Izvor: Dveri
Vašington očigledno želi da stavi tačku na Putinovu vladavinu ili, kako su rekli u Egiptu prošlog proleća – kefaja (dosta je). Hilari Klinton i njeni prijatelji su očigledno odlučili da je, vrlo verovatno, budući ruski predsednik Vladimir Putin glavna prepreka njihovima planovima. Malo ljudi razume zašto danas Rusija, u tandemu sa Kinom i u velikoj meri Iranom, formira kičmu, iako klimavu, jedine efektivne globalne osovine otpora unipolarnom modelu svetske dominacije.
Osmog decembra, nekoliko dana posle objavljivanja rezultata ruskih parlamentarnih izbora, koji su pokazali osetan pad popularnosti Putinove Jedinstvene Rusije, on je optužio SAD, posebno državnog sekretara Hilari Klinton, za pomaganje ruskih opozicionara i njihovih protesta. Putin je rekao: “Državni sekretar je bila vrlo agilna u oceni izbora govoreći da su oni bili nefer i nepravični, čak pre nego što je dobila materijale posmatrača Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava“. (OEBS; prim. prev.) [1]
Putin je ukazao da su preuranjeni komentari Hilari Klinton signal pritajenim opozicionim grupama da će Vlada SAD podržati njihove proteste. Komentari Klintonove su, kako su i ruski “intelektualci” ukazali, postali “signal za naše aktiviste koji su započeli aktivni saradnji sa Stejt departmentom”. [2]
Glavni zapadnjački mediji odlučili su ili da umanje značaj Putinove izjave ili da se fokusiraju isključivo na ruski opozicioni pokret koji se tek pojavljivao. Istraživanje malog obima ukazalo bi da je u najmanju ruku Putin umanjivao stepen bezobraznog upliva Vlade SAD u političke procese njegove države. U ovom slučaju ta država nije Jemen ili eventualno Egipat. To je druga svetska nuklearna supersila, čak iako je možda još uvek ekonomski slabija. Hilari se igra sa nuklearnom vatrom. Da li je to demokratija ili nešto drugo?
Ruku na srce, Putin nije svetski šampion u onome što većina nas smatra demokratijom. Njegova izjava, nekoliko meseci ranije, da će on i tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev zamenti funkcije nakon predsedničkih izbora 4. marta pogodila je mnoge Ruse kao demonstracija politike sile (crass power) i zakulisnog odlučivanja. Na taj način ono što Vašington radi u svom mešanju u promenu režima u Rusiji je više nego drskost i intervencionizam.Ta ista Obamina administracija, koja je upravo donela zakonske mere kojima efektivno cepa krpe preostale od Povelje prava građana u okviru Američkog ustava [3] postavlja se kao svetski sudija tuđe privrženosti onome što oni definišu kao demokratiju.
Hajde da detaljnije ispitamo Putinove optužbe za američko mešanje u izborne procese. Ako pogledamo, naći ćemo otvorenu izjavu u njihovom avgustovskom godišnjem izveštaju da je vašingtonska NVO bezopasnog naziva Nacionalna zadužbina za demokratiju, NED, na licu mesta – u Rusiji.
GDE JE OTIŠLO 2,7 MILIONA
NED finansira Internacionalni pres-centar u Moskvi, gde oko 80 međunarodnih NVO može da drži kratke konferencije za medije na bilo koju temu. Takođe, oni finansiraju brojne “zastupnike mladih” i radionice za lidere da “pomognu mladima da se uključe u politički aktivizam”. Zapravo, oni su zvanično potrošili više od 2.783.000 dolara na desetine takvih programa širom Rusije. Troškovi za 2011. godinu će biti objavljeni tokom 2012. [4]
NED takođe finansira ključne delove ruskog “nezavisnog” biračkog i izbornog monitoringa, čiji veliki deo je sposoban da prijavi izborne krađe. Delimično NED finansira Regionalnu građansku organizaciju za odbranu demokratskih prava i sloboda “Golos”. Prema godišnjem izveštaju NED, sredstva su potrošena “na izradu detaljnih analiza ruskih izbornih ciklusa u jesen 2010. i proleće 2011, koje će uključiti praćenje štampe, političke propagande, aktivnosti izbornih komisija i drugih aspekata primene izbornog zakonodavstva u dugoročnoj izbornoj trci“. [5]
U septembru 2011, nekoliko nedelja pre decembarskih izbora, NED je finansirao konferenciju isključivo vašingtonskih zvanica Levada centra o ruskom “nezavisnim” biračkom telu. Prema sajtu NED, Levada, još jedan korisnik novca NED, [6] uradila je seriju istraživanja javnog mnjenja, što je standardni zapadnjački metod da se analizira raspoloženje građana. Istraživanja su pokazala “raspoloženje birača uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora, percepciju kandidata i stranaka, i poverenje u sistem “nadgledane demokratije”, koji je uspostavljen prethodne decenije”.
