Izvor: RTS

U vreme krize separatističke težnje jačaju u mnogim zemljama. Škotska se sprema za referendum 2014. godine, Katalonija traži pravo da ga održi, Flamanci i Valonci ne mogu se dogovore. Tim tempom, Evropa bi u narednoj deceniji mogla da dobije oko 20 novih država.

Škotska ima sto nedelja za donošenje najvažnije političke odluke u poslednjih 300 godina – organizovanje referenduma o nezavisnosti. Britanski premijer Dejvid Kameron i prvi ministar Škotske Aleks Salmond potpisali sporazum u 35 tačaka koji omogućava njegovo sazivanje 2014. godine.

Engleska i Škotska su se ujedinile 1707. godine u Veliku Britaniju, sa zajedničkim monarhom, valutom i vladom u Londonu. Edinburg je 1997. godine stekao znatnu autonomiju.

“Postoji samo jedno i najvažnije pitanje – odvojena Škotska, ili Ujedinjeno Kraljevstvo. Verujem da bi Škotskoj bilo bolje u Britaniji ali i da bi Britaniji bilo bolje uz Škotsku jer smo zajedno, jači i bezbedniji. Odluka je na građanima”, smatra britanski premijer Dejvid Kameron.

Ankete pokazuju da je većina Škota za ostanak u kraljevstvu, između 30 i 40 odsto njih podržava nezavisnost, ali je i mnogo neopredeljenih. Prvi ministar Škotske Aleks Salmond veruje da će nezavisnost Škotske biti rezultat ove kampanje.

“Do nje ćemo doći postavljanjem pozitivne vizije, bolje ekonomske i socijalne budućnosti Škotske”, ističe Salmond.

U kriznim vremenima separatističke težnje jačaju u mnogim zemljama sveta. Bogatijim regionima smeta što moraju da pomažu slabije.

U Belgiji od stvaranja države, Flamanci i Valonci govore različite jezike, ali nikako da dođu do dogovora. Svetski su rekorderi, jer su bez vlade bili preko godinu i po dana. Posle lokalnih izbora podele su još veće.

U Antverpenu, drugoj najvećoj luci u Evropi, za gradonačelnika je izabran nacionalista Bart de Vever, koji otcepljenjem želi da spasi “šest miliona Flamanaca iz kandži pet miliona Valonaca”.

“Zatrpali su me telefonski pozivi ljudi koji kažu da je bilo intervencija sa višeg nivoa i da su hteli da nas uklone sa političke scene. To je tužno. Ipak nastavljamo tamo gde smo stali”, kaže De Vever, predsednik Nacionalističke flamanske partije.

Problem sa pokušajem krojenja novih granica ima i Španija. Decenijama je nemirna Baskija, a nedavno je parlament blokirao održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije, pokrajine u kojoj više od polovine građana želi nezavisnu državu.

Katalonski predsednik pokrajine Artur Mas kaže da će se boriti za pravo da održi referendum o nezavisnosti. Ako vrhovni sud Španije proglasi neustavnim referendum o katalonskoj nezavisnosti, “mi ćemo internacionalizovati spor i preneti ga na nivo Brisela i evropskih sudova”, upozorava Mas.

Nezavisna Katalonija bi i dalje sarađivala sa Španijom na poljima ekonomije i odbrane, navodi Mas dodajući da bi njena autonomija bila ograničena činjenicom da “EU postaje sve važnija i važnija”.

Francusku muči Korzika, Italiju Sardinija i Južni Tirol, Nemačku Bavarska. Analitičari predviđaju da bi ako se ovako nastavi u Evropi u narednoj deceniji moglo da bude dvadestak novih država.