Izvor: Advance

Argentina se nakon više od deset godina od kada je ‘uvredila’ Međunarodni monetarni fond i odbila platiti dugove još jednom našla na meti kritika međunarodne finansijske institucije.

MMF je jučer na vanrednom zasedanju usvojio ‘Deklaraciju o nepoverenju’ protiv Argentine, što je događaj bez presedana u istoriji fonda. Razlog zbog kojega je Izvršni odbor usvojio deklaraciju je ‘netačnost podataka o inflaciji i bruto domaćem proizvodu koje su vlasti u Buenos Airesu dostavile u sedište fonda’.

Statistički podaci služe kako bi se njihovim usklađivanjem s međunarodnim statističkim pokazateljima mogla doneti ocena stanja ekonomije zemlje i usvojile smernice za buduće aktivnosti.

Deklaracijom se traži od Argentine da najkasnije do 29. septembra 2013. ispravi sve greške u izveštaju i dostavi tačne podatke, te tako ispuni svoje obveze prema međunarodnoj instituciji čiji je član.

Iako u izveštaju Izvršnog odbora i čelnice MMF-a, Christine Lagarde, nisu predviđene kazne u slučaju nepoštovanja obavezujuće deklaracije, posledica neposlušnosti vlade predsednice Kirchner bi mogao biti izlazak Argentine iz međunarodne organizacije.

Čelnica MMF-a, Christine Lagarde, je 24. rujna prošle godine upozorila vladu u Buenos Airesu da ‘ima rok od tri meseca da izbegne crveni karton, te kako mora doći do promene u stavu ili će biti izbačeni iz fonda’. Izvršni odbor je u petak postupio po ovoj pretnji.

Na meti fonda su podaci, koje je poslao argentinski Nacionalni statistički zavod (INDEC), o inflaciji u Buenos Airesu (jer ne postoje podaci na državnom nivou), te o rastu BDP-a. Izvršni odbor u svom izveštaju navodi ‘kako su mere, koje je Argentina sprovela od prošle jeseni, nedovoljne’, te kako je zbog toga, na temelju članka 1., Statuta fonda, bilo nužno usvojiti deklaraciju, meru nakon koje sledi postupak kažnjavanja zemlje članice, a što bi moglo dovesti i do brisanja iz članstva iz međunarodne organizacije.

Međutim, tužba bi se odnosila na banalne razlike između pokazatelja koje je dostavila argentinska vlada i onih koje je predočio MMF. Stoga preterana reakcija izvršnog odbora ukazuje da je posredi nešto sasvim drugo (već se duže vremena nesuglasice između MMF-a i Argentine nazivaju ‘ratom između dve Cristine’).

Reakcija vlasti u Buenos Airesu

Argentinske vlasti su zatražile da se održi vanredna sednica Odbora guvernera MMF-a, kako bi se raspravilo o ovoj odluci.

‘Zatražili smo hitnu sednicu Odbora guvernera MMF-a kako bi s njima raspravili o politici fonda, te o merama koje se duže vreme sprovode protiv naše zemlje u vremenima teške ekonomske i finansijske krize u svetu. Ovo je pogrešan potez MMF-a i jasan primer neravnopravnog tretmana i dvostrukih merila prema zemljama članicama fonda’, izjavio je Hernan Lorenzino, argentinski ministar privrede.

Ministar Lorenzino je također izjavio da ne razumije kako MMF veruje podacima nezavisnih analitičara koji se ne temelje na naučnim istraživanjima i mukotrpnom radu.

Poređenja radi, vlada u Sjedinjenim Državama tvrdi kako je nezaposlenost u Americi 10%, dok većina nezavisnih analitičara tvrdi kako je realna stopa nezaposlenosti 22%, dakle, dvostruko veća. Procenjujući nivo potrošnje u SAD-u, State Department tvrdi kako je inflacija 10%, ali ne želi reći kako su se u proračunu potrošnje uzeli u obzir podaci koji se odnose na hipotekarne kredite, od kojih većina nikada neće biti vraćena. Moglo bi se s pravom tvrditi kako su podaci koje je dostavila Argentina više nego verodostojni, ako ih upoređujemo s onim američkim. Stoga, ispada da je ministar Lorenzino u pravu kada tvrdi kako MMF ima dvostruka merila.