Jedan od glavnih govornika na konferenciji u Vašingtonu je bio Vladimir Kara-Murza, član federalnog saveta “Solidarnosti”, ruskog demokratskog opozicionog pokreta. On je, prema NED, “savetnik opozicionog lidera u Dumi Borisa Njemcova”. Drugi govornik dolazi iz desničarskog neokonzervativnog Instituta Hadson. [7]
Njemcov, jedna od najaktivnijih figura Putinove opozicije, takođe je kopredsednik Solidarnosti, čije ime neobično podseća na dane hladnog rata, kad je CIA finansirala poljsku “Solidarnost”, radničku opoziciju Leha Valense. Ali o Njemcovu više informacija kasnije.
Čim su „Solidarnost“ i slične organizacije povele seriju antiputinovskih protesta, podržanih od SAD, NED je 15. decembra 2011. ponovo u Vašingtonu održala drugu konferenciju pod nazivom „Omladinski aktivizam u Rusiji: Može li nova generacija napraviti promenu? Glavni govornik je bio Tamirlan Kurbanov, koji je, prema podacima NED, „u skorije vreme radio kao programski službenik u moskovskoj kancelariji Nacionalnog demokratskog instituta za inostrane poslove, gde je bio uključen u razvoj i širenje kapaciteta za političke i civilne organizacije, promociju uključivanja građana u javni život, posebno na uključivanju mladih.“ [8]. Nacionalni demokratski institiut je produžena ruka NED.
TAMNA ISTORIJA NED
Pomaganje mladih da se uključe u politički aktivizam je upravo ono što je isti taj NED radio u Egiptu prethodnih nekoliko godina u procesu svrgavanja Mubaraka. NED je bio, prema obaveštajnim izveštajima, zaslužan za „revolucije u boji“ 2003-2004, koje su podržale SAD i koje su u Ukrajinu i Gruziju dovele pronatovske marionete na vlast. Isti taj NED je bio aktivan u promociji „ljudskih prava“ u Mijanmaru, Tibetu i u kineskoj naftonosnoj provinciji Ksingjang. [9]
Kao što detaljna analiza ukrajinske „narandžaste revolucije“ iz 2004. i brojnih drugih obojenih revolucija finansiranih iz SAD pokazuje, kontrola birališta i sposobnost da se dominira percepcijom stranih medija, posebno velikih TV stanica poput CNN i BBC ključna je komponenta vašingtonske destabilizatorske agende. Levada centar bi stoga bio u ključnoj poziciji u ovom procesu s obzirom na izborne rezultate koji uvode diskontitnuitet sa dosadašljim režimom.
Prema sopstvenom opisu, NED je „privatna, neprofitna fondacija, posvećena rastu i jačanju demokratskih institucija širom sveta“. Svake godine, uz pomoć fondova američkog Kongresa, NED podržava više od hiljadu projekata nevladinih organizacija u inostranstvu koje služe demokratskih ciljevima u više od 90 zemalja“. [10]
Nije moguće reći nešto uzvišenije i visokoparnije od ovoga. Ipak NED ovim želi da prikrije svoju pravu istoriju. Ranih 80-tih direktor CIA Bil Kejsi, ubedio je predsednika Ronalda Regana da kreira prividno privatnu NVO – NED da bi unapredio globalnu agendu Vaštingtona drugim merama sem direktnim akcijama CIA. Bio je deo procesa „privatizacije“ obaveštajnih radnji SAD sa ciljem da se one učine efikasnijim. Alen Vajnštajn, koji pomogao pri nacrtu zakonodavne osnove osnivanja NED, rekao 1991. u intervjuu „Vašington postu“: „Dosta toga što mi danas radimo radila je u tajnosti CIA pre 25 godina“. [11] Interesantno. Većina sredstava za NED dolazi preko Kongresa od američkih poreskih obveznika. To je u svakom smislu karakteristika koja formira bitan faktor obaveštajnog rada vlade SAD.
NED je stvoren tokom Reganove administracije da de facto funckcioniše kao CIA. Privatizovan je da bi imao više slobode u delovanju. Članovi upravnog odbora NED obično dolaze iz Pentagona ili obaveštajnih agencija SAD. Uključuje prenzionisanog generala NATO Veslija Klarka, čoveka koji je predvodio bombardovanje Srbije 1999. gode. Ključne figure povezane sa prikrivenim akcijama CIA koje su bile u bordu NED uključuju Ota Rajha, Džona Negropontea, Henrija Cisnerosa i Eliota Abramsa.
