Izvor: Advance

Nakon što je mađarski premijer Viktor Orban preuzo nadzor nad Centralnom bankom Mađarske, a sredinom jula ove godine Međunarodnom monetarnom fondu poručio da zatvori svoje kancelarije u Budimpešti “jer ne postoje nikakvi razlozi koji bi opravdali prisustvo, budući da Mađarska još ove godine namerava isplatiti sav dug pre ugovorom predviđenog roka do kraja 2014.”, službena Budimpešta se odlučila ići korak dalje.

Budapest Business Journal javlja kako je predsednik mađarske vlade u intervjuu za “Magyar Radio” dao izjavu kojom je podigao buru polemika, rasprava i špekulacija. Viktor Orban je izjavio “kako vlada namerava nacionalizovati (ili kako on to želi zvati – re-privatizovati) šest do sedam preduzeća koja se bave pružanjem komunalnih usluga u energetskom sektoru, a sve kako bi snizio cene energenata za domaćinstva i revitalizovao mađarsku privredu koja u ovom trenutku stagnira”. Odluka vlade zemlje koja je članica Evropske unije da nacionalizuje ili “re-privatizuje” strane privatne kompanije je najteži udarac koji su mogli pretrpeti vatreni pobornici neoliberalnog kapitalizma koji smatraju kako država ne sme biti najveći poslodavac, naručitelj i ulagač nego samo i isključivo javni servis građana.

Kao i većina Orbanovih odluka od kada je na čelu mađarske države, ova je takođe uznemirila duhove širom Evrope, ali mađarski premijer ne odustaje od svoje odluke i poručuje: “Nemojte mi samo reći da je to nacionalizacija!”, prenosi Financial Times.

“Još ne mogu otkriti detalje, ali smo u stalnim pregovorima o kupovini ili povratku u vlasništvo države najmanje šest ili sedam vrlo ozbiljnih komunalnih kompanija koje su prethodno bile privatizovane”, rekao je mađarski premijer.

Mađarska država je u martu za 870 miliona € otkupila vlasnička prava nemačke kompanije E.ON koja se bavila distribucijom prirodnog gasa. Time je mađarska državna kompanija MVM iznova ušla u posed postrojenja za skladištenje gasa i gasnog distributivnog sistema nemačkog E.ON-a. Sada su na red došle francuske kompanije EDF i GDF Suez, ostatak udela u energetskom poslovanju nemačkog E.ON-a, nemačka kompanija RWE koja se na mađarskom tržištu bavi i distribucijom električne energije (od pre nekoliko nedelja i u Hrvatskoj) i na kraju italijanska naftna kompanija ENI koja u Mađarskoj posluje preko sestrinske kompanije Tigáz Group.

Viktor Orban je naglasio “kako će mu za ceo ovaj posao biti potrebno dve godine i kako se nada da će njegova stranka Fidesz na izborima 2014. uspeti okupiti parlamentarnu većinu i na taj način u vlasništvo zajednice uspeti vratiti privatizirane energetske resurse i posao s distribucijom energenata”.
Interesantno je kako mađarski premijer vešto izbegava terminologiju levice i ne želi se koristiti terminima “nacionalizacija” i “društveno vlasništvo”, međutim, ako ćemo iskreno, ništa ne menja na stvari – Viktor Orban je Mađarima odlučio vratiti decenijama stvarnu imovinu koja im je u procesu tranzicije brutalno oteta.

“Nakon izbora će mađarska vlada morati odgovoriti na pitanje na koji način možemo smanjiti cenu energenata kako bi mogli biti konkurentni u celom svetu“, rekao je Orban.

Time je dao do znanja da se ne želi zaustaviti unutar nacionalnih granica, nego da želi postati glavni regionalni igrač, a na globalnom nivou – konkurent ili partner (zavisno od toga sa kim uđe u partnerski odnos) zemljama kojima su energenti ključni privredni sektor.

Mađarska je, dakle, odlučila ne popustiti pred svetskim moćnicima i finansijskom elitom i na dobrom je putu da u potpunosti povrati nacionalni i privredni suverenitet. Najavom re-privatizacije (koristimo se Orbanovim rečnikom op.a.) i otkupom vlasničkih prava šest do sedam stranih kompanija koje se bave distribucijom energenata, mađarska država će u potpunosti preuzeti nadzor u energetskom sektoru. Time će se rešiti privatnih špekulanata koji dolaze iz bogatih zemalja sa zapada, a kojima je standard mađarskog naroda, kada su ulazili na mađarsko tržište, sigurno bio zadnja briga.

“Orban je ovu odluku doneo još ranije i to kada se vlada u Budimpešti morala suočiti sa špekulativnim udarima na mađarsku nacionalnu valutu (forintu) i na finansijskom tržištu se našla u velikim problemima. Svemu su, naravno, kumovale i privatne rejting-agencije”, piše italijanski ekonomski analitičar Andrea Perrone za portal Il Ribelle.com.

Mora se priznati da je reč o vrlo hrabroj odluci mađarskog premijera koji 2014. sa svojom koalicijom Fidesz-KDNP želi dobiti izbore. Tim više što on državni MVM ne želi videti kao kompaniju kojoj će prioritet biti profit, nego kao kompaniju koja će nižim cenama podići standard građana, a industriju i poljoprivredu zbog nižih troškova proizvodnje učiniti konkurentnijima. Jačanje državnog vlasništva je u potpunoj suprotnosti s trendom koji nameće Trojka, a koja gotovo u celoj Evropskoj uniji “spas” za posrnule privrede i prazne državne riznice vidi u rasprodaji državne imovine. U Hrvatskoj smo takođe svedoci tog trenda i upravo u proteklih nekoliko nedelja nam se sa svih strana “objašnjava” kako za nas nema drugog izlaza i da zbog visoke zaduženosti celokupna državna imovina mora biti privatizovana.

