Izvor: Politika

Zbog krize su pale mnoge vlade u Evropi, ali u Španiji je, kako sada izgleda, sa dolaskom novih vlasti, diktatura izbrisana iz istorijskog pamćenja.

Madrid je danas nevoljan da generalisimusa Fransiska Franka proglasi diktatorom iako je ovaj gvozdenom pesnicom i uz mnogo civilnih žrtava vladao zemljom gotovo četrdeset godina, sve do smrti – 1975. godine. Tako je posle diskusije od godinu dana odlučila Kraljevska akademija za istoriju, pod čijim znakom iz štampe izlazi ogromni izdavački poduhvat od pedeset tomova enciklopedijskog rečnika španskih istorijskih ličnosti.

Odrednicu Fransisko Franko pisao je istoričar i akademik Luis Suares, stručnjak za srednji vek, bivši visoki funkcioner iz najužeg diktatorovog okruženja, i dan-danas član fondacije koja nosi ime po španskom vladaru. Moglo se pretpostaviti da će autor sa takvom biografijom biti blagonaklon prema svom nekadašnjem šefu, ali kada se otkrilo da ga je portretisao kao znamenitu ličnost 20. veka bez i najblažih odrednica koje bi ukazivale na njegovu autoritarnu vlast, pobunila se javnost Španije. Ključna rečenica koja je izazvala negodovanje tadašnje socijalističke vlade Hosea Luisa Sapatera jeste da „Franko nije bio diktator”. Ali, avaj, Franko je kao nediktator već izašao iz štampe, a kriza se zahuktavala na Iberijskom poluostrvu.

U tom trenutku ipak se našlo još dovoljno savesnih ljudi koji su brinući za istorijske istine, ali i za budućnost zemlje i mladih ljudi koji ne pamte olovna vremena falangističkog režima, tražili da se revidiraju najbizarnije greške iz enciklopedije. Među njima najvažnije je bilo ispraviti životopis Fransiska Franka, za čije je vladavine bio raspušten parlament, ali su otvoreni mnogi koncentracioni logori u zemlji.

I kako to obično biva, kad se u nečemu zabrlja, formirana je komisija. Njoj je dato da ispita i predloži kako da se ispravi ova i druge greške. Ako to ne uradi, na vreme, parlament će zavrnuti slavinu od 6,3 miliona evra koje se iz budžeta za obrazovanje plaćaju za kapitalni enciklopedijski poduhvat. Kongres je tada zaledio novac, dok se greške ne isprave. Protiv su bili poslanici Narodnjačke partije koja je tada bila u opoziciji, a sada je na vlasti.

Ne čekajući izveštaj komisije, vlada konzervativnog desnog centra Marjana Rahoja, koja je na izborima krajem prošle godine dobila apsolutnu parlamentarnu većinu, odlučila je da proslavi prvu godišnjicu dotične enciklopedije, odnosno datum kada su prvi tomovi počeli da izlaze iz štampe. I uz rođendanske čestitke, Akademija je dobila poklon od oko 200.000 evra kako bi je to podstaklo da ubrza izdavanje preostalih tomova.

Franko nije bio diktator, ostalo je crno na belom u ovom pozamašnom poduhvatu koji je unapred proglašen za krunu istorijske naučne misli u Španiji. Radna grupa jedino je u ovim kriznim vremenima pregledala odrednice koje još nisu izašle iz štampe i one su korigovane. Uzalud protestuju zbačeni socijalisti, jer sadašnja vlast tvrdi da nema para na bacanje i da u istorijsku nauku ne mogu da se upliću ideologije. Porodice žrtava Frankove diktature zajedno sa levim političkim blokom, međutim, tvrde da je ovako bačena u smeće i zaborav čitava istorija 20. veka. I da će takav pristup zemlju u budućnosti koštati neprocenjivo više.

Usput, zbog obaveze da skreše budžet, vlada je ukinula mnoge beneficije za studente i učenike, smanjila broj nastavnika, povećala odeljenja… Onima kojima se to ne dopada, ostaje da odu u crkvu da se mole. Jer do sada, kako ističu brojni komentatori, crkvi u Španiji nije ukinut nijedan jedini evro iz budžeta. Pojedini španski intelektualci zato vide da je sadašnje vreme pre svega obeleženo krizom morala i vrednosti, a tek onda teškom ekonomskom situacijom.