Izvor: Advance, Standard

Pošto je predsednica državne izborne komisije (Consejo Nacional Electoral, CNE) Venecuele Tibisai Lucena objavila zvanične rezultate predsedničkih izbora i za pobednika proglasila kandidata Čavesovog socijalističkog pokreta PSUV Nikolasa Madura, opozicioni kandidat Enrike Kapriles je zbog tesne izborne pobede izdao saopštenje u kojem „ne priznaje rezultate izbora i traži novo prebrojavanje glasova“. I, dok je ceo svet Maduru čestitao na pobedi (među njima čak i čelnici zemalja koje nisu sklone Čavesovoj politici, kao Meksiko, Čile i Kolumbija), SAD i Španija su stale na stranu Kaprilesa. One su se, izrazivši „sumnju u legitimnost izborne pobede“, suzdržale od priznavanja Madura kao novog predsednika. To je bilo znak Kaprilesovim „skvadristima“ za pokretanje opšteg napada na odabrane ciljeve u više venecuelanskih provincija, što je uzrokovalo opšti haos, u kome je do sada život izgubilo osmero ljudi, više stotina ih je ranjeno, i slobodno se može reći da se Venecuela našla na ivici da proglasi vanredno stanje.

Sve ukazuje da su Maduru pobedu na izborima priznali svi osim Stejt departmenta i da se radi o dobro planiranoj akciji orkestriranoj spolja, na koju su čelnici PSUV upozoravali tokom izborne kampanje. Ali, kako su predizborne ankete Maduru davali prednost od 20 odsto glasova i niko se nije nadao ovako tesnoj izbornoj pobedi (50,66 odsto glasova za Madura, prema Kaprilesovih 49,07), Kaprilesu se otvorila mogućnost koju, prema nalozima svojih mentora, pokušava da iskoristi za destabilizaciju zemlje.

Prema poslednjim podacima, Maduro je zabranio veliki opozicioni skup koji je najavljen Karakasu, a na koji je trebalo da dođu Kaprilesovi simpatizeri iz cele Venecuele. Vojsci je dao naređenje da ne napušta kasarne i da ne interveniše na ulicama bez njegovog naređenja. Venecuelanski narod je pozvao da se uključi u „Front za obranu revolucije i mira“.

Haos u Venecueli počeo je nakon Kaprilesovog obraćanja sledbenicima da ne priznaju rezultate izbora i da svoje neslaganje odlukom izborne komisije iskažu izlaskom na ulice i glasnim udaranjem u metalno posuđe („cacerolados“, tradicionalni oblik protesta u Latinskoj Americi). Posledice „nenasilnog protesta“ su – osam mrtvih (mahom aktivista Čavesovog PSUV), koliko je za sada potvrđeno iz venecuelanskih snaga bezbednosti, zatim spaljena sedišta PSUV, lov na kubanske lekare širom medicinskih centara u zemlji, napadi na porodične kuće socijalističkih čelnika kao i napadi na umetnike koji podržavaju Bolivarsku revoluciju. Sve to govori da nije reč o „spontanoj reakciji nezadovoljne opozicije“, nego o dobro planiranoj akciji koja bi trebalo da Venecuelu gurne u haos i krvoproliće.

ŠPANSKI MANEVAR Novosti o postizbornoj krizi pristižu iz sata u sat, ali je od posebne važnosti napomenuti da je španska vlada sinoć priznala izbornu pobjedu Nikolasa Madura. U SAD je glavna tema eksplozija u Bostonu, i zato sa njihove strane ne treba očekivati službena saopštenja u vezi sa izborima u Venecueli. Na službenoj web stranici Stejt departmenta još uvek stoji saopštenje u kojem američka vlada „ne priznaje rezultate dok se ne izvrši ponovno prebrojavanje svih glasova“.

Talas nasilja zabeležen je u devet venecuelanskih provincija istovremeno, i sve podseća na neuspeli državni udar iz 2002. i onaj iz 2003, kad je Čavesova opozicija pokušala da ga sruši takozvanim „naftnim štrajkom“. Na udaru Kaprilesovih „skvadrista“ bile su i rezidencije predsednice izborne komisije, bivšeg zamenika predsednika vlade Vilijema Izare, bivšeg guvernera Luisa Rejesa Rejesa i poznatih umetnika i novinara koji su u proteklih 14 godina podržavali rad Čavesove vlade.

U međuvremenu se u Front za odbranu revolucije i mira okupilo desetine hiljada čavista u više od 200 organizacija širom zemlje. Cilj fronta je borba protiv evidentnog pokušaja destabilizacije zemlje koji bi trebalo da dovede do državnog udara ili strane intervencije. Sam Maduro tvrdi da je na delu „libijski scenaro“. Front je izdao saopštenje u kojem od venecuelanskog naroda traži da u svakom mestu ili gradskoj četvrti organizuje „komitete i komande za osbranu revolucije“ i na taj način obezbede slobodu, mir i kontinuitet revolucionarnog procesa, koji je volja većine građana Venecuele. Juče su aktivisti mladih PCV (Partido Comunista de Venezuela), zajedno sa onima iz PSUV, proterali Kaprilesove nasilnike iz sedišta Državne izborne komisije, koju su okupirali pre dva dana.

