Izvor: Al Jazeera

Turska okončava svoje dugovanje Međunarodnom monetarnom fondu. Kada se 14. maja isplati i poslednja rata, staviće se tačka na pedesetdvogodišnji period dugovanja. Turska, koja se dosada služila kreditima u vrednosti od 47 milijardi dolara, više ih ne želi.

Čak će preći na drugu stranu stola i biti zemlja koja kreditira. Ekonomisti smatraju da Turska može biti primer vladama koje se pokušavaju dogovoriti s MMF-om o izlasku iz krize.

“Sada ćemo isplatiti 400 miliona dolara i naredni mesec još 400. Time zatvaramo sva dugovanja prema Međunarodnom monetarnom fondu”, rekao je premijer Turske, Recep Tayyip Erdogan.

Ovo znači da je došao kraj razdoblja dugog 52 godine. Tokom tog perioda smenilo se 9 predsednika i 37 vlada. Potpisano je 19 sporazuma na osnovu kojih je iskorišteno 47 milijardi dolara kredita. Sporazume koji su napravljeni nakon najveće ekonomske krize u 2001. godini, ispunila je stranka za pravdu i razvoj, koja je na vlast došla 2002. i to je prvi put da je jedna turska vlada ispunila program MMF-a, kaže novinarka Al Jazeere, Melis Kobal.

Profesor ekonomije Seyfettin Gursel tvrdi da je Vlada premijera Erdogana postavila uspešnu strategiju kada je, pre više od deset godina, uvela mere štednje i produžila otplatni period.

“U periodu do globalne krize ekonomija je rasla u proseku iznad šest posto. U poređenju sa devedesetim godınama ova stopa je mnogo veća. Produžavanje sporazuma sa MMF-om u svakom smislu je bilo profitabilno, u ekonomskom smislu i naravno za stranku koja je na vlasti. To se pokazalo i na izborima 2007., kada je AK partija pobedila sa velikom većinom”, smatra profesor Gursel.

Prema bivšem pomoćniku sekretara državne blagajne za izlazak iz krize 2001. godine, recept MMF-a bio je ispravan. Finansijski sektor je ojačao, a deficit javne potrošnje opao.

“Vrednost ekonomije je sa 200 milijardi skočila na 800 milijardi dolara i to u relativno kratkom periodu od 10 godina, koliko je trajao program MMF-a. Zato je ovo priča o uspjehu”, kaže Mahfi Egilmez.

Inflacija je 2001. godine bila 68 posto a sada je 6,6. Izvoz se s 31 milijardu dolara povećao na 153 milijarde. Prihod po glavi stanovnika iznosio je 3000 dolara, a sada prelazi 10 hiljada.

Ali uz model MMF-a promenjen je i model ekonomskog rasta Turske. Iako su zaduženja prema MMF-u gotovo anulirana, vanjski dug je, izdavanjem državnih obveznica, ipak povećan, a sa njim i deficit tekućeg računa. No, to za Tursku za sada nije problem.

“Svojom disciplinovanom politikom i ekonomskom strategijom za izlazak iz krize, Turska može biti primer ostalim zemljama sveta”, zaključuje Egilmez.

Novih zaduživanja kod MMF neće biti. Turska planira da pređe na drugu stranu stola i postane zemlja koja kreditira. 2001. godine zemlja je od MMF-a posudila 10 milijardi dolara. A sada planira Međunarodnom fondu ustupiti pet milijardi za pomoć zemljama u krizi.