Izvor: Politika, Wikipedia

U Briselu se priprema neka vrsta Maršalovog plana, kako bi se spasla posustala ekonomija i sprečio debakl koncepta Evropske unije. Izvori iz vrha evropskih institucija nagoveštavaju za „Politiku” da su pri kraju debate o novoj „magičnoj formuli” kako bi se izbegla recesija i sprečio galopirajući porast armije nezaposlenih ljudi.

Novi projekat Evropske unije, prema podacima kojima raspolažemo, ušao je već i u pojedine zvanične dokumente u Briselu. U žiži je spas najugroženijih zemalja Starog kontinenta. Od nove formule očekuje se da podstakne privredni rast, ali da to ne bude suviše skupo za Evropu. Pokazalo se da takozvano „Zlatno pravilo”, koje je na samitu u martu progurala nemačka kancelarka Angela Merkel, uz pomoć francuskog predsednika Nikole Sarkozija, drakonskim sasecanjem budžeta, ne doprinosi smirivanju tržišta, niti podstiče investitore na nove neizvesne avanture.

Primer Španije, koja je, pod novom konzervativnom vladom Marjana Rahoja, apsolutnom većinom u parlamentu, primenila drastične mere štednje u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, saobraćaju i svim drugim javnim službama, poslužio je kao ozbiljno upozorenje. Svi pokazatelji govore da Iberijsko poluostrvo zapada u recesiju, broj nezaposlenih je naglo povećan, a socijalno nezadovoljstvo preti da naraste u nemire koje je teško zaustaviti.

Otpor prema berlinskom stezanju kaiša uznemirio je Brisel. Dokument koji je iz toga izrastao ima čak i zvanično ime – Pakt za rast.

Po ideji socijaliste Fransoa Olanda, najizglednijeg pobednika na drugom krugu francuskih predsedničkih izbora, 6. maja, odskočna daska za novu evropsku mantru (rast) bila bi Evropska investiciona banka, uz čiju bi se pomoć postigle preko potrebne investicije za stvaranje novih radnih mesta. Na sledećem samitu u Briselu, posle francuskih izbora, Evropska komisija predstaviće projekat za obezbeđivanje 200 milijardi evra kako bi se sprečila stagnacija ili recesija Evrope. Predlaže se da se u ovu instituciju uloži novac neophodan da bi se sprečilo srozavanje njenog rejtinga. Sa ojačanim federima, ona bi bila u stanju da odobri znatno veće kredite i pod znatno povoljnijim uslovima.

Izvori iz Brisela tvrde da su različite opcije već na stolu i da sve zavisi od toga kako će Berlin, odnosno Angela Merkel, reagovati na nove političke vetrove u Evropi. Misli se, naravno, na pobedu Fransoa Olanda na francuskim izborima, što menja ravnotežu koju je Merkelova uspostavila sa sada aktuelnim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

Veštom finansijskom akrobatikom ili inžinjeringom, uz pomoć ojačane Evropske investicione banke, u Evropi bi mogli da se aktiviraju veliki infrastrukturni projekti, koji bi bili finansirani iz mešovitog javno-privatnog kapitala.

Samo dan pošto je objavila da se o predlozima Fransoa Olanda u vezi sa izmenom već dogovorenog recepta o fiskalnoj disciplini ne može ponovo pregovarati, Angela Merkel se izgleda predomislila. Ona je juče u drugom intervjuu i sama najavila novi evropski „plan rasta”. Njene reči sa ogromnom pažnjom se analiziraju i tumače u svim zemljama EU. Neki smatraju da se ona preokrenula u korist Fransoa Olanda, iako je do prekjuče izričito podržavala ideološki i stranački srodnog Nikolu Sarkozija.

Već sledećih dana, zavisno od ishoda francuskih izbora, očekuje se da diskurs Angele Merkel dobije jasniji pravac. Ona za sada insistira da fiskalni pakt ostane neizmenjen, jer su ga već ratifikovale Grčka i Portugalija, dok će se Irska o njemu izjašnjavati na referendumu krajem maja. Merkelova se brani od kritika na svoj račun, uz tvrdnju da se njena politika za borbu protiv krize oslanja na dva stuba: štednju i rast. Ali protivnici je optužuju da ona u stvari ima samo jedan, ovaj prvi stub, dok joj drugi služi samo retorički.

Da je pomirenje između dve struje ipak moguće, dokazuje Martin Šulc, nemački socijaldemokrata i predsednik Evropskog parlamenta.

On je prekjuče, u poseti Španiji, priznao da je „razlika između konzervativaca i socijalista oko toga kako da se izađe iz krize vrlo jasna”.

Njegov recept je „kombinacija oštre discipline štednje, sa politikom rasta i stimulansom za zapošljavanje.” Jasno je takođe, da je Olandova pobeda u prvom krugu zaoštrila ovu debatu. Ako Oland, kao socijalista, dobije ulaz u Jelisejsku palatu, Merkelova će morati da se prilagodi novonastalim okolnostima. U junu, na samitu lidera, sledi Maršalov plan, i velike investicije u infrastrukturu, energetiku i tehnologiju.

———–

Maršalov plan, službeno nazvan Plan Evropske obnove, je bio službeni plan SAD-a o obnovi posleratne Evrope i suzbijanju uticaja komunizma nakon Drugog svetskog rata. Zadatak izrade plana dobio je Džordž Maršal i njegove kolege iz Stejt departmenta, a ponajviše su uz Maršala doprineli Vilijem Klejton i Džordž Kenan.

Plan obnove je napravljen na sastanku između država učesnica plana 12. jula 1947. Maršalov plan nudio je takvu vrstu pomoći i Sovjetskom Savezu i njegovim saveznicima, no samo ako bio oni napravili političke reforme i prihvatili neki oblik spoljašnje kontrole. Plan je sprovođen 4 godine sa početkom u julu 1947. U tom periodu nekih 13 milijardi američkih dolara ekonomske i tehničke pomoći je poslato evropskim zemljama koje su postale članice OECD-a.

Do perioda kada je plan došao do tačke svog kompletiranja, privreda svake države učesnice, osim Nemačke, porasla je u odnosu na predratnu. Tokom sledeće 2 decenije, skoro sve države zapadne Evrope doživele su ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda. Maršalov plan se dugo smatrao jednim od prvih procesa evropskih integracija. Jedna od njegovih posledica je znatna amerikanizacija privrede i tehnike u Evropi i načina upravljanja privredom.