Izvor: NPSM, WP, Majkl Birnbaum

Turska je osvojila Balkan pre pet vekova. Sada se turska sila vraća „mirnijim načinima“.

Turske investicije su se proširile Balkanom, čak i u Hrvatskoj i Srbiji u kojima većina hrišćanskih stanovnika smatra da su sultani iz Konstantinopolja okupatori, a ne oslobodioci. Turska je takođe pomogla, u vidu posrednika, da se održe pregovori između bivših ljutih neprijatelja na Balkanu. Ovo prisustvo, koje je sve veće, omogućilo je Turskoj da proširi svoj uticaj u Evropi u vreme kada se izgledi zemlje da se pridruži Evropskoj Uniji čine problematičnim.

„Turski lideri rade na novoj Otomanskoj imperiji koja je suptilnija“, kaže Amir Zukić, šef biroa turske anadolijske novinske agencije sa predstavništvom u Sarajevu, koje se nedavno, za nekoliko meseci, proširilo. „Turska, bivša regionalna sila, pokušava da se vrati na spektakularan način“.

Tursko prisustvo u Bosni je uglavnom bilo pritajeno više od 40 godina, tokom kojih je ova balkanska zemlja bila deo komunističke Jugoslavije, koja nije bila prijemčiva za turski religijski i istorijski uticaj. Ali sredinom 90-ih, pošto se Jugoslavija raspala, Turska je počela da pomaže muslimanima koji su činili polovinu stanovnišva Bosne. Od tada tursko finansiranje je pomoglo da se izvrši rekonstrukcija monumentalnih spomenika iz otomanske ere koji su bili meta etnički motivisanog razaranja.

Sada je teško ne uočiti turski kulturni uticaj. Turski zvaničnici često posećuju Sarajevo. Nova, velika turska ambasada se gradi u blizini „aleje snajpera“, koridora kojim su se, tokom trogodišnje opsade glavnog grada tokom rata, bosanski muslimani borili da obavljaju svoje svakodnevne poslove, dok su na njih srpski snajperisti, koji su bili pozicionirani na obližnjim brdima, otvarali vatru. Reklame na bilbordima nude putovanja do Istanbula za ekvivalentnih 74 dolara. A ove godine barokna sapunska opera koja je bazirana na životu Sulejmana Veličanstvenog, vladara Otomanske imperije tokom 16. veka, prikovala je za kauče Bosance tokom sumorne zime.

Razmena studenata

Najveća ispostava u Bosni su dva turska univerziteta koje uglavnom pohađaju turski studenti.

Na Međunarodnom sarajevskom univerzitetu studenti koji kroče kroz glavna vrata osunčane zgrade, koja je otvorena pre dve godine, moraju da prođu ispod pažljivog oka sultana Mehmeda Osvajača, otomanskog vladara koji je uveo islam u Bosnu 1463. Privatni univerzitet finansira turski biznismen koji je blizak sa političkom partijom turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana. Škola je počela sa radom 2004. i narasla je na 1500 studenata. Nova zgrada bi imala kapacitet za 5000 studenata.

Časovi se održavaju na engleskom i postoji zapadni nastavni program koji se bazira na pragmatičnim predmetima kao što su biznis i inženjering. Ali i turski i bosanski studenti se slažu da ih je privukla kulturna razmena. Svaka grupa mora da nauči jezik druge.

Rukovodioci su jasni po pitanju ambicija koje škola ima.

“Turci su privučeni da dođu ovamo zato što veruju da će Bosna, sa svim njenim problemima, postati članica Evropske Unije pre Turske i oni ovo vide kao most između dve zemlje“, kaže Muhamed Hadžiabdić, zamenik rektora škole, koji je bosanski musliman.

“Turski narod voli Bosnu“, kaže on. „Ona je evropska država, ali se u njoj osećaju kao kod kuće, miris, kultura je prepoznatljivo turska“.

Bosanski studenti posmatraju rastuću tursku ekonomiju sa zanimanjem, zvanični nivo nezaposlenosti u njihovoj zemlji prošle godine iznosio je 46 procenata, daleko više nego u Turskoj. Mnogi od turskih studenata, koji čine 65 procenata studenata, kažu da su oni tu zbog ukusa slobode, daleko od pažljivih očiju njihovih porodica kod kuće. Neki kažu da planiraju da ostanu u regionu i da razviju biznis.