NED I RUSKA OPOZICIJA
Predsedavajući upravnog odbora 2008. bio je Vin Veber, osnivač ultrakonzervativne organizacije Snažna Amerika (Empower America) i čovek koji je skupio sredstva za kampanju Džordža Buša Mlađeg. Trenutni predsednik je Džon Bon, prethodno izvršni direktor kontroverzne rejting agencije Mudi, koja je igrala sramnu ulogu u još uvek nerazrešenom kolapsu američkog obezbeđenja hipoteka. Takođe, današnji izvršni odbor NED uključuje neokonzervativnog američkog ambasadora u Iraku i Avganistanu Bušove ere – Zalmaja Halilzada. [12]
Takođe, uputno je sagledati vodeće opozicione ličnosti koje su se istakle u Rusiji prethodnih dana. Trenutna zvezda ruske omladine i zapadnih medija je ruski bloger Aleksej Navalni, čiji blog se zove „Dnevnik uživo“. Navalni figurira kao kvazimučenik protestnog pokreta, pošto je proveo 15 dana u Putinovom zatvoru zbog učešća u zabranjenim demostracijama. Na velikom protestnom skupu održanom 25. decembra (Božić po julijanskom kalendaru) u Moskvi, Navalni, verovatno ponesen gledanjem romantičnih filmova Sergeja Ejzenštajna o Oktobarskoj revoluciji, rekao je okupljenoj masi: „Ovde vidim dovoljno ljudi da ovog trenutka zauzmemo Kremlj i Beli dvorac (ruski predsednički dom; prim. prev.)“. [13]
Zapadni medijski establišment prosto je opčinjen Navalnijem. Engleski BBC opisao ga je kao, „vrlo verovatno, jedinu veliku opozicionu figuru koja se u poslednjih pet godina pojavila u Rusiji“, a američki magazin „Tajm“ ga je nazvao „ruska Erin Brokovič“, što je neobično pozivanje na holivudski film u kome Džulija Roberts igra istraživača i civilnog aktivistu. Ipak, bitnije je da je Navalni pohađao elitni američki univerzitet Jejl, rodno mesto familije Buš, gde je bio deo programa „Yale World Fellow“ (program rada sa budućim i projektovanim liderima širom sveta; prim. prev). [14]
Harizmatični Navalni takođe je bio ili je još uvek na platnom spisku NED. Prema postovima koje je okačio na sopstveni blog, NED ga je sponzorisao 2007-2008. godine. [15] [16]
Uz Navalnija, ključne figure antiputinovskog protestnog pokreta su okupljene oko „Solidarnosti“, koju su decembra 2008. osnovali Boris Njemcov, Vladimir Rižkov i drugi. Njemcov teško može protestvovati zbog korupcije. Prema „Biznis nedeljniku Rusije“ od 23. septembra 2007, Njemcov je upoznao ruskog bankara Borisa Brevnova sa Grečen Vilson, američkom državljankom i službenicom Međunarodne finansijske korporacije, produžene ruke Svetske banke. Vilsonova i Brevnov su se venčali. Uz pomoć Njemcova, ona je uspela da kupi Fabriku hartije i drvnog jezgra Balakna po bagatelnoj ceni od samo sedam miliona dolara. Preduzeće je „isceđeno“ i zatim prodato švajcarsko-volstritskoj investicionoj banki – Prvoj bostonskoj banki. Godišnji promet fabrike je bio 250.000.000 dolara. [17]
Prva bostonska banka je platila Njemcovljeva putovanja na vrlo skup Svetski ekonomski forum u Davosu. Kada je Njemcov postao deo kabineta, njegov protiže Brevnov imenovan je za direktora Ujedinjenih energetskih sistema Rusije. Dve godine kasnije, 2009, Njemcov, sada poznat kao „gospodin Antikorupcija“, iskoristio je svoj uticaj da spase Brevnova optužbi za proneveru milijardi dolara iz resursa Ujedinjenih energetskih sistema. [18]
SASTANCI SA OBAMOM
Njemcov je 1999. godine uzeo novac od zatvorenog ruskog oligarha Mihaila Hodorkovskog, kada je ovaj koristio svoje milijarde da potkupi Dumu. Sa prognanim milijarderom Borisom Berezovskim i drugim ruskim tajkunima 2004. se sastao na tajnom sastanku. Kad su ruske vlasti ispitivale poreklo stranih sredstava njegove novosnovane političke partije Za Rusiju bez korupcije i bezakonja, američki senatori Džon Mekkejn, Džo Liberman kao i Majk Hamer iz Obaminog Saveta za nacionalnu bezbednost stali su u odbranu Njemcova. [19]
Njegov bliski kolega Vladimir Rižkov iz „Solidarnosti“ takođe je usko povezan sa krugovima iz Davosa, čak je osnovao Sibirski Davos. Prema ruskim novinskim izveštajima iz aprila 2005, Rižkov je 2003. formirao „Komitet 2008“ za prikupljanje sredstava utamničenom Hodorkovskom zajedno sa novcem prispelim od odbeglih oligarha poput Borisa Berezovskog i zapadnih fondacija poput Soroševe. Cilj projekta je bio okupljanje „demokratskih“ snaga protiv Putina. Njemcov, Rižkov i nekoliko drugih registrovali su novu partiju – Partiju narodne slobode – zarad stvaranja predsedničkog kandidata koji bi se Putinu suprotstavio 2012. godine. [20]
Sledeća bitna ličnost u antiputinovskim okupljanjima je bivši svetski šampion u šahu i preobraćeni desničar Gari Kasparov, takođe osnivač „Solidarnosti“. Kasparov je pre