Izvor: Advance

Nakon što je postao većinski vlasnik naftne kompanije Yukos, te sklopio ugovor o zajedničkom poslovanju s Exxon Mobilom o pravu na eksploataciju nafte u Crnom Moru, ruska kompanija Rosneft je platila 55 mlrd $ za preuzimanje TNK-BP (kompanije u zajedničkom vlasništvu Britanaca i ruskih oligarha, a koja je bila deo konzorcija AAR). Rusija u ovom trenutku poseduje dve najveće kompanije na svetu koje se bave eksploatacijom i prodajom energenata. Jedna je, već svima znani, gasni gigant Gasprom, a druga Rosneft, koja se bavi eksploatacijom, preradom i prodajom naftnih derivata.

Meksički analitičar Alfredo Jalife-Rahme napravio je poređenje nacionalne strategije ruskog predsednika Putina s neoliberalnom tržišnom logikom koja je u primeni u Meksiku. Rahme tvrdi kako je nafta još uvek najvažnija geostrateška sirovina na svetu. Pogrešna je svaka analiza koja gleda s tržišnog aspekta na ovu novonastalu situaciju u kojoj je država vlasnik ovako važnih privrednih grana. U igri je i sigurnost svih ostalih konkurentskih zemalja proizvođača.

Ako SAD (koje su najveći kupac meksičke nafte) otvoreno priznaju kako je nafta strateški najvažniji energent, nezamislivo je da zemlje koje se bave njenim izvozom to zanemare.

To je “smrtni greh” kojeg su počinili čelnici Samostalnog tehnološkog instituta Meksika (STIM), koji pokazuje geopolitičko neznanje do nivoa patetičnosti. Ne radi se uopšte o dilemi oko privatizacije ili nacionalizacije (dva pojma koja se mogu različito tumačiti, a najčešće se tumače površno i u SAD i u Meksiku), nego je bitno ko je u posedu nafte. Najvažnije geostrateške sirovine na svetu.

Privatne naftne kompanije u SAD-u, kao što je Exxon Mobil, su deo jednog sistema koji Americi garantuje sigurnost. Kako unutrašnju tako i onu na međunarodnom nivou. U Meksiku ne postoji nikakva garancija u tom smislu. Meksičke privatne kompanije su zavisne od Wall Streeta, zbog visokih kredita, a to podriva meksičku nacionalnu bezbednost. Nemoguće je vršiti bilo kakvu delotvornu kontrolu nad njima. U okolnostima globalnog upravljanja finansijama, oni svoje aktivnosti prepuštaju slučaju.

Meksiko se slepo drži neoliberalnog koncepta, prema uputstvima “velikih mudraca” iz meksičkog Samostalnog tehnološkog instituta, u vremenu kada veliki svetski naftni giganti unapređuju svoje poslovne aktivnosti na različite načine. Neki renacionalizacijom (povratkom u državno vlasništvo), a neki dotokom privatnog kapitala, reprivatizacijom. Bitno je da primenjeni model bude delotvoran. To je i slučaj s ruskim Rosneftom, koji je nedavnom reorganizacijom potisnuo legendarni British Petrol (koji je bio simbol engleske moći) s ruskog tržišta.

Geopolitički web-portal s Floride, StratRisks, naglašava kako je Rosneft nakon kupovine TNKBP-a preuzeo prvo mesto na skali najvećih svetskih proizvođača. Mesto koje je do sada neupitno pripadalo Exxon Mobilu.

TNK-BP je bila jedna od deset najvećih privatnih naftnih kompanija na svetu. U 2010. je proizvodila 1,74 miliona barela sirove nafte dnevno, zahvaljujući mnogobrojnim bušotinama u Rusiji i Ukrajini.

Predsednik Putin je uveren kako će ovim potezom uspeti dostići proizvodnju od preko 4 miliona barela dnevno. To je nešto što dosad nije viđeno u svetu. Rosneft je kupovinom TNK-BP-a, privatne multinacionalne korporacije, sproveo “podržavljenje” i “deprivatizaciju” u dve faze. Prvo je Rosneft sklopio strateški savez (tzv. joint – venture) s BP, pa onda otkupio 50% deonica TNK-BP-a, dajući British Petrolu deonice i novac u vrednosti 27 milijardi dolara. British Petrol s tim deonicama i novcem ulazi u posed 19,75% Rosnefta. U drugoj fazi ruski oligarsi iz AAR konzorcijuma prodaju Rosneftu svoju polovinu TNK-BP-a za 28 milijardi dolara u gotovini.

Na taj način je državna kompanija Rosneft, plativši ukupno 55 milijardi dolara, osigurala sebi status većinskog vlasnika, s minornim udelom koji je u vlasništvu British Petrola.

Prema mišljenju StratRisksa radi se o neupitnoj nacionalizaciji: “Putin je stvorio državnog energetskog diva, koji će mu omogućiti jačanje ruskog uticaja u svetu, budući da ostale zemlje sad uglavnom zavise od ruske nafte”.

U novonastalim okolnostima, Rosneft će moći eksploatirati skoro polovinu ruske nafte, a Rusija je sad energetska supersila koja progresivno nacionalizuje svoje resurse.

Jedini ruski problem je nedovoljno razvijena tehnologija, ali upravo zato je zadržala British Petrol kao manjinskog vlasnika.
Rusija nije pogrešila kao Saudijska Arabija, koja je 1980. nacionalizovala svoju naftnu industriju i u to vreme imala proizvodnju od 10 miliona barela dnevno. Nakon nacionalizacije je u roku od pet godina saudijskoj državnoj kompaniji Aramco proizvodnja pala za 60%.

Smatra se da će Putinov uticaj u svetu ojačati nakon ovog strateškog poteza s Rosneftom, a mnogi drže kako će doći do poskupljenja nafte na svetskom tržištu, ali i do širenja samog tržišta. Ruski predsednik, osim što ima i bogati nuklearni arsenal, vešto koristi i energetski potencijal u geostrateške svrhe.

StratRisk u tom smislu piše: “Evropa u potpunosti zavisna od ruskog gasa i nafte, a Rosneftova kupovina dve trećine TNK-BP-a učinila je od ove državne kompanije energetskog Golijata. Mogući ulazak Rusije u grupu zemalja članica OPEC-a (Organization of the Petroleum Exporting Countries) dao bi joj mogućnost nadzora nad polovinom proizvodnje sirove nafte u svetu, i imala bi najveće svetske rezerve, a samim tim i takav uticaj unutar OPEC-a, čime bi mogla određivati cenu po svojoj volji. Cenu koju ostatak sveta ne bi bio u stanju plaćati, što bi moglo uzrokovati velike napetosti.”

“Ruska kompanija Gazprom kontroliše proizvodnju i tržište gasa, a Rosneft naftu. To znači da je premoć Evrope naprosto nestala pred ruskim naletom i da se otvara put ka novom svetskom poretku s Rusijom na čelu”, sa zabrinutošću navodi američki StratRisks.

Izvori:
Rosneft to pay $55bn in TNK-BP takeover
http://on.ft.com/WDgdLf

ROSNEFT DIVENTA LA PRIMA COMPAGNIA PETROLIFERA MONDIALE
http://www.comedonchisciotte.org/site/modules.php?name=News&file=article&sid=11136

Rosneft devient la première entreprise pétrolière mondiale
http://www.voltairenet.org/article176539.html