Izvor: NSPM

Kako kaže Erik Švajcern, ekspert Svetske banke, „sledeće tri godine će se na gradove SAD kao lavina obrušiti njihovo bankrotiranje, što čitavu zemlju može da postavi na granicu bankrota“. Na današnji dan se preko 450 gradova u SAD, među kojima su Los-Anđeles, San Dijego i drugi, nalazi na ivici bankrotiranja. „Parada bankrota“ koja je počela pretvaranjem Detroita u „grad duhova“, ovog meseca može naglo da se ubrza i da se nastavi cele iduće godine.

U novu finansijsku godinu SAD su stupile 1. oktobra, ali bez državnog budžeta. Do tog trenutka su podaci o zaduženosti države u izveštaju Budžetske uprave Kongresa stigli do svog istorijskog maksimuma, a to znači otkako postoje SAD (uz isključenje perioda Drugog svetskog rata), i premašili su 73% (granica – 16,7 biliona). To su zvanični podaci, a prema nezvaničnim – ukupna zaduženost SAD je nekoliko puta veća (podaci nezavisnih istraživanja američkih naučnika i ekonomista, na primer profesora DŽejmsa Hamiltona sa Ekonomskog univerziteta Kalifornije).

Ako zakon o podizanju granice državnog duga ne bude donet u najkraćem roku, u SAD „može da nastupi nova finansijska kriza“ (izjava predsednika B.Obame), i „Sjedinjene Države već odmah posle 17.oktobra mogu da se nađu u bankrotu“ (pisana izjava ministra finansija DŽejkoba Lija liderima Kongresa), a bankrot SAD može da nastupi krajem oktobra – sredinom novembra, jer će, prema Ministarstvu finansija SAD, do tog trenutka vlada potpuno iscrpeti sve resurse koji su neophodni za izmirivanje finansijskih obaveza (izjava Daga Elmendorfa, direktora Budžetske uprave Kongresa).

Napregnutost pojačava i reforma zdravstva, za koju su potrebna značajna finansijska sredstva, koja bi Obama trebalo da pronađe po bilo koju cenu. Naime, smatra se da je poslednje izbore on dobio upravo zahvaljujući obećanju da će medicinu učiniti dostupnijom, a sada je većina Amerikanaca nezadovoljna kako se reforma zdravstva ostvaruje.

Kako kaže Erik Švajcern, ekspert Svetske banke, „sledeće tri godine će se na gradove SAD kao lavina obrušiti njihovo bankrotiranje, što čitavu zemlju može da postavi na granicu suverenog bankrota“. Na današnji dan se preko 450 gradova u SAD, među kojima su Los-Anđeles, San Dijego i drugi, nalazi na ivici bankrotiranja. „Parada bankrota“ koja je počela pretvaranjem Detroita u „grad duhova“, ovog meseca može naglo da se ubrza i da se nastavi cele iduće godine.

4. oktobra je i Kristin Lagard, predsednik MMF-a, izjavila da „globalna ekonomija može da doživi ozbiljnu štetu“ ukoliko američki političari ne uspeju da izbegnu bankrot, zato što se nisu dogovorili o povišenju plafona državnog duga SAD; ona je rekla da perspektiva bankrota „izgleda manje preteće od sadašnje budžetske krize“. U tom kontekstu je vrlo značajna i izjava novog kralja Holandije , koji je izjavio da je sa „društvom blagostanja gotovo“, te da „socijalna država više ne postoji“. Monarh je prorokovao da dolazi epoha „društva uz učešće“ (tj. „participation society“), u kome će država sa sebe skinuti brigu o ljudima u oblastima života kakve su zdravstvo, penzioni sistem, pomoć nezaposlenima i mladima, itd.

Režim čvrste ruke u ekonomiji stanovništva SAD, naviknutog na visok standard, vodi porastu nezadovoljstva. Međutim, čak i ukoliko se ne bude povećavao nivo, bez utočišta i bez zaposlenja će ostati ogroman broj veterana ratova i vojnih sukoba u kojima je učestvovala Amerika (po različitim procenama to je cifra koja se kreće od 80 do 150 hiljada ljudi). Ministar odbrane SAD Čak Hejgel je početkom oktobra izjavio: „… u zemlji postoji vrlo jako raspoloženje protiv vlasti, uopšte protiv sadašnjeg reda stvari“. I onda je novinarima priznao da Amerikanci zbog najdužeg rata u istoriji te zemlje (misli se na dvanaestogodišnji rat u Avganistanu) i najoštrije budžetsko-finansijske krize od vremena Velike depresije velikom brzinom gube poverenje u institucije vlasti.

Izjave šefa Pentagona potvrđuju i podaci ankete javnog mnjenja, koje je obavio Real Clear Politics. Prosek ličnog rejtinga predsednika SAD koji je sačinjen iz svih socioloških istraživanja iznosi minus 6,2 (50,6% negativnih odziva i 44,4% pozitivnih). Rejting kongresa do koga se došlo na isti način je minus 61,8 (77% prema 15,2%).

