Izvor: Advance

Na zapadu je uvreženo mišljenje kako predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, ne poštuje ljudska prava i kako njegov stil vladanja ima odlike diktature. Iz tog razloga, a po želji američke administracije, Evropska unija i njene tehnokrate već niz godina za redom u srcu Rusije pokušavaju realizovati svoje snove kroz tzv. ‘obojenu revoluciju’. Međutim, većina ruskog naroda, ali i brojni analitičari koji fenomenu moderne Rusije ne pristupaju ad-hoc i parcijalno, smatraju ‘kako je padom Berlinskog zida došlo do procesa dezintegracije zemlje koji je zaustavio Vladimir Putin i tako spasio Rusiju od propasti’.

Jedan od malobrojnih koji tako ne misli je poznati svetski šahista Garry Kasparov, koji je u proteklih nekoliko godina sve bolje poznat po svom anti-putinovskom političkom aktivizmu i koji vodi niz marginalnih opozicionih grupa koje se preko nevladinih organizacija finansiraju iz Washingtona i Bruxellesa.

Najmračniji period savremene Ruske Federacije je zasigurno bio onaj Borisa Jeljcina i njegovih mentora, oligarha kao što je to bio i nedavno preminuli Boris Berezovsky. Jeljcinovi ‘prijatelji’ ruski tajkuni, ljudi bez skrupula i često s dvojnim rusko-izraelskim državljanstvom, još uvek su na slobodi u ‘zlatnom egzilu’, a za vreme raspada SSSR-a su se isključivo bavili prodajom državnih dobara anglo-američkim kompanijama, na čemu su na štetu ruskog naroda zaradili prava bogatstva.

Može se slobodno reći kako je s Putinom došlo do preporoda Rusije, jer je Kremlj iznova uspostavio suverenitet na teritoriju Ruske Federacije kada je on preuzeo kormilo države. Naravno da se ruski predsednik zbog svoje vizije oštro sukobio s moćnim lobijem multinacionalnih kompanija sa zapada, koje su u zemlji za nekoliko dolara preuzimale nadzor nad strateški važnim državnim kompanijama, a sve zahvaljujući Borisu Jeljcinu i njegovim “prijateljima”.

U Rusiji su u pravu oni koji govore o istinskim problemima ruskog društva i koji se ne obaziru preterano na optužbe za ‘prekoračenja ovlašćenja pravosudnih i represivnih institucija’, te na slučajeve ‘kršenja ljudskih prava’, od čega mediji na zapadu naprave takvu hajku da neupućenom čitaocu iz inostranstva Ruska Federacija danas više liči na Nemačku ’30-ih godina prošlog veka, nego na ono što odista jest. Svima su još uvek u svežem sećanju vremena kada su zbog ‘perestrojke i glasnosti’ Mihaila Grobačova i Borisa Jeljcina ruski narod i država opljačkani i osiromašeni do neprepoznatljivosti, a da bi vodili računa o glasinama koje stižu sa zapada.

Hapšenje šefa CIA-e u Moskvi poruka kako Kremlj neće dozvoliti ‘obojene revolucije’ ili ‘proleća’ u Federaciji

Ruske agencije javljaju kako je ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, Sergej Lavrov, zbog hapšenja službenika američke ambasade pod optužbom da je radio za CIA-u (što je opštepoznato op.a), ali i da je vrbovao jednog ruskog službenika da surađuje s američkim tajnim službama, zakazao hitan sastanak s američkim ambasadorom u Moskvi. Ruske vlasti su hapšenje proglasile nepoželjnim na svojoj teritoriji, isporučile njegovom diplomatskom predstavništvu u Moskvi i “pozvale ga” da u najkraćem mogućem roku napusti zemlju.

Celi slučaj je već uglavnom poznat. Ruska Federalna Sigurnosna Služba (FSB), naslednica KGB-a, razotkrila je američkog špijuna kojeg je identifikovala pod imenom Ryan Christopher Fogle, a bio je treći sekretar “Političke Sekcije” američke ambasade. Nakon kraćeg zadržavanja je predan diplomatskom predstavništvu SAD-a u Rusiji i pozvan da napusti zemlju. Ono što je usledilo je važnije od samog hapšenja Foglea. Ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov je pozvao američkog ambasadora Michaela McFaula (poznatog „eksperta“ za ‘obojene revolucije’) na razgovor ‘kako bi mu dao objašnjenje za ovaj čin provokacije koji podseća na period hladnog rata’.