Osim sedišta PSUV i kliničkih centara, meta napada i paleža bile su kuće u Petrokasasu, koje je novcem od prodaje nafte Čaves izgradio za venecuelanske beskućnike. Guverner provincije Marakaibo El Aisami tvrdi da je „u toku državni udar“.

Očigledno je da su SAD i Španija svojim stavom dale zeleno svetlo Kaprilesu da provede unapred razrađeni plan za rušenje vlade. To je bilo za očekivati jer su najveći gubitnici u proteklih 14 godina Čavesove vladavine upravo te dve zemlje, i Maduro je možda napravio kardinalnu grešku kad se preterano pouzdao u preizborne ankete. Ali ipak se nije pokolebao, nego se okomio najviše na Španiju, koju je upozorio da se ne meša u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje, zahtevajući od vlade u Madridu javno izvinjenje.

Verbalni sukob Karacasa i Madrida trajao je dva dana i okončao se španskim priznanjem rezultata izbora. Međutim, Maduro je u više navrata upozoravao španskog premijera Rahoja da „dobro pazi šta izjavljuje“ jer svojim istupima ohrabruje Kaprilesove „skvadriste“.

„Neka Španija dobro pazi šta radi“, bile su prve reči Madura kao predsednika, dok je na ulicama Karakasa počinjala Kaprilesova pobuna prema scenariju preuzimanja vlasti iz 20-tih i 30-tih godina prošlog veka.

Stav Španske vlade diskutabilan je još zbog jednog razloga. Naime, izbore u nedelju je pratilo sedam predstavnika iz Španije koji su potpisali zajedničku izjavu u kojoj navode: „Verujemo da je izborni rezultat neupitan, jer postoji dokumentacija koja potvrđuje odluku izborne komisije. Izbori su provedeni po demokratskim standardima, poštujući pravo glasanja svima koji na to imaju pravo, kao i samu tajnost glasanja“.

KAPRILESOVO POVLAČENJE? Prva dva dana nasilja u Venecueli nisu obećavala ništa dobro, al popuštanje španske vlade možda je znak da Kapriles sa njihove strane neće imati podršku za ovaj način obračuna sa Madurom. Da se ništa ne prepusti slučaju, Maduro je odmah po izbijanju nereda sazvao hitnu sednicu ponovo aktivirane Specijalne komande za suzbijanje državnog udara (Comando Especial Anti-Golpe, CEAG), koju je 2002. ustrojio pokojni Čaves. Maduro je osudio vandalizam insceniran širom Venecuele i obećao da će vlada učiniti sve kako bi odgovorni za ubistva, palež i „pokušaj fašističkog državnog udara“ bili privedeni pravdi, najavljujući konkretne poteze u tom smislu.

„Preduzećemo sve mere protiv svih koji provode nasilje, zločin, mržnju i nepoštovanje institucija. Postoje video-zapisi kojima ćemo se služiti u pronalaženju krivaca i prema njima ćemo postupiti po zakonu. Pokrenuli smo istragu za (tada još) četiri ubistva kako bi utvrdili da li su politički motivisana i da li su počinitelji iz krugova ekstremne desnice u Venecueli“, izjavio je Maduro.

„Gledajući šta se događa, upozoravamo građane da imamo saznanja da je već nedeljama u toku plan nalik onome u Libiji, u kojem se brojnim nasilnim delima pokušava izazvati spoljnja intervencija. Ali taj im plan neće proći. Prvo su napali bolnice, čime su ugrozili zdravlje svih nas, potom društvene stanove iz velike misije Vivenda, sedišta stranke, i na kraju su počeli pucati u ljude“, dodao je Maduro, objašnjavajući da se ne radi o slučajnom i nekoordinisanom nasilju, već o razrađenoj strategiji.

Predsednik Nacionalne skupštine Diosdado Kabelo juče je preko Tvitera kratko poručio: „Na sednici Nacionalne skupštine tražiću da se pokrenu pravni mehanizmi za kažnjavanje Enrikea Kaprilesa. Kapriles je fašista i lično ću se pobrinuti da plati za sve ono što je učinio našem narodu i domovini“.

Podrška Maduru stiže sa svih strana – od argentinske predsednice Kiršner, bolivijskog predsednika Moralesa, Mujice iz Urugvaja, najviših državnih funkcionera Kube, Brazila i Ekvadora, zemalja članica skupine BRIKS. Capriles je, „distancirajući se od nasilja“, pokušao da učini korak nazad i, prema vestima koje stižu, ipak je odustao od marša na Karakas, što je možda znak da se pomirio sa izbornim porazom.