Po svemu sudeći, u Vašingtonu se pripremaju za uvođenje vanrednih mera koje će se moći primeniti kako god se situacija bude razvijala. Tu spada i poziv koji se čuo početkom godine od vođe Kju-Kluks-Klana Ričarda Prestona Amerikancima da se „ujedine u građanskom ratu protiv Baraka Obame“ i njegovih istomišljenika, i da to učine u oktobru, u dane kada je 150. godišnjica odlučne bitke u građanskom ratu SAD…

Evo nekih znakova da napregnutost u Američkom društvu raste.

Jedinice pomorske pešadije se na brzu ruku prebacuju iz Avganistana u SAD i obučavaju u vođenju borbenih dejstava u gradskim uslovima. Od 10. septembra vojne ustanove su izdale niz naredbi u kojima su i datumi obuke unapred isplanirani. Kompletna obuka je prebačena na kraj septembra – oktobar. Osim toga, svim vojnim obveznicima SAD na odmoru naređeno je da u periodu 28.09 – 5.11. ne smeju napuštati teritoriju zemlje.

Do 28.09. su za desetine hiljada saradnika Departmana za nacionalnu bezbednost (Department of Homeland Security, DHS) završeni kursevi obuke u gađanju (sačmare, puške AR-15) i radu sa hladnim oružjem. Do 1. oktobra Departman je za korišćenje na gradskim ulicama dobio 2717 modifikovanih „Odbrambenih transportnih sredstava“ – protivminskih oklopnih vozila sa topovima (koji su zbog postolja za oruđa prozvani „Podmetači“), a koje je proizvela kompanija Navistar Defence.

Do 30. septembra su završeni i kursevi za pripremu boraca Nacionalne garde SAD za smirivanje masovnih nereda i da delovanje u vanrednim situacijama. Za jedan deo jedinica rokovi za završetak obuke su produženi još prvih deset dana oktobra, a te jedinice su prebačene iz Meksičkog zaliva na istočnu obalu SAD, u države tzv. trećeg okruga (Vašington, Merilend, Pensilvanija, Delaver, Virdžinija, Zapadna Virdžinija). U severni deo istog „okruga“ za 27. septembar prebačena je i obuka spasilačke službe „911“ koja je trebalo da bude ranije odrađena.

Od 25. septembra je u SAD počelo svakodnevno testiranje sistema za uzbunjivanje u vanrednim situacijama. 29. septembra je počelo istovremeno testiranje satelita veze i GPS-ova (do tog datuma slične mere se nikada po vremenu kada su vršene nisu poklapale). Krajem septembra je preko 300 struktura školskog obrazovanja „trećeg okruga“ SAD obavezano da svakog učenika snabdeju priborom za spasavanje – trodnevnom rezervom najneophodnijeg za slučaj vanredne situacije. Federalna agencija za upravljanje u vanrednim situacijama (Federal Emergency Management Agency, FEMA) je za 1. oktobar zakazala dostavu u države „okruga“ 22 miliona paketa sa vodom i paketa sa suvom hranom, kao i grejače, što ukupno košta 14,2 mln $. Za isti datum je za isti deo države Centar za kontrolu bolesti naručio isporuku medikamenata (uglavnom antibiotika) u ukupnom iznosu od 11 miliona dolara. Naknadno je za isti datum, po rešenju Svetske zdravstvene organizacije, pripremljena vakcina protiv novog koronavirusa, a jedinice mirovnih snaga UN su završile obuku o borbama u velikim gradovima (koja je započeta krajem jula), kao i obuku u koju su spadali kursevi američke verzije engleskog jezika i proučavanje različitih vrsta američkog naoružanja.

Uobičajeni život supersile ili zašto Sirija treba Sjedinjenim državama?

Sve te pripreme kažu da su SAD pred izuzetno ozbiljnim unutrašnjim problemima. U takvim situacijama je uvek jako iskušenje da se rešavanje sopstvenih problema odloži tako što će oni biti preneti napolje ili će se pažnja Amerike i sveta prebaciti na drugi „objekat“. Može, na primer, da se računa da će napad na Siriju u rat uvući i Iran, da će povući rat sa Izraelom, pri čemu će takav rat finansijskim problemima Amerike dati potpuno drugačiji karakter. Za rat sa Sirijom dobar je svaki predlog. Na primer: falsifikovanje sledećeg „hemijskog napada“, ili provokacija u američkim državama“trećeg okruga“ koja bi mogla da se uporedi sa tragedijom od 11.septembra, posle čega će za krivce biti proglašeni i „sirijski diverzanti“, i „čečenski emigranti“, kao posle eksplozija u Bostonu, ili ko god već padne na pamet.