Izvor: Fakti

1. Operacija „Ciklon-3“ o blokiranju integracionih procesa Evroazijske unije

Svet u kome je dominantna ideologija kolonijalni liberalizam nalazi se u dubokoj sistemskoj krizi. Izvor savremene krize, koji se nalazi u SAD, pokušali su da 2011. godine prebace u Evropu iako se Amerika ponovo nalazi na granici bankrotstva, koje se predviđa za februar 2012. godine.

Destabilizacija Bliskog i Srednjeg Istoka, vojna intervencija NATO protiv Libije, koje je organizovala britanska obaveštajna služba MI-6, za sada nije uspela da poboljša situaciju u SAD (svaki sedmi stanovnik Amerike gladuje) i Velikoj Britaniji (setimo se avgustovskih pogroma u Londonu). Počla je bankarska kriza u evrozoni, koja vodi skorom bankrotstvu najvećih banaka u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj.

MI-6 je baš i odlučila da ponovi svoj scenario raspada Rusije iz februara 1917. godine da bi spasila zapadne banke. Glavni ideolog početka drugog svetskog informacionog rata je agent britanske obaveštajne službe MI-6 Zbignjev Bžežinski, koji je duboko usađen u političku elitu SAD.

Pod njegovim vođstvom su analitičari Oksfordskog i Jejlskog univerziteta, kao i specijalni Analitički centar MI-6, koji se nalazi 100 km od Londona (gde je upravo bio sačinjen plan pomoći iznenadnom napadu fašističke Nemačke na SSSR 22. juna 1941. godine), izradili operaciju „Ciklon-3“ o blokiranju integracionih procesa Evroazijske unije.

Operacija je počela u oktobru 2011. godine, odmah posle pojavljivanja konceptualnog članka Vladimira Putina od 3. oktobra u listu „Izvestija“ – „Novi integracioni projekat za Evroaziju je budućnost koja se sada rađa“. U prvoj etapi oparacije iz Londona u Moskvu je doputovao sa „konsultantima“ Mihail Gorbačov, koji bi mogao brzo da ubaci nekadašnje svoje bivše kadrove iz CK KPSS na niz ključnih mesta u državnim strukturama kao i u rukovodstva vodećih sredstava javnog informisanja. Zatim je u Moskvu 14. januara 2012. godine došao novi ambasador SAD Majkl Mekfol, čiji zadatak je i koordinacija delatnosti sa nevladinim organizacijama, „borcima za ljudska prava“ i blogerima, koji za to dobijaju grantove od SAD i Velike Britanije. On je 17. januara organizovao susret sa opozicijom radi analize nastale situacije.

2. Integracija evroazije – izlazak iz ćorsokaka

Evroazijska Unija trebalo bi da ima četiri prestonice – Sankt Petersburg, Alma Atu, Kijev i Beograd. Da bih inspirisao intelektualnu diskusiju, evo trojne formule integracije:

a) Duhovne vrednosti religija Evroazije (praoslavlje, islam, budizam);

b) Ruski kosmizam;

c) Opšteevropski nacionalizam.

Ideologija Evroazijske unije je ideologija tri D:

a) duhovnost;

b) državnost;

c) demokratija.

3. Carinska Unija i ODKB: praksa integracije u Evroaziji

Na evroazijskom ekonomskom i odbrambenom prostoru poslednjih godina traje aktivni proces koji je inicirala Rusija.

Od 1. januara 2011. godine u okviru Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan) funkcioniše jedinstvena carinska teritorija sa potpunom slobodom kretanja robe (osim specifične robe koja je pod zabranom i ograničenjima). Na primer, to su narkotička sredstva ili druga slična roba.

To je već dovelo do naglog porasta robne razmene u Carinskoj uniji za 43 odsto. Osnivanje Carinske unije znači povećanje tempa ekonomskog rasta za jedan i po put.

ODKB postepeno jača. Veliki integracioni uspeh u evroazijskoj odbrambenoj sferi postale su Kolektivne snage za operativno reagovanje (KSOR).

