Izvor: Tanjug
Građani Evropske unije se sve glasnije bune protiv superdržave iz senke koja bitno utiče na život u zemljama evrozone.
Kako tvrdi nekadašnji glavni ekonomista Dojče banke Tomas Majer, ta superdržava, sastavljena od 17 članica EU koje koriste evro kao jedinstvenu valutu, zvanično ne postoji, ali je njena moć ipak velika.
“U toj evrodržavi iz senke imate sve elemente: vladu u senci, to je Evropsko veće. Imate izvršnu vlast u senci, to je grupa zemalja sa evrom. A imamo i mobilnu, interventnu ekipu na terenu koja uskače kada se pravila grubo prekrše, to je trojka (sa po jednim predstavnikom Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Evropske centralne banke”, objašnjava Majer.
Bez te tvorevine, valuta evro u ovom trenutku ne bi bila u stanju da preživi, kaže nekadašnji čelnik ekonomskog tima najveće nemačke komercijalne banke.
S obzirom na to da Evropska centralna banka, nakon što se pokazalo da se članice evrozone nisu držale kriterijuma iz Mastrihta, više nije nezavisna ustanova već postaje politička, emisiona, banka koja finansira dugove svojih članica, njoj je potrebno da iza sebe ima jednu državu. I tu se, kako kaže Majer, pojavljuje famozna država iz senke.
Takva promena se, u praksi, poslednjih godina i dogodila. Pravni osnov za stvaranje te superdržave su ugovori za koje velika većina građana Evropske unije nikad nije ni čula, poput zakonskih paketa “Tu pek” i “Siks pek”. Zatim, koliko građana stvarno razume šta se krije iza famoznog “Fiskalnog pakta”?
“Ta gusta mreža ugovora ograničava suverenost nacionalnih država i nameće im određeni stepen discipline kako bi mogle da deluju unutar dužničkog sistema”, objašnjava Majer.
Ali država iz senke i njena pravila igre polako nailaze na sve veći otpor. Kiparska vlada dugo se odupirala spasonosnom paketu i tokom pregovora je radije uzimala u obzir sve ostale opcije, pa čak i državni stečaj. Italijani su svrgnuli tehnokratsku vladu predstavnika “države u senci” Marija Montija, koju ionako nikad nisu ni izabrali.
U međuvremenu, u italijanskom parlamentu niko nema većinu, zemlja je, u političkom smislu, blokirana. Istovremeno stižu vesti o porastu nezaposlenosti u evrozoni, ekonomijama koje su u padu, protestima protiv mera štednje… To je svakodnevica u Grčkoj, Španiji i ostalim dužničkim zemljama.
Istorijske paralele sa aktuelnim stanjem u superdržavi Majer pronalazi ni manje ni više nego u situaciji koja je vladala u republikama nastalim nakon raspada Sovjetskog Saveza.
U zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, među kojima je vladalo ogromno međusobno nepoverenje, na snazi je još bila rublja, a i svoje dugove su te zemlje regulisale preko centralne banke u Moskvi, a postsovjetska monetarna unija raspala se nakon što su zonu rublje 1992. napustile baltičke zemlje, a godinu dana kasnije i sama Rusija.
“Ukoliko nam ne pođe za rukom da održimo autoritet države iz senke, onda nam preti sudbina zone rublje”, kaže Mejer. Zato je bilo neophodno da Brisel pritisne Kipar.