Izvor: Deutsche Welle

Svetska ekonomija se polako oporavlja, samo u Evropi kraj krize nije na vidiku. Čak i jezgro evrozone počinje da slabi, glasi prognoza Međunarodnog monetarnog fonda.

Svetska ekonomija će ove godine porasti za 3,3 odsto, iduće godine će to biti četiri odsto. Privredni rast se očekuje u svim krajevima sveta, samo ne u Evropi: evrozona je jedini region koji je još uvek u recesiji, i čija će privreda da se smanji za 0,3 odsto.

Olivije Blanšar, glavni ekonomista MMF-a, govori o tri različite brzine oporavka: „Zemlje u razvoju, zemlje ubrzanog rasta – nastavljaju da idu napred brzim koracima. U razvijenim ekonomijama, međutim, vidimo sve veću odvojenost, s jedne strane, Sjedinjene Države, s druge strane, evrozona“.

Ekonomija SAD će ove godine porasti za 1,9 odsto. „To nije dovoljno da se značajno smanji stopa nezaposlenosti, ali, s obzirom na aktuelne mere štednje, to je izuzetan rezultat. Sledeće godine SAD bi mogle da imaju čak tri procenta rasta“, kaže Blanšar.

Još pozitivnija je slika u zemljama u razvoju i zemljama brzog rasta, koje će ove godine u proseku zabeležiti rast od d 5,3 odsto. MMF prognozira da će Kina ove godine imati povećanje od osam procenata ili više, Indija oko šest odsto. Čak i afričke zemlje južno od Sahare čine motor svetske ekonomije.

„Ove zemlje su još 2012. porasle za skoro pet odsto. Verujemo da će se taj rast nastaviti i u narednim godinama. Mnoge zemlje u regionu su jače nego pre finansijske krize od 2008“, kaže za Dojče vele ekonomski istraživač MMF-a Abdul Abiad.
Međunarodni monetarni fond za zemlje Severne Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike, očekuje najmanje rast na nivou od svetskog proseka, između tri i četiri odsto. Čak i Japan, čija privreda stagnira godinama, razvio se znatno bolje od bolesne evrozone uz porast od 1,5 procenata.

U Italiji i Španiji, ove godine će se zabeležiti minus od 1,5 odsto, saopštio je MMF. Još veći pad će se osetiti u Grčkoj – 4,2 odsto, Portugaliji – 2,3 odsto i Sloveniji – 2,0 odsto. Podaci za Kipar ne postoje u izveštaju MMF-a.

Međutim, slab ekonomski učinak evrozone ne može se isključivo objasniti situacijom u kriznim zemljama na jugu Evrope. „I u centru, na primer u Francuskoj, očekujemo privredni pad. Uzroci tome su kombinacija mera štednje, slabog izvoza i nedostatka poverenja. Pad privrede u srcu Evrope je loša vest čak i za države na periferiji EU, jer one zavise od snažnog centra“, kaže Blanšar.

Ni privreda Nemačke neće moći da preuzme ulogu lokomotive u Evropi. I ona će tokom ove godine porasti za samo 0,6 odsto. Blanšar je ovakav razvoj događaja nazvao zabrinjavajućim. Stanje bankarskog sektora je uznemirujuće, investicije i unutrašnja potrošnja slabe. „Moramo razmisliti kako da povećamo privatnu potrošnju“, kaže Blanšar.

Ova izjava bi se mogla interpretirati i nagoveštaj samokritike MMF-a. Jer baš MMF je insistiranjem na merama štednje delimično odgovoran za zaustavljanje rasta privrede u mnogim zemljama evrozone. Blanšar kaže da se mere štednje moraju prilagoditi situaciji u svakoj zemlji, i to na takav način da nemaju negativne posledice po privredni razvoj.