Izvor: Politika

Ruski predsednik Vladimir Putin sukobio se sa na napetom samitu G-8 sa zapadnim liderima povodom rata u Siriji blokirajući bilo kakvo pominjanje sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada u završnom kominikeu, javlja Rojters.

Iako suočen sa baražom kritika i pritiscima drugih lidera, uključujući i američkog predsednika Baraka Obamu, Putin je odbio da prihvati bilo šta što bi impliciralo da se Asad povuče sa vlasti ili da bi Rusija trebalo da ublaži svoju podršku režimu u Damasku.

Posle hladnog susreta između šefova Kremlja i Bele kuće u ponedeljak, Rusija je na kraju blokirala bilo kakvo pominjanje Asadove sudbine u završnom kominikeu samita.

„To bi ne samo bilo neprihvatljivo za Rusiju, već smo uvereni da bi to bilo potpuno pogrešno, bolno i da bi kompletno poremetilo politički balans”, rekao je juče na marginama samita zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Ribakov.

Uprkos razlikama, zvaničnici procenjuju da će lideri G-8 ipak biti u poziciji da zajednički potpišu tekst završnog dokumenta samita.

Međunarodna mirovna konferencija o Siriji u Ženevi ipak po svemu sudeći neće moći da bude održana pre avgusta, a ne u julu kako je planirano.

„Mi smo kategorički protiv tvrdnji da bi konferencija trebalo da bude neka vrsta javne kapitulacije državne delegacije (Damaska) praćene primopredajom vlasti opoziciji”, rekao je u Moskvi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov za kuvajtsku novinsku agenciju KUNA.

Lavrov je rekao da sirijska opozicija ne može da postavlja preduslove za učešće na mirovnoj konferenciji koju su predložile Moskva i Vašington, nagoveštavajući da razlike nisu prevaziđene.

„Blizu smo sedam prema jedan i jasno je da Putin ne odustaje od svojih stavova”, kažu Rojtersu neimenovan izvor.

Obama i njegovi saveznici žele da se Asad povuče sa vlasti dok Putin, čija je retorika postala pojačano antizapadna od ponovnog izbora prošle godine, veruje da bi to bilo pogubno u vreme kada ne postoji jasan plan tranzicije vlasti u Siriji.

Mediji pod kontrolom Kremlja će ovakav stav svakako iskoristiti da predstave Putina kao borca koji se suprotstavlja imperijalističkom Zapadu, što je opis koji mu je od koristi kod kuće.

Rusija i SAD su se ranije složile da ratujuće strane dovedu na mirovnu konferenciju, ali njihovi ciljevi su različiti. Obama želi da Asad odstupi dok Putin veruje da je njegovo odstranjivanje suviše opasno.

Zvaničnik blizak jednoj delegaciji rekao je da su razgovori tokom večere u ponedeljak protekli bolje nego što se očekivalo i da je Putin bio konstruktivan, spreman na postizanje konsenzusa i da nije bilo razmene teških reči između njega i Obame, sličnih optužbama kanadskog premijera Stivena Harpera da Putin u Siriji podržava „pljačkaše” ili pitanja ruskog predsednika Zapadu da li želi da podržava „kanibale”.

Obnovljena diplomatska tenzija oko Sirije usledila je posle odluke SAD prošle nedelje da počnu da daju vojnu pomoć pobunjenicima.

Sirija je jedan od poslednjih bastiona ruske podrške na Bliskom istoku, a međusobne kulturne i druge veze traju decenijama. Ruska mornarica ima važnu pomorsku bazu u mediteranskoj sirijskoj luci Tartus.

Samit, kojem je predsedavao britanski premijer Dejvid Kameron, izdao je deklaraciju kojom se lideri G-8 obavezuju da će se posvetiti borbi kako bi se sprečilo da multinacionalne kompanije uz pomoć raznih malverzacija izbegavaju da plaćaju porez u svojim matičnim zemljama.

SAD su obećale da će nastaviti sa pritiscima da se donese zakon protiv zloupotrebe „poreskih rajeva”, ali nisu spremne na čvršću akciju koju traže neke druge članice G-8.

Na dnevnom redu našle su se i mere za oživljavanje svetske privrede uzdrmane finansijskom i dužničkom krizom, i pitanje otmica radnika u Africi.

Samit G-8 – Britanija, SAD, Japan, Rusija, Francuska, Nemačka, Italija i Kanada – obezbeđivalo je 8.000 policajaca u Eniskilenu, u Severnoj Irskoj.