Izvor: Akter

Moć Evropske unije sve više opada. To se najbolje vidi po tome što jedna po jedna država odustaje i od pokušaja da uđe u Uniju. Prvo je to uradila Ukrajina, pa je odustajanje najavila Moldavija, a ubrzo je usledilo i odustajanje Turske.

Premijer te zemlje Redžep Tajip Erdogan rekao je da će Turska okrenuti leđa Evropskoj uniji i da će se priključiti takozvanoj Šangajskoj petorci.

Turski premijer rekao je da je zamolio ruskog predsednika Vladimira Putina za prijem njegove zemlje u Šangajsku organizaciju za saradnju, kako se službeno zove Šangajska petorka (Shanghai Five).

„Onda ćemo Evropskoj uniji reći doviđenja“, poručio je turski premijer, i pokrenuo debatu o udaljavanju Turske od njenih tradicionalnih saveznika na Zapadu.

Uzaludan trud

Erdogan je tako poslao poruku pre svega šefovima vlada i država EU koja glasi: „Niste nam potrebni“. Slanje poruke je prema mišljenju analitičara bio i glavni njegov cilj. Oni smatraju da turska vlada time samo hoće da poveća pritisak na Evropsku uniju. Drugim reči, Ankara ni ne namerava da se okrene Istoku.

Evropske diplomate reagovale su burno na Erdoganovu izjavu. I oni smatraju da je to samo njegov manevar i da Šangajska grupa za Tursku nikada neće biti alternativa Evropskoj uniji, pa samim tim Ankara samo hoće da uplaši Brisel.

Međutim, to lako može biti pogrešna procena i analitičara i briselskih zvaničnika, jer EU već neko vreme nije atraktivna kao što je nekada bila. Iz onoga što Erdogan govori može se zaključiti da se ne šali. On je, naime, rekao da je Šangajska petorka mnogo bolja i moćnija od EU.

U Šangajskom savezu prvo su bile Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, a 2001. godine toj grupi se priključio Uzbekistan. Od tada se više ne zove „petorka“ već je dobila novo ime – Šangajska organizacija za saradnju. Međutim, staro ime se i daje koristi. Turska je od prošle godine „partner u dijalogu“ toj grupi.

To okretanje Istoku logičan je izbor s obzirom na to da se Ankara već pola veka trudi da bude primljena u evropski klub, ali sve vreme u tom klubu izmišljaju nova pravila, utisak je, kako bi se Turska sprečila da uđe u izabrano društvo. Zbog toga sve više rastu frustracije.

Erdogan je i ranije upozoravao da će Evropska unija izgubiti Tursku. Rok je bio 2023. godina, kada će Turska proslaviti 100. godišnjicu od proglašenja republike. Međutim, Erdogan je izgleda izgubio živce i neće toliko čekati, već će većinski muslimansku, ali sekularnu zemlju od oko 74 miliona ljudi odvesti na drugu stranu. Uz to on stalno podseća da oko šest miliona Turaka već živi u evropskom bloku. Od toga tri miliona u Nemačkoj.

Erdogan je očigledno besan na Evropu. Pre svega zbog toga što konstantno zaustavlja napredak Turske u integracijama, ali i zbog krize evra, unutrašnjih svađa i dvoličnosti. Sve to govori da je ugled Evropske unije znatno pao. Upravo su njegova razmišljanja jasan znak da je EU izgubila važnost u međunarodnim političkim okvirima. Erdogan potom poentira i kaže da su se pregovori s EU pretvorili u pravu farsu, pa sve to treba konačno prekinuti.

Bez entuzijazma

Izgleda da ni u Turskoj nema više entuzijazma za ulazak u EU. Trenutno ulazak u Uniju podržava 44 odsto građana, što je znatan pad sa 73 odsto iz 2004. godine. Turska je još 14. aprila 1987. predala zvanični zahtev za ulazak u Evropsku uniju. Pregovore o pristupanju započela je tek 2005. godine, a do sada je ispunila samo jedno od 35 poglavlja. Evropska komisija saopštila je da ta zemlja još nije ispunila potrebne standarde u pogledu ljudskih prava i slobode izražavanja.

Napredovanje Turske ka članstvu praktično je obustavljeno već nekoliko godina zbog protivljenja pojedinih članica i neuspeha u rešavanju spora oko Kipra, čiji su severni deo zauzele turske trupe 1974. godine.

Erdogan je shvatio da od pokušaja za ulazak u EU nema ništa, pa je pronašao alternativu. Ako ne odustane od saradnje s Šangajskom grupom, biće to još jedan udarac Briselu i još jedan veliki poen za Moskvu.