“Od kada sam bio mali želeo sam da otputujem u stranu zemlju. Želeo sam da naučim strani jezik“, kaže Fatih Seldžuk, devetnaestogodišnjak, student prve godine iz Izmira u Turskoj. „Bosna je bila u Otomanskoj imperiji, tako da je slična Turskoj. Moj otac mi je rekao da bi trebalo da odem u Bosnu i Hercegovinu zato što je slovenska, ali je i muslimanska“.

Druga turska škola u Sarajevu, Međunarodni Burk univerzitet otvoren je 2008. i povezan je sa Fetulahom Gulenom, uticajnim muslimanskim sveštenikom koji vodi međunarodni religijski i edukativni program u Pensilvaniji.

Zvaničnici na Burku takođe govore o svojoj želji da se ojačaju veze između Turske i Balkana. Studenti koji pohađaju ovu školu su tendenciozno više religijski konzervativni, ali kao i na Međunarodnom sarajevskom univerzitetu nastavni plan je sekularan.

Drugačiji put u Evropu

Turska ekspanzija u regionu potiče iz dugogodišnjeg sna zemlje da postane članica EU koji se čini udaljenim. Zapadne evropske sile, posebno Nemačka, su zabrinute da bi Turska sa svojih 74 miliona stanovnika mogla da preplavi Evropu svojim građanima koji traže posao. Pojedini zvaničnici se pitaju da li je, većinskim delom muslimanska zemlja, uopšte evropska.

Ali Bosna je smeštena unutar Evrope – uprkos tome što je stari deo Sarajeva krcat prodavnicama i vekovima starim fasadama koje podsećaju na Istanbul. Pojedini analitičari tvrde da sve veće tursko prisustvo u evropskim regijama koje su jednom bile deo njene imperije jeste jedan od načina da se nadoknadi to što je Turska isključena iz EU.

Rastući uticaj Turske uznemirio je pojedine bosanske Srbe, koji održavaju paralelnu vladu u Bosni pod kompleksnim sistemom koji je diktiran mirovnim pregovorima iz 1995. Zvaničnici iz paralelne vlade su se žalili da muslimanski deo Bosne potpada pod uticaj bivše imperijalne sile.

“Za islamiste povratak Turske na Balkan predstavlja ispunjenje njihovih ambicija, ali za mnoge Srbe i takođe za mnoge Hrvate njihova nacionalna borba iz 19. veka im je još uvek u mislima“, kaže Esad Hečimović, urednik informativnog programa na OMT privatnoj TV stanici, koja emituje sapunsku operu baziranu na Sulejmanovom životu.

Ipak, čak su i Srbija i Hrvatska oberučke prihvatile turske investicije. Turska je treći po redu investitor u mediteransku Hrvatsku u prva tri kvartala 2012, a Erdogan nastoji da ostvari bliske veze sa Srbijom, dugogodišnjim rivalom. Turske diplomate takođe su podstakle pregovore između srpskih i bosanskih vlada.

Zalaganja na Balkanu su omogućila Turskoj novo mesto za ekonomski rast pošto se uhvatila u koštac sa etničkim nasiljem koje je preplavilo susednu Siriju. Tamo različite nacije, koje su takođe nekada bile deo Otomanskog carstva, prete da se međusobno potpuno unište – razvoj događaja koji je sličan sa onim što se dogodilo Jugoslaviji.

Mnogi na Balkanu smatraju da su oni samo puka tačka na putu kojim Turska širi svoje ciljeve.

“Oni su velika regionalna sila”, kaže Hajrudin Somun, bivši bosanski ambasador u Turskoj. “Balkan je oduvek bio njihov put za osvajanje Evrope. Oni moraju da prođu ovuda“.

Majkl Birnbaum je postao izveštač Vašington posta iz Berlina u januaru 2011, nakon što je dve i po godine pokrivao edukaciju za novine iz Vašingtona. On je pratio arapsko proleće iz Libije, Egipta i sa drugih područja na Srednjem istoku. On je takođe radio za Pitzburg Post-Gazete. Birnbaum poseduje diplomu iz istorije nemačke koju je stekao na univerzitetu Jejl. Odrastao je u Čikagu.