Izvor: Politika

Prinudno prizemljenje sirijskog aviona u Ankari ni na koji način nije doprinelo relaksaciji odnosa Sirije i Turske. Naprotiv. Nakon što su dva lovca F-16 naterala putnički „erbas A-320” na letu Moskva–Damask da sleti, turske vlasti su saopštile da je postojala dojava o spornom prtljagu u kojem je, navodno, oružje i vojna oprema namenjeni snagama lojalnim sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu. Posle višečasovnog pregleda deo prtljaga je oduzet, a avionu je u ranim jutarnjim časovima dozvoljeno da nastavi put ka sirijskoj prestonici.

Turski premijer Tajip Erdogan je izjavio da se u avionu nalazila municija ruske proizvodnje, koja je bila namenjena sirijskom ministarstvu odbrane, javlja Rojters.

Ovaj incident je samo dolio ulje na vatru koja već neko vreme tinja između dve susedne zemlje, donedavne saveznice. Oštra retorika čula se i u Ankari i u Damasku, a poznavaoci tursko-sirijskih odnosa uveliko najavljuju dodatno pogoršanje međudržavnih odnosa. Reagujući na zaustavljanje aviona, sirijska nacionalna avio-kompanija optužila je juče turske vlasti za korišćenje „agresije” nad posadom.

„Turske vlasti upotrebile su agresiju nad posadom aviona pre nego što je letelici dozvoljeno da nastavi putovanje sa aerodroma u Ankari”, rekao je direktor avio-kompanije „Sirijan er” Abdel Atif, prenela je agencija AFP. „Agresija se dogodila pošto je posada odbila da potpiše dokument da je avion prinudno sleteo. Turske vojne letelice primorale su naš avion da se spusti bez unapred datog upozorenja pilotu. Vojne letelice su bile toliko blizu da je moglo da dođe do nesreće.”

Osudama se pridružio i sirijski ministar saobraćaja Mahmud Said tvrdeći da se Turska poslužila dosad nezapamćenim „piratstvom u avio-saobraćaju”. Said je rekao da je taj korak „avio-piratstvo koje je u suprotnosti sa sporazumima u civilnom vazduhoplovstvu”.

Incident je direktno uključio i rusku stranu jer je pošiljalac navodnog naoružanja bila – Moskva. Visoki predstavnik ruske institucije koja se bavi izvozom oružja izjavio je za agenciju Interfaks da u sirijskom avionu nije bilo nikakvog ruskog oružja. Prema njegovim rečima, da je Rusija htela da pošalje oružje u Siriju, „to bi se radilo utvrđenom procedurom, a ne nelegalnim putem, pogotovo ne korišćenjem civilnog aviona”.

Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu je odmah reagovao i poručio da ovaj incident neće „u ovom trenutku uticati na odnose Rusije i Turske”. Predsednik Rusije Vladimir Putin je, međutim, otkazao posetu Turskoj koja je bila planirana za ponedeljak. Jedan Putinov saradnik izjavio je da ruski predsednik ne želi da zauzima stranu u sukobu između Sirije i Turske.

Analitičari pominju najraznovrsnije scenarije u kom pravcu će se situacija dalje razvijati u odnosima dve zemlje, od kojih je najčešći – dodatno zaoštravanje sukoba, pa i mogući rat.

Iako ni Turska ni Sirija ne priželjkuju ratni sukob, ni jedna strana ne bi volela da se u javnosti stekne utisak uzmicanja pred suparnikom. Komentator političkog magazina „Atlantik” Robert Rajt navodi najmanje četiri razloga koja ih snažno vuku u radikalizaciju sukoba.

On najpre tvrdi da je za Tursku rat povoljnija opcija od stalnog priliva izbeglica, ali su im trn u oku i Kurdi koji koriste građanski rat u Siriji da bi „proturili” svoje političke ciljeve. Odluka o ulasku u rat svakako bi značila uključivanje snaga NATO-a, a pojedine uticajne grupe u SAD (Rajt pominje iste one koje su podržale rat u Iraku) lobirale bi za veći američki angažman prilikom intervencije u Siriji.

Premda na prvi pogled izgleda suludo da režim Bašara el Asada, koji već ima bezmalo ceo svet okrenut protiv sebe, i dalje nastavlja da napada granicu sa Turskom, pravi razlog je nastojanje Damaska da zaustavi naoružavanje pobunjenika.

„Sirijski režim se bori za sopstveni život, a duž tursko-sirijske granice je žila kucavica njegovih neprijatelja”, piše američki analitičar. „Konačno, može se reći da je Turska već u nezvaničnom ratu da Sirijom, jer Turska naoružava pobunjenike, makar kao posrednik između Saudijske Arabije i njih.”