Izvor: Advance
Diplomatska bitka za prevlast na Arktiku i dalje traje. Počeli su se koristiti svi argumenti, pa i oni ekološki, kako bi sprečili Rusiju da uđe u posed 1 200 000 km2 teritorije,u tom delu sveta.
Nakon službenog zahteva kojeg je Kremlj podneo UN-u, u kojem stoji “kako Rusija ima pravo na najveći deo tog dela Euroazije”, Međunarodna finansijska organizacija (International Finance Organization), a koja je povezana sa Svetskom bankom, predložila je “alternativno rešenje nafti i gasu”. Oni tvrde kako ruski deo Arktika poseduje i druge oblike energije, ali u ovom slučaju ekološke i sa slabim uticajem na životnu, te koja bi garantovala zadovoljavanje potreba za energijom na Starom kontinentu. A to je vetar.
Upravo je International Finance Organization predstavio projekat nazvan “Rustec”, koji predviđa izgradnju na desetine vetroelektrana u regiji Murmansk, a koje bi bile u stanju proizvoditi i isporučiti el. energiju, preko Norveške i Finske, u Evropsku uniju. Pre nekoliko dana je ruski dnevni list Moscow Times naveo: “kako je to ambiciozan projekt, stoga što u je u Rusiji korištenje obnovljivih izvora energije još u embrionalnoj fazi”.
Trenutno murmanska regija nema nijednu vetroelektranu, iako se holandska kompanija Willems ponudila kao izvođač radova na tom projektu. Prema mišljenju te kompanije, koja se bavi proizvodnjom i postavljanjem vetroelektrana, na mestima kao što je murmanska regija moglo bi se proizvesti više el.energije nego na bilo kojoj drugoj lokaciji u EU, na kojima već postoje skupa postrojenja te vrsti. Stručnjaci Willensa tvrde kako je EU, da bi ostvarila svoje ambiciozne projekte, spremna izdašno nagraditi Rusiju za eventualni dogovor oko realizacije tog projekta.
EU želi smanjiti emisiju štetnih gasova za 20%, tako što bi uložila u obnovljive izvore energije, te koji bi trebali činiti 20% proizvodnje el. energije do 2020. Dok je sama Nemačka odlučila da do 2050. dostigne stopu od 80% proizvodnje na taj način.
Iskorištavanje vetra koji duva na Arktiku predstavlja zanimljivu hipotezu, u tom smislu, ali stručnjaci drže kako je Rusija u ovom trenutku, kad su obnovljivi izvori u pitanju, još jako daleko od toga da sama realizuje projekte, bez strane tehnologije i kapitala.
Ovaj potez IFO-a (koji nije ništa drugo nego “produžena ruka” Svetske banke) je stoga samo taktika kako bi se Rusija odrekla Arktika, pozivajući se na ovako plemenit cilj, kao što je očuvanje planete. A pozadina je sasvim druga. Izbaciti Rusiju iz ekonomsko-energetskih ugovora s EU, oko eksploatacije nafte i gasa na Severnom polu, te to prepustiti anglo-američkim kompanijama.
U celoj Ruskoj Federaciji je trenutno samo nekoliko lokacija koje koriste vetar za proizvodnju energije. Najveće postrojenje ima kapacitet 5,1 MW, i nalazi se u blizini Kaliningrada, no proizvodi 4,7 MW el. energ., izjavio je Anatoly Kopylov (podpredsednik Wind Energy Association, u Rusiji).
Ta organizacija predstavlja i ruske i interese stranih kompanija u ovom projektu. Kapacitet drugog velikog postrojenja je 2 MW, u regiji Chukotka, ali trenutno nije u pogonu. Problem je nastao kada su ova postrojenja morala konkurisati tradicionalnim elektranama na gas, koje istovremeno služe i kao toplane.Bez obzira na probleme, ruska vlada je zacrtala sebi za cilj kako do 2020. mora imati 4,5% energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
To je objektiv kojeg ruska vlada želi ispuniti, i sigurno neće žuriti, obzirom da ovakav način proizvodnje iziskuje ogromna ulaganja. Očigledno je da Rusija zasad ima druge prioritete.
Ali je i evidentno kako međunarodne institucije iza kojih stoji SAD (a to je nedvosmisleno), žele osujetiti sve što Rusija čini na zbližavanju i saradnji s Evropskom unijom u energetskom sektoru. Svetska banka (sa svojom podružnicom, International Finance Organization) se boji stvaranja jednog evro-azijskog saveza, koji bi doveo u pitanje prevlast SAD-a nad Europom.