Petodnevni rat u avgustu 2008. na Kavkazu pokazao je da je suštinski pomak u borbi protiv spoljašnje informacione agresije ostvaren u ODKB u decembru 2010. godine. Događaji u Libiji (na primer, insceniranje juriša u Tripoliju, koji je BBC pripremio u Kataru, a sve preneli svetski mediji) zahtevaju brzo stvaranje kolektivnog informacionog sistema bezbednosti država članica ODKB.

4. Sloveno-turanski savez

Osnovan na ideologiji sabornosti prvog cara Moskovske Rusije Ivana Groznog, koji je objedinio dve legitimne grane evroazijske vlasti – Rjurikoviče i Čingizidove.

5. Pravoslavno-islamski savez

Dve najveće religije Evroazije dugo vremena bez sukoba egzistiraju na evroazijskom prostoru. To je jedinstveno svetsko dostignuće. Pravoslavno-islamski savez je neophodan za formiranje evroazijskog jedinstva.

6. Katolički Rim – saveznik Rusije na poslu Evroazijske integracije

Pošto je na čelo Vatikana stao iseljenik iz Minhena, pojavile su se realne pretpostavke za početak konstruktivnog pravoslavno-katoličkog dijaloga.

Intelektualci najvećeg katoličkog univerziteta u Milanu u maju 2010. godine sa interesovanjem su se upoznali sa mojom idejom formiranja prvoslavno-katoličkog modela svetskog razvoja. Taj dijalog je nastavljen na mnogim katoličkim univerzitetima, sve do Rio de Žaneira i sl.

Poslednji politički događaji u Mađarskoj, koji su vezani za donošenje novog Ustava, govore o porastu uticaja katoličanstva u mnogim evropskim zemljama. Potpuno je sazrelo stvaranje nove evropske strukture unutar EU sa uslovnim nazivom „Katolička liga“. U Katoličku ligu EU mogle bi da uđu mnoge zemlje i regioni ujedinjene Evrope – Italija, Španija, Irska, Francuska, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Bavarska, Poljska, Portugalija, Slovenija.

Svrsishodno je takođe postepeno premeštanje centra EU iz Brisela u Minhen i Krakov.

7. O potencialnom raspadu SAD i Savezu državotvornih lidera Rusije i SAD

Istupio sam 1998. godine sa hipotezom o mogućem raspadu SAD 2010. na šest delova.

Osnivanje Pokreta čajanka, u proleće 2009. godine, sprečilo je raspad SAD. Pokret se zalaže za očuvanje duhovno-moralnih vrednosti, jačanje porodice i sl. (pred aktivstima pokreta govorio sam u Teksasu u novembru 2009. godine).

Predstavnici ovog pokreta ostvarili su ubedljiv rezultat na američkim izborima 2. novembra 2010. godine, a Ron Pol se trenutno bori za učešće na američkim predsedničkim izborima.

Smatram da se već duže vreme u američkoj političkoj eliti vodi žestoka borba. U tom smislu, čini mi se da se decembra 2007. godine odigrao prelomni momenat u unutarelitnim političkim odnosima. Postepeno su počeli da dominiraju oni ljudi koji se stvarno zalažu za nacionalne interese SAD kao samostalne i nezavisne države od Britanske imperije. Uslovno sam ih nazvao „državnicima“.

Američke specijalne službe počinju da se oslobađaju tajnog upravljanja britanske obaveštajne službe MI-6. Državnici SAD su pomogli Rusiji da u avgustu 2008. godine pobedi i spase narod Južne Osetije od genocida.

Interes da se spase ljudska civilizacija zahteva tesni savez i dejstva državotvornih lidera Rusije i SAD.