‘Ponašanje američkih službenika je u suprotnosti s predlogom za saradnju nakon atentata u Bostonu’, tvrdi službena Moskva.

Fotografije i snimke hapšenja Foglea su obišle celi svijet, a ruska služba FSB je u svom službenom saopštenju navela ‘kako je u proteklom periodu CIA u više navrata pokušala vrbovati pripadnike ruskih snaga bezbednosti, ali su svi slučajevi praćeni i otkriveni’. Dakle, ovde se ne radi o izolovanom slučaju, nego o praksi kojoj je svrha rušenje Putina i Medvedeva i na koju je Moskva na kraju morala reagovati ‘javnim hapšenjem’.

Budući da američke ambasade širom sveta osim službene delatnosti imaju i funkciju da kroz njih deluju operativci CIA-e, ova vest nije od posebnog značaja samo ako se izuzme da je do ‘glamuroznog’ hapšenja došlo nakon što je FSB primetio da opozicioni aktivisti u poslednje vreme vrše pojačanu aktivnost i kontaktiraju zapadne tajne službe. Kremlj je ovim činom poslao jasnu poruku Washingtonu i Bruxellesu kako neće dozvoliti nikakve ‘obojene revolucije’ ili ‘proleća’ u Federaciji.

Hapšenje Foglea minira rusko-američki dogovor o saradnji?

Ruske agencije navode kako je Fogle pokušao vrbovati pripadnika federalne bezbednosne službe (FSB) koji se bavio suzbijanjem terorizma na Severnom Kavkazu.

‘Ruski obaveštajac, pripadnik anti-terorističke službe, ušao je u kontakt s CIA-om preko Ryana C. Foglea nakon terorističkog napada u Bostonu kojeg su organizovali braća Tsarnaev. Amerikanci su nakon posete Makhachkali i razgovora s roditeljima braće Tsarnaev, uvereni kako su njih dvojica imali sledbenike, zatražili kontakt s ruskim tajnim službama’, navodi ruski Kommersamt.

Nije nikakva tajna da su američki diplomati uz dozvolu ruskih vlasti učestvovali u istrazi i ispitivanju roditelja dvojice braće. Kommersant navodi kako je američki diplomat sa svog mobilnog telefona dva puta zvao visokog služenika FSB-a, a broj je verovatno dobio tokom prethodnih susreta kojima je tema bila atentat u Bostonu. U optužbi stoji da je Fogle ruskom obaveštajcu za saradnju ponudio predujam od 100.000 dolara, a potom bi dobijao milion dolara godišnje, kao i dodatak za ‘informacije od posebnog značaja za američku sigurnost’.

Dan nakon hapšenja Foglea u Moskvi u ruskim je medijima objavljen deo sadržaja tajnog pisma koje je Barack Obama uputio predsedniku Vladimiru Putinu koji je u poslednje vreme pokušao poboljšati odnose sa službenim Washingtonom.

‘SAD nudi dogovor kojim bi se pravno regulisala transparentnost u odnosima, razmena informacija i potvrda da nuklearni programi nisu pretnja obostranoj bezbednosti. Rusija i SAD, dve svetske super-sile s posebnom istorijskom misijom, u rešavanju svetskih problema moraju raditi zajedno i ne bi se trebale svađati oko sitnica’, stoji u pismu američkog predsednika.

Ruska štampa navodi kako State Department tvrdi da se radi o dogovoru koji ne traži konsenzus američkog Kongresa, ali ga se u tom slučaju Obamin naslednik u Beloj kući nije dužan pridržavati. Trenutno se ne može reći koliko hapšenje agenta CIA-e može uticati na rusko-američke odnose i da li se radi o namerno orkestriranom potezu kako bi se minirao dogovor o obostranoj saradnji kojeg su pokrenuli ruski i američki predsednik.

Ruski predsednik je odgovorio ‘kako će američka strana odgovor dobiti najkasnije do 20. maja’.

Ovo su trenutno sve pretpostavke koje će potvrdu dobiti u bliskoj budućnosti. Naime, u junu se održava sastanak čelnika zemalja članica grupe G8 u Severnoj Irskoj, a u septembru će se u Sankt Peterburgu održati samit grupe G20. Već sad se govori kako Barack Obama na jesen u Moskvu planira doputovati dva dana ranije kako bi s predsednikom Ruske Federacije neformalno raspravio o svim spornim pitanjima.