Izvor: Standard

Za operativni koncept koji nikad nije objavljen – doktrina borbe u vazduhu i na vodi – američka vojska je naišla na oprečne komentare. Možda je čak reč i o kontroverzama, budući da ga ista ta vojska nije zvanično ni stvorila. Detalji te doktrine su izvor spekulacija. Glavni izvor informacija o njima ostao je neotkriven u nezvaničnoj studiji koju je 2010. godine objavio Centar za stratešku i budžetsku procenu, sa sedištem u Vašingtonu.

Debata o „borbi na vodi i u vazduhu“ kovitla se uglavnom oko tehnologije i pitanja da li je ova doktrina uperena protiv Kine. Odgovorićemo prvo na drugo pitanje: da, upereno je protiv Kine. Ne može biti drugačije.

Ovo nije neko mračno proročanstvo. S političke tačke gledišta, rat sa Kinom nije ni toliko neizbežan. Ipak, vojni čelnici kuju plan protiv zemlje sa najvećim mogućnostima. A, sa operativne tačke gledišta, Kineska narodna oslobodilačka armija predstavlja ozbiljan izazov za sve moguće protivnike. Dakle, ili će se stratezi i planeri pripremiti za njihov najozbiljniji projekat ili će SAD morati da otpišu ovu opciju.

Kineska narodna oslobodilačka vojska, sudeći po svim prognozama, predstavlja referentnu tačku za vojsku SAD u pomorskoj Aziji. Ostali potencijalni protivnici, pogotovo iranska vojska, spadaju, sudeći po Pentagonu, u grupu manjih izazova. Ako američka vojska može da probije najžešće tačke odbrane, onda će i slabije jedinice moći da slome i one obične prepreke.

Fokus na „Antipristup“ jeste razlog zašto se ova doktrina sprovodi zbog Kine – zato što je to najbolji način da se dobije rat. I to ne zato što neko očekuje, a kamoli želi rat u zapadnom Pacifiku.

„Antipristup“ je privlačno ime za stari koncept slojevite odbrane. Kao i svi pomorski oficiri, i ja sam se učio na tome. Zamislite protivvazdušnu odbranu. Kada nosač aviona ide u akciju, formira se vazdušna patrola oko cele flote i koncentriše se duž ose pretnje ili u smeru iz kojeg bi ta pretnja najverovatnije mogla da dođe. Presretači sa nosača aviona predstavljaju prvu liniju odbrane.

Onda dolaze rakete „zemlja-vazduh“. Njih ispaljuju sa malih brodova koji služe kao pratnja nosaču. Ako napadači prođu i presretače i rakete, poslednja nada ostaju kratkodometne rakete na radarsko navođenje i topovi. Svaki odbrambeni sistem dejstvuje onda kada su mu napadači u dometu. Što je brojnost neprijatelja veća, to su šanse da se neprijatelj obori takođe veće. Rezultat svega je da je odbrana efektivnija ako je neprijatelj jači.

Ako se u „Antipristupu“ radi o slojevitoj odbrani, „borba na vodi i moru“ je onda zasnovana na razvijanju tehnologije i taktike za probijanje te odbrane. Jer u neku ruku i Kina i Amerika se već sad ponašaju kao u predratnim godinama. Kada je planirao Prvi svetski rat, imperijalni Japan je imao zamisao da zatvori američku flotu tako da ona nema pristup vazduhu, vodi i kopnu unutar odbrambenog sistema. Time bi blokirala zapadni Pacifik, Kinesko more, Jugoistčnu Aziju i delove Bengalskog zaliva. Kako bi ih preduhitrili, američki pomorski oficiri su razrađivali planove za probijanje japanske odbrane.

Ironično je da su se planeri sa obe strane složili kako će se rat odvijati. Japan će sigurno uzvratiti na Filipinima, koje kontrolišu Amerikanci. Američki čelnici će narediti floti da oslobodi ostrva, gde bi se sukobili sa japanskom mornaricom, uprkos velikoj razlici u brojnosti. „Antipristup“ – što je u stvari bila japanska taktika – značio je dalje dopremanje aviona i podmornica duž odbrambene linije. Vazdušni i podmorski napadi bi znatno oslabili američku flotu, čime bi joj bile bitno smanjene šanse za odlučujuću bitku nešto kasnije i negde drugde u azijskim vodama.

Podmornice i taktički avioni ostaju srž antipristupnog naoružanja. Veliko pojačanje bi im bili mali patrolni brodovi opremljeni raketama, zatim brodovi sa balističkim raketama koje su navodno dometa do 900 nautičkih milja. Peking bi očekivao da njena mornarica izdejstvuje pobedu protiv ostataka američke mornarice ako bi Amerikanci pre toga bili pod konstantnim napadom kineske mornarice i vazduhoplovstva.

