Vesti

Leonid Ivašov: Rusija okuplja stare saveznike

Izvor: Fakti

Daće Bog da ne grešim: izgleda da Rusija menja svoj vektor razvoja ili, preciznije, pokušava da ga napipa.

Rusija se danas nastupima Putina okreće od Zapada i vraća svom prirodnom istorijskom putu.

Putinove izjave o Evroazijskoj uniji, održavanje samita ATES (Azijsko-Tiho-okeanska ekonomska saradnja), pokušaj da se ojača odbrambena sposobnost zemlje, pojavljivanje samostalne pozicije u odnosu na sirijsko pitanje – kada je Rusija zajedno sa Kinom u Savetu bezbednosti OUN-a tri puta stavljala veto na zapadni predlog rezolucije – sve to mora da raduje.

Danas Rusija počinje da okuplja svoje saveznike. Bar ja to tako vidim.

Rusija pokušava da igra samostalnu ulogu u svetskoj situaciji.

Evroazijska matrica Rusije jasno se pokazuje. Ali, ako Rusija zaista hoće da igra nezavisnu igru i da ima sopstveni geopolitički projekat, onda treba da, gradeći bliskije i konstruktivnije odnose sa zemljama Istoka i da obrati pažnju i na naše bratske slovenske narode, na narode na Balkanu.

Tu se primećuje izvesno otopljenje. Posle pobede na predsedničkim izborima u Srbiji, Nikolić je doleteo u Rusiju. Njegov susret sa Putinom, dogovori, nastojanja da se razvijaju ekonomski odnosi moraju se ticati i razvoja političkih odnosa. To  se sada manifestuje u spoljnoj politici Rusije.

Rusija je označila svoja uporišta: postsovjetski prostor, Indija, Bliski Istok (zato i branimo Siriju), i, naravno, Balkan. To su uporišta čije zemlje mogu postati geopolitički saveznici Rusije.

Srbija se danas nalazi u teškoj situaciji, uostalom kao i Crna Gora i druge balkanske zemlje.

U odnosu na Srbiju deluje određeni embargo. Nju nastoje da odvuku u Evropsku uniju i NATO… Danas Srbi, naravno, to ne žele. Gledaju susednu Crnu Goru, čija sva preduzeća, zapravo, sve privredne strukture postepeno prelaze u ruke stranih vlasnika. Ostaje nada samo u turizam i kredite koje će Zapad davati – i kao omču na vrat stavljati ih na Crnu Goru. Zato Srbi to ne žele.

Oni shvataju da samo u tesnoj saradnji sa Rusijom mogu očuvati izvesni nivo nezavisnosti i identiteta.

Danas je Rusija u deficitu sa saveznicima. U ogromnom deficitu! Praktično ih nema. I zato putem izgradnje takvih odnosa treba da oblikujemo naš geopolitički prostor, da nalazimo partnere, i najvažnije, da stičemo saveznike.

Da li ćemo u tome uspeti?

Vidimo da Rusija danas prestaje da se pokorava Zapadu. Da, u Rusiji postoji peta kolona Zapada i ona će to ometati. Ona će pronalaziti nekakve izgovore i prepreke za zbližavanje Srbije i Rusije.

Dakle, pitanje se odnosi na volju predsedničkog tima. Vidimo da postoji jak pritisak na Putinovu promenu vektora politike, kao i otpor prema udaljavanju od Zapada na Istok.

Ako Rusija dodeli kredit Srbiji, razvija ekonomske, tim pre i političke odnose sa Beogradom, onda će, naravno, uslediti protivljenje i zapomaganje od strane Zapada. Isto takvo protivljenje postojaće i u Rusiji.

Autor je predsednik moskovske Akademije geopolitičkih problema

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom