Izvor: Standard
Majmuni koji vladaju američkim ovcama nisu samo glupi i slepi, oni su još i gluvi. Uši američke “velesile” funkcionišu samo kada progovori izraelski premijer, poremećeni Netanjahu. Tada Vašington čuje sve i žuri da mu izađe u susret.
Izrael je mala beznačajna zemlja koju su stvorili nepažljivi Britanci i glupi Amerikanci. Ona nema nikakvu moć izuzev one koju joj obezbeđuje njen američki zaštitnik. Pa ipak, uprkos svojoj beznačajnosti, Izrael vlada Vašingtonom.
Kada izraelski lobi preda predlog neke rezolucije Kongresu, ona se jednoglasno usvaja. Ako Izrael hoće rat, njegova želja se ispunjava. Kada Izrael počini ratne zločine protiv Palestinaca ili u Libanu, i kada Ujedinjene nacije sa više od stotinu rezolucija osude taj kriminal, Amerika ga svojim vetom izvlači iz nevolje.
Moć koju majušni Izrael ima nad “jedinom svetskom velesilom” jedinstvena je u istoriji. Desetine miliona “hrišćana” saginju se pred njom i podupiru je podsticani od svojih “hrišćanskih” predstavnika.
Netanjahu žudi za ratom protiv Irana. On nasrće na sve koji se protive toj njegovoj žudnji. Nedavno je najviše izraelske generale nazvao “pičkicama” jer su protiv toga rata. On smatra bivše izraelske premijere i bivše šefove izraelske obaveštajne službe izdajnicima jer ne podržavaju njegovu rešenost da napadne Iran. Kritikuje servilnog američkog predsednika Obamu i vrhovne komandante američkih oružanih snaga da su “meki prema Iranu”. Najnovija anketa u Izraelu pokazala je da je i većina Izraelaca protiv napada na Iran. Ali Netanjahua ne zanima šta građani Izraela misle. Njemu Vašington čuva leđa te ludo čezne da zarati. Misterija je zašto su Izraelci smestili Netanjahua u premijersku stolicu umesto u ludnicu.
Netanjahu nije sam. Uz njega su i američki neokonzervativci. Američki neokonzervativci ludi su bar koliko on. Oni veruju u nuklearni rat i čeznu da sprže neku muslimansku zemlju, pa potom i Rusiju i Kinu. Ono što zaprepašćuje je da nekoliko desetina osoba drži sudbinu celog sveta u svojim rukama.
Pred njima, Demokratska stranka je bespomoćna.
Preko Republikanske stranke delaju i neposredno.
Gledajući Netanjahua kako gura Vašington u opasne sukobe, Rusi sve glasnije govore o opasnosti od nuklearnog rata.
Sedamnaestog maja ruski premijer Dmitrij Medvedev upozorio je Vašington da ne započinje “prenagljene” sukobe čija bi posledica – “iako ne želim nikoga da plašim” – mogla biti “upotreba nuklearnog oružja”.
No, još novembra prošle godine šef Generalštaba ruske vojske upozorio je na mogućnost nuklearnog rata sa NATO. General Nikolaj Makarov izjavio je da širenje NATO na istok znači da se rizik od sukoba Rusije sa NATO “naglo povećao”. Makarov je saopštio i sledeće: “Ne isključujem lokalne i regionalne oružane sukobe koji će se razviti u rat velikih razmera, uz upotrebu nuklearnog naoružanja”.
Evo kako je tadašnji predsednik Medvedev opisao korake ka nuklearnom ratu koje je Rusija preduzela, na njih naterana rečima i delima poludelih ratnih huškača u Vašingtonu, posednutih ludačkom gordošću:
Doneo sam sledeće odluke:
Prvo, naložio sam Ministarstvu odbrane da smesta stave radarski centar za rano upozoravanje u Kalinjingradu u stanje borbene gotovosti.
Drugo, zaštita ruskog strateškog nuklearnog naoružanja biće ojačana, kao najvažnija mera u programu razvoja naše vazdušne i svemirske odbrane.
Treće, novi strateški balistički projektili naručeni za Snage za strateške projektile i Mornaricu biće opremljeni modernim sistemima za probijanje protivraketne odbrane i novim, vrlo efikasnim bojevim glavama.
Četvrto, naložio sam oružanim snagama da donesu mere za onesposobljavanje podataka protivraketne odbrane i sistema za navođenje. Te mere biće odgovarajuće, efikasne i jeftine.
Peto, ako se gorenavedene mere ispostave kao nedovoljne, Ruska Federacija razmestiće moderne ofanzivne sisteme naoružanja na zapadu i jugu zemlje, što će omogućiti uništenje bilo kog dela američkog protivraketnog sistema odbrane u Evropi. Jedan korak u tom procesu biće postavljanje projektila “iskander” u oblasti Kalinjingrada. Ako bude potrebno, biće primenjene i druge mere kao odgovor na sistem protivraketne odbrane u Evropi. Osim toga, ako situacija nastavi da se razvija nepovoljno po Rusiju, uzećemo sebi za pravo da obustavimo proces razoružanja i kontrole naoružanja.
I ruski predsednik Vladimir Putin rekao je takođe, što je učtivije mogao, da SAD nastoje da porobe svet, da SAD traže vazale a ne saveznike, da SAD žele da vladaju svetom i da SAD parazitiraju na svetskoj privredi.
Obaveštenoj osobi bilo bi teško da prigovori Putinovim rečima.
Putin je poručio političarima u Vašingtonu i glavnim gradovima Zapadne i Istočne Evrope, da okruživanje Rusije antibalističkim projektilima “budi avet nuklearnog rata u Evropi”. Dodao je da je ruski odgovor tome da usmeri nuklearne krstareće projektile, koje ne mogu presresti nikakvi antibalistički projektili, na američke raketne baze i evropske prestonice. Američki potezi, rekao je Putin, “mogu izazvati nuklearni rat”.
Putin pokušava i da probudi američke marionete u Evropi još od 13. februara 2007. Na 43. konferenciji o politici bezbednosti u Minhenu Putin je naime rekao da je unipolarni svet kome Vašington teži “svet pod jednim gospodarom, jednim vlastodržcem. A u konačnom ishodu to je opasno ne samo za sve u okviru tog sistema već i za same vlastodršce, jer oni time sami sebe uništavaju iznutra”.
To se očito dogodilo sa SAD, danas policijskoj državi ništa manje nego što je to bila nacistička Nemačka.
I, još ubitačnije naoružanoj.
Putin je potom rekao evropskoj publici da u Rusiji “stalno dobijamo lekcije o demokratiji. Ali iz nekog razloga ti koji nas podučavaju sami ne žele da uče”. Umesto toga, kazao je, “gledamo sve veći prezir za osnovne principe međunarodnog prava. A i nezavisne pravne norme se sve više približavaju pravnom sistemu jedne države. Jedna država, Sjedinjene Države, je na svaki način prekoračila svoje nacionalne granice. To se vidi u ekonomskoj, političkoj, kulturnoj i obrazovnoj politici koju nameće drugima. Kome se to dopada? Ko je time zadovoljan?”
Ljudi nisu zadovoljni, rekao je Putin, zato što se ne osećaju bezbedno. A ne osećati se bezbedno je “krajnje opasno. Rezultat je da se niko ne oseća bezbedno. To želim naglasiti – niko!” Posledica je, rekao je, “trka u naoružanju”.
Putin je učtivo poklopio italijanskog ministra odbrane, osobu u vlasništvu Vašingtona, pošto je taj rekao da bi NATO ili Evropska unija mogli zauzeti mesto Ujedinjenih nacija u odlučivanju o upotrebi sile protiv suverenih država. Putin je prigovorio ideji da Vašington koristi svoju marionetsku organizaciju ili svoje marionetske države da bi dao legitimitet američkim agresijama. Jasno je izjavio: “Upotreba sile može se smatrati legitimnom samo ako je odobre Ujedinjene nacije”.
Zatim je razmotrio dvoličnost Vašingtona. Regan i Gorbačov imali su čvrste dogovore, ali Reganovi naslednici razmestili su “svoje udarne snage na naše granice… Komadi Berlinskog zida odavno su razdeljeni kao suveniri. Ali ne smemo zaboraviti da je pad tog Zida omogućen i istorijskim izborom – koji je napravio i narod Rusije – izborom u korist demokratije, slobode, otvorenosti i iskrenog partnerstva sa svim članovima velike evropske porodice. A oni sada pokušavaju da postave nove granice i zidove prema nama. Oni su možda virtuelni, ali ipak razdvajaju, presecajući naš kontinent. I možda će nam ponovo biti potrebno mnogo godina, čak decenija – i nekoliko generacija političara – da srušimo te nove zidove”.
Putinov govor od pre šest godina pokazuje da je prozreo Vašington. Naime, Vašington je Veliki Simulant: pretvara se da poštuje ljudska prava dok ubija muslimane u nekoliko zemalja pravdajući to lažima i izmišljenim obaveštajnim podacima. Američki narod, “nezamenljivi narod”, podržava tu ubilačku politiku. Vašington koristi dolar kao rezervnu valutu kojom isključuje neposlušne zemlje iz međunarodnog finansijskog sistema.
Uronjen u svoju gordost, poput Napoleona i Hitlera pre no su krenuli na Rusiju, Vašington je rešio da ne čuje ništa od onog što je Putin govorio u 21. veku. Jer 10. maja 2006. Putin je rekao: „Jasno nam je šta se dešava u svetu. Drug vuk (Sjedinjene Države) zna koga će pojesti – jede on i ne sluša, i očito neće da čuje nikog”.
“Gde je”, upitao je Putin, “vašingtonska pesma o zaštiti ljudskih prava i demokratije kada je reč o njegovim interesima?”
Vašingtonu je, veli, “sve dozvoljeno, ne postoje nikakva ograničenja”.
I, Kina je razumela. Sada se gordost koja pokreće Vašington u pravcu svetske hegemonije suočava sa dve snažne nuklearne sile.
Hoće li kriminalna banda iz Vašingtona odvesti svet u nuklearno uništenje?
Verujući da poseduje svet, Vašington je nametnuo Iranu jednostrane sankcije nezasnovane ni na jednom priznatom zakonu. Te sankcije nisu do potvrda Vašingtona da u sili leži njegovo jedino pravo.
No rusko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da Vašington može svoje sankcije da okači mačku o rep:
“Nastojanja da se američki unutrašnji zakoni primene na ceo svet su apsolutno neprihvatljiva”.
Vašington će očito učiniti sve da ubije Putina i smeni vlast u Rusiji preko “opozicije” koju finansira. Pošto u tome nije uspeo, njegova težnja ka svetskoj hegemoniji udarila je u zid. Ako budale u Vašingtonu, ega naduvenih od gordosti ne odstupe, oblak u vidu pečurke kojim prete razviće se i nad Vašingtonom.
Napomena: Pol Krejg Roberts (Paul Craig Roberts) bio je pomoćnik ministra finansija za ekonomsku politiku i urednik lista „Volstrit Džornal“ (The Wall Street Journal). Bio je uvodničar i drugih medija i predavao na više univerziteta. Njegovi komentatorski tekstovi na internetu stvorili su mu sledbenike širom sveta. Tekst je objavljen na sajtu Globalnih istraživanja 16. avgusta 2012. godine