Krupna dimenzija američko-kineskog sukoba je u ljudskoj perspektivi. „Oružje više ne bije ratove, već oni koji tim oružjem upravljaju“, podsetili su nas pukovnik američkog vazduhoplovstva Džon Bojd i šef Komunističke partije Mao Cedung. I pojedinci i velike institucije imaju duboko ukorenjen pogled na svet i ideje kako da se nose sa okolinom. Kultura koja priliči strateškim i operativnim okolnostima predstavlja sredstvo. Kultura koja se ruga realnosti predstavlja veliku ranjivost.

Dakle, bitka između „Antipristupa“ i „borbe na vodi i u vazduhu“ je bitnija od razvijanja „brzih tehnologija“. To je kulturni rat između dve velike sile sa veoma različitim konceptima o moći na kopnu, vazduhu i moru. I opet, ideje jesu važne. Kako je to jednom pomorski istoričar Julian Korbet objasnio, oružje je samo „izraz u materijalu strateških i taktičkih ideja koje preovlađuju u datom trenutku“.

Kina smatra svoje kopnene snage najvažnijom komponentom za prevlast na moru, i tako je mislila još od osnivanja Narodne Republike. Takvo mišljenje je navodno prvi imao Mao Cedung. Navodno je osnivačima narodne mornarice izdao tri naređenja: „Plovite. Letite. I to brzo!“ I tako su komandanti zasnovali pomorsku odbranu na kratkodometnim avionima koji bi poletali iz obalskih aerodroma, dizel podmornicama, koje bi ronile tačno ispod talasa i, na kraju, na brzim patrolnim čamcima opremljenim raketama. To su zapravo bili preci današnje antipristupne strategije.

Maoistička Kina je moć na moru gledala šire od konteksta obične flote. To je bila mešavina morskih i kopnenih komponenti i oružja. Shodno tome, mornarica je ostala blizu obalama Kine za vreme Cedunga. Tu se dosta razlikuju od američke mornarice, koja je držala jedinice po stranim zemljama još od svoje najranije istorije. Konstantno angažovanje po inostranstvu je postala svakodnevnica za Amerikance. Kina nikad nije raspoređivala ratne brodove još od dinastije Ming, a i oni su to veoma retko činili. Kinesko angažovanje u protivpiratskim akcijama na obalama Somalije označilo je kraj tog viševekovnog poglavlja u njihovoj istoriji.

Kineska mornarica je ostala predana Maovom učenju, čak i sada, kada prave velikodometne brodove. Obalska odbrana ostaje glavni prioritet ove institucije iako su znatno proširili svoju odbrambenu zonu.

Ako kineska mornarica mora da ponovo kreira svoju institucionalnu kulturu da bi radila daleko od kineskih obala, onda se Amerika suočava sa još tvrđim izazovom koji bi stvorio novu realnost. Američka mornarica posle hladnog rata je postala konstrukcija koja je predstavljena kao produžena ruka kopnene vojske, marinaca i vazduhoplovstva, dok su svi oni provodili kampanje na mestima kao što su Irak i Avganistan.

Bez ikakvog konkurentnog rasta sovjetske mornarice, Amerikanci su lako pretpostavili da su kraljevi svetskih mora, budući da nije bilo nikog da se suprotstavi tolikoj sili.

Ukratko, azijska kontinentalna moć zauzima holistički stav prema morskoj moći, dok moć koja vlada talasima na morsku moć gleda kao na filijalu na putu ka kopnenoj moći. Ova kulturna inverzija bi išla u prilog Kinezima u ratu. Na kraju svega, borba u priobalju im je dobro poznata a i Amerikanci se već dugo nisu borili za prevlast na moru. Kina će imati veliku prednost ukoliko Amerika ne napravi na vreme veliki preporod u vazduhoplovstvu i mornarici kako bi naučili da rade zajedno u pomorskom okruženju.

Prvo, treba nam zvaničan koncept „borbe na vodi i u vazduhu“ u kojem bi se službe udružile u dobrom pravcu. Hajde da objavimo takav koncept. Drugo, mornarica i vazduhoplovstvo moraju da prihvate taj koncept i da stvore koheziju u budućem ratovanju. I treće, državni lideri moraju da prihvate odgovornost za taj program. Frenklin Ruzvelt je jednom prilikom američku mornaricu uporedio sa jastukom. Civilni zvaničnici mogu udariti jako koliko god žele, ali će se taj jastuk uvek vratiti u prvobitan oblik.

Zato Vašington slobodno može da nastavi da udara.

Džejms Holms je profesor strategije na ratnom mornaričkom koledžu (Naval War College) i saradnik na knjizi „Konkurentna strategija 21. veka“, koju je izdao univerzitet Stanford. Stavovi predstavljeni u tekstu su isključivo njegovi…