“U proračunu drugog prostora za povraćaj javnog duga nećemo naći i preostaje nam jedino privatizacija”, poruka je hrvatske vlade koju prenosi Poslovni Dnevnik.

Mađarska vlada i Viktor Orban imaju sasvim drugačije mišljenje od naših ministara, ali i državnih službenika u Grčkoj, Portugalu, Kipru, Italiji, Španiji, itd.

“Vodimo stalne pregovore o otkupu kompanija koje su prethodno privatizovane. Ako ponovo pobedimo na izborima, moja će se vlada boriti da se snize troškovi energenata za domaćinstva, industriju i poljoprivredu i time će naša privreda postati konkurentnija. Mađari u poređenju sa onim što zarade, previše novca izdvajaju za energiju. Cena energenata u Americi je za trećinu niža nego u Europi. Nakon izbora iduće godine, mađarska vlada će morati odgovoriti na pitanje kako možemo smanjiti cene naših energenata na nivo onih u SAD-u i na taj im način parirati na globalnom nivou. Vlada će već u januaru ići sa smanjenjem cena za 10% i one će padati do novembra sledeće godine”, izjavu Viktora Orbana prenosi Reuters.

Ključni igrači u mađarskom komunalnom sektoru, uključujući nemački E.ON i RWE, francuski EDF i GDF SUEZ i italijanski ENI nisu bili voljni za davanje izjava.

Sasvim je razumljivo da je odluka mađarskog premijera zaprepastila gotovo sve one koji se slepo drže agende Trojke i dalje idu s oštrim rezovima javne potrošnje i privatizacijom preostale državne imovine. Ovo nije prva odluka Vitkora Orbana kojom se suprotstavlja gospodarima novca u zemlji i inozemstvu, međutim, od izuzetnog je značaja jer je u Evropskoj uniji Mađarska ovim potezom postala prva zemlja koja se otvoreno suprotstavlja neoliberalnim merama kojima je uvek jedino rešenje rasprodaja kompanija koje su od ključnog interesa za opšte dobro. “Rasprodaja” čak i nije adekvatan termin, jer se u osiromašenim zemljama u tranziciji uglavnom radilo o poklanjanju društvene imovine privatnim multinacionalnim kompanijama ili bankama.

Jasno je kako ideja oko povraćaja imovine, nacionalizacije ili re-privatizacije (kako god?!), kod Viktora Orbana sazreva već duže vreme, a kako cela operacija traje mesecima vidi se iz njegove izjave gde kaže “kako su već sad u toku pregovori sa 6-7 kompanija koje su ranije privatizovane i da ih mađarska država mora opet posedovati”. Mnogi upućuju na činjenicu da je mađarski premijer krenuo s ostvarivanjem svoje zamisli nakon što je u januaru ove godine posetio Moskvu, gde se prema protokolu uopšte nije trebao sastati s predsednikom Vladimirom Putinom, ali je do susreta došlo i dogovoreno je niz projekata upravo u energetskom sektoru, od kojih su najvažniji gasovod Južni tok i proširenje nuklearne elektrane Paks.

U intervjuu za Magyar Radio Orban nije krio zadovoljstvo politikom koju s njim na čelu vodi mađarska vlada. Već tri godine njegova stranka Fidesz ostvaruje zacrtane ciljeve i niže uspehe u bespoštednoj borbi protiv svetske finansijske oligarhije i evropskih tehnokrata iz Evropske Centralne banke i Evropske komisije, koje naravno podržava (iz Budimpešte proterani) Međunarodni monetarni fond. Za ne poverovati je kako su evropske institucije uporne u svom naumu da ovladaju Mađarskom i nimalo ih ne brine što Orban ima apsolutnu podršku u narodu i to bez obzira na brojne kontradiktorne zakone i promene ustava koje je uveo. Iako je još pre nekog vremena sve izgledalo kao jeftini populizam koji ničim neće štetiti finansijskoj oligarhiji, preuzimanje Centralne banke Mađarske, raskid s MMF-om i nacionalizacija kompanija koje su ranije privatizovali stranci to u potpunosti demantuju.

Orban je za sada preuzeo nadzor nad, kao što smo rekli, delom nemačkog E-ON-a, nama dobro poznatog MOL-a i jedne nacionalne kompanije za snadbevanje vodom koja je bila završila u vlasništvu francuske kompanije Suez. Sve ovo nema drugo ime nego “povratak privrednog i nacionalnog suvereniteta i poštovanje volje građana”. Na ovakve poteze smo navikli u Latinskoj Americi; kod Chavezovog naslednika Nicolasa Madura, Eva Moralesa ili Cristine Fernández Kirchner. U Evropi, međutim, ovakva politika je nešto sasvim neuobičajeno i gotovo da nema sumnje da će na predstojećim izborima 2014. trojka (EK/ESB(MMF) lobirati za rušenje Fidesza i Viktora Orbana. Suvišno je i napominjati kako će se vest o nacionalizaciji (termin koji se u Evropi nije čuo decenijama) u Mađarskoj pokušati minimalizovati, no ukoliko Fidesz 2014. dobije izbore i do kraja sprovede u delo ono što su naumili, to bi mogao biti početak opasnog trenda za svetske moćnike u “zajednici ravnopravnih naroda” zvanoj Evropska unija.