8. Drugi svetski informacioni rat je rat protiv Rusije

Rezultat prvog svetskog informacionog rata (koji je vođen od 1941. do 1991. godine) je uništenje SSSR. Asanž – agent britanske obaveštajne službe MI-6 – indikator je početka drugog svetskog informativnog rata. U medijskom insceniranju juriša na Tripoli, koji su organizovali saradnici Al Džazire u Kataru, onisu dejstvovali, po svoj prilici, uz britansku MI-6 novom tehnologijom.

Glavni cilj drugog svetskog informativnog rata je likvidacija alternativnog modela svetskog razvoja, a on se u korenu razlikuje od modela liberalnog kolonijalizma. Alternativni model razvoja sveta pobedio je u Kini, Brazilu, Indiji i Rusiji, i to je 2010. godine konačno postalo očigledno. Pokušaji da se pokrene treći svetski rat (nuklearni rat Indije protiv Pakistana, Izraela protiv Irana i sl.) propao je. I tada se u borbu za spasenje liberalnog kolonijalizma – modela koji se zasniva na ropstvu i narkotrgovini – krenulo oštrim tokom vekova proverenim informacionim ratom.

9. Rusko-nemački savez – spas Evrope

Evropska kriza se zaoštrava. Optimalna varijanta spasa jedinstvene Evrope je rusko-nemački savez.

Nemačka i Rusija su dve velike evropske zemlje koje moraju da predlože zajednički plan aktivnosti za spasenje Evrope. Rusko-nemački savez jedinstva je najvažniji faktor izlaza sveta iz ćorsokaka globalne krize. Vreme je da se setimo Hanzenskog saveza, čija je prestonica bio slovenski grad Libek.

Upravo je iz regije Libek na Rus došao knez Slovena – Bodriča Rjurik, Umile, ćerke novogorodskog kneza Gostomisla, osnivač drevne ruske države. U savezu sa nemačkim gradovima Hamburgom i Bremenom slovenski Libek je činio snažan ekonomski centar evropskih integracija u 13-17 veka.

Dve najveće organizacije našeg kontinenta – Evropska unija (čiji je lider Nemačka) i ona koja se još osniva Evroazijska unija (čiji je lider Rusija) zasnivaju svoja mwđusobna dejstva na pravilima slobodne trgovine i zajedničkog sistema regulisanja. Dve zemlje su objektivno (i u odnosima sa trećim zemljama i regionalnim strukturama) sposobne da šire ove principe na prostor od Atlantika do Tihog okeana.

Naš integracioni projekat obuhvata prostor od Škotske (Rusija bi trebalo da prizna nezavisnost Škotske 2014. godine) do Novog Zelanda. Samo se tako može spasiti Evropa.

Algoritam osnivanja Evroazijske Unije:

• Prva etapa: savez tri države (Rusija, Belorusija, Kazahstan) pretvara se u Evroazijsku Uniju 30. decembra 2012. godine;
• Druga etapa: ulazak u Evroazijsku uniju Ukrajine, Jermenije i Tadžikistana (do 30. decembra 2013. godine). Pojava trećeg centra Evroazijske unije – Kijeva.
• Treća etapa: pristupanje Srbije i Crne Gore Evroazijskoj uniji (do decembra 2016. godine). Pojava četvrtog centra Evroazijske unije – Beograda.
• Četvrta etapa: pristupanje Evroazijskoj uniji Kirgizije, Mongolije, Uzbekistana (do 30. decembra 2014. godine).
• Peta etapa: Pristupanje Turske, Škotske, Novog Zelanda, Vijetnama i mnogih drugih zemalja.

Teze Panarinovog predavanja na Akademiji za upravu pri predsedniku Republike Belorusije.

Igor Nikolajevič Panarin (54), u širim krugovima poznat kao naučnik koji je predvideo krizu Zapada i najavio raspad SAD, završio je u SSSR Orlovsku akademiju za vezu KGB i psihologiju na Vojno-političkoj akademiji. Doktor je političkih nauka, član Akademije vojnih nauka Rusije i dekan fakulteta Međunarodnih odnosa Diplomatske akademije MIP Ruske Federacije.