Izvor: Politika
Tačno tri godine od objave grčke dužničke krize, lideri Evropske unije danas otvaraju seriju od tri samita do nove godine, sa zajedničkim ciljem jačanja ekonomskih i monetarnih temelja Unije.
EU u sledeće dve godine na naplatu stiže ukupno 2.400 milijardi evra spoljnog duga, upozorava američka agencija za kreditni rejting „Standard i Purs”. Da povrati poverenje međunarodnih investitora, obuzda akutnu fazu dužničke krize i podstakne dalje unutrašnje integracije, Brisel od junskog samita razrađuje brojne predloge prekrajanja Unije, a konačna odluka o novom profilu EU i evrozone najavljena je za samit u decembru.
Stvaranje čvrste bankarske i fiskalne unije, izdvojeni budžet evrozone, jedinstveni supervizor evropskih banaka i eventualno objedinjavanje dugova članica monetarne unije, neke su od ranije najavljenih ključnih tema debate dvodnevnog samita EU (18–19. oktobra).
Nemačka je ovom spisku tema u poslednji čas dodala i predlog da se uspostavi funkcija „evropskog komesara za valutu” sa širokim ovlašćenjima nad nacionalnim budžetima. Najava Madrida da bi Španija mogla uskoro zatražiti međunarodnu finansijsku pomoć takođe bi se mogla naći na dnevnom redu samita, dok je debata o pomoći Grčkoj unapred odložena za sledeći samit 12. novembra.
Evropski lideri u Brisel danas dolaze vidno oprečnih vizija o profilu i tempu izmena ustrojstva briselske familije.
„Veoma smo blizu kraja krize evrozone. Francusko-nemačka osovina mogla bi zakočiti razvoj Evrope ako ne upari korake. Treba da prestanemo da mislimo da će samo jedna zemlja plaćati dugove ostalih. To nije istina. Ovde je reč o solidarnosti, i ostvarivanju junskih dogovora što je brže moguće”, upozorio je juče francuski predsednik Fransoa Oland u intervjuu britanskom „Gardijanu”.
Uoči samita, vizije dve vodeće ekonomije evrozone – Nemačke i Francuske – upadljivo su različite. Iako su saglasni da je fiskalna unija „neophodna”, Francuska istovremeno insistira da buduća tvorevina treba da obuhvati 17 članica evrozone, dok je Nemačka rada da članstvo bude otvoreno svim zainteresovanima među 27 članica EU. Kabinet Angele Merkel bi zbog buduće fiskalne unije menjao osnivačke ugovore EU, dok vlada Fransoa Olanda to smatra nepotrebnim u ovom trenutku.
Vlada u Berlinu odlučno je protiv objedinjavanja dugova članica evrozone, a Francuska (a uz nju Španija i Italija) veruje da su evroobveznice nužni korak ka sapinjanju dužničke krize.
Berlin bi da se uspori sa osnivanjem bankarske unije, dok Pariz priželjkuje da bude osnovana 1. januara iduće godine. Nemačka je protiv bilo kakvog oprosta dugova Grčkoj i još se protivi da Španija zatraži međunarodni paket pomoći. Pariz bi Atini dozvolio i više vremena za budžetske reforme i eventualno prestrukturiranje dugova.
Postizanje kompromisa Francuske, Nemačke i ostalih članica EU krajem ove sedmice u Briselu biće definitivno presudni za izvlačenje Evrope iz finansijskog ponora.