pučista, Aleksandar Turčinov, nazvao je referendum “farsom”. “Ova propagandna farsa neće imati nikakve pravne posledice, osim što će rezultirati kriminalnim progonom organizatora”, rekao je Turčinov ističući kako je referendume podstakla Rusija i pored činjenice da je uoči referenduma ruski predsednik Putin javno pozvao na odlaganje održavanja istih.

Što se tiče pravne validnosti, to je koncept iza kojeg danas u Ukrajini zapravo niko ne može stati. Turčinov očigledno zaboravlja način na koji je on došao na vlast, kao što zaboravlja i zadnji konkretni pravni dokument – sporazum potpisan između tadašnje opozicije i predsednika Viktora Janukoviča u februaru. Prema tom sporazumu, čiji je autor bila Europska Unija, u Ukrajini su se trebali sprovesti prevremeni predsednički izbori, deblokada vladinih zgrada u Kijevu i početak procesa Ustavnih promena.

Ništa od navedenog se nije dogodilo jer je već iduće noći u Kijevu izveden oružani državni udar u kojem je Janukovič svrgnut s vlasti. Drugim rečima, ako neko nešto želi reći po pitanju pravne pozadine jučerašnjeg referenduma, to svakako ne može biti neizabrana vlast. Nadalje, ta ista vlast – u kojoj sede i pripadnici političko radikalnih desničarskih stranaka – mora biti svesna kako ovaj veliki postotak glasova “ZA”, kao i veoma visoku izlaznost, može zapravo “zahvaliti” sama sebi.

Odluka o slanju vojske na istočne gradove pokazala se kobnom po njih te je dovela do udruženog animoziteta prema njima što je u konačnici i rezultiralo ovakvim ishodom.

Nadalje, rezultati ovih referenduma – ukoliko pretpostavimo da su tačni (međunarodni posmatrači su pozvani, ali se nisu odazvali pozivu) – još jednom pokazuju propast medijske propagande koja po svaku cenu svaki sukob nastoji okaraktersati polarizacijom stanovništva.

Na primer, već godinama se ljudi širom sveta kroz medije nastoje uveriti da u Siriji traje sektaški rat, sukob između muslimana sunita s jedne strane i alawita, šiita i hrišćana s druge strane, što je potpuno pogrešno, naročito ako znamo podatak da su većina sirijskih vojnika zapravo suniti.

Slično se pristupilo i krizi u Ukrajini gde je težište svih izveštaja stavljeno na etničku komponentu. Ta komponenta može biti važna u određivanju konačne sudbine Narodne Republike Donjeck i Narodne Republika Lugansk, no potpuno je pogrešno sugerisati da su etnički Ukrajinci privrženi pučistima u Kijevu.

Argumenti u brojevima

Razmotrimo konkretne informacije koje imamo na raspolaganju. Na jučerašnji referendum u Lugansku, prema informacijama lokalne izborne komisije, izašlo je ukupno 81% birača. Od toga čak 96,2% je glasalo za političko odvajanje od Kijeva.

Za neinformisanu osobu ovo se može predstaviti (i predstavlja se) kao “pro-ruska” tendencija stanovnika u regiji Lugansk, no ako smo upoznati s demografskom i etničkom strukturom stanovništva uviđamo kako su takve oznake isključivo propagandnog karaktera.

Naime, većina stanovnika Luganska nisu etnički Rusi, već etnički Ukrajinci, tačnije njih 58%. Ruska etnička manjina čini 39,1%. Znači li to da su ovi Ukrajinci zapravo “rusofili”? Ne, zašto bi to značilo? Ankete govore kako samo manjina podržava ideju pripojenja ovih regija Ruskoj Federaciji.

Naravno, ako neko sada grubo iskoristi ove referendume za proglašavanje ovih regija novim delovima ruske teritorije, to bi bilo apsolutno nedopustivo i za svaku osudu. Spomenimo, još jednom, kako je Krim u ovoj komparaciji nešto sasvim drugo jer tamo većina stanovnika zaista jesu etnički Rusi i oni su na referendumu glasali za pripajenje Rusiji – u Lugansku i Donjecku to nije slučaj, a ako neka strana pokuša na taj način interpretirati rezultate, to joj sigurno neće proći.

Rusija bi takođe morala pokazati dovoljno mudrosti i odgovornosti te takve opcije ne sugerisati. Svetu treba pozitivan primer narodnog otpora protiv nenarodne vlasti, definitivno ne nikakva dodatna ekspanzija ruske teritorije.

Dakle, rezimirajmo još jednom ključne brojeve referenduma u Lugansku:
– Populacija: 2,250,000 stanovnika
– Izlaznost na referendum: 81%
– Glasalo za odvajanje od Kijeva: 96,2%
– Procenat etničkih Ukrajinaca u Lugansku: 58%
– Procenat etničkih Rusa u Lugansku: 39.1%

Zar ovi podaci, ako pretpostavimo da su rezultati referenduma zaista tačni, zapravo ne objašnjavaju gotovo sve? Nije li to neosporni dokaz da pučistička vlast iz Kijeva nema podršku naroda istočne Ukrajine, bez obzira na etničku pripadnost?

Podaci za Donjeck su slični:
– Populacija: 4,360,000 stanovnika
– Izlaznost na referendum: 74.87%
– Glasalo za odvajanje od Kijeva: 89,07%
– Procenat etničkih Ukrajinaca u Donjecku: 56.9%
– Procenat etničkih Rusa u Donjecku: 38.2%

Kao što vidimo iz ovih podataka, situacija u Lugansku i Donjecku je poprilično slična i što se tiče rezultata i što se tiče etničke pripadnosti.

To je ključna važnost ovih referenduma, bez obzira na njihov formalni pravni status – oni jasno odražavaju volju naroda i neosporno potvrđuju kako sve etničke grupe, drugim rečima narod, odbacuju vlast pučista u Kijevu.

Ove podatke bi takođe trebali imati na umu i svi oni koji ovih dana pokušavaju grubo izvlačiti razne istorijske komparacije i presedane. Brojevi nam pokazuju suštinu problema u Ukrajini – problem nije narod istoka koji je odlučio pružiti otpor na sve načine, već nenarodna marionetska vlast u Kijevu čiju vladavinu srdačno podržavaju Zapadne sile koje su se ovog puta izuzetno narugale same sebi i svojim parolama o demokratiji i važnosti “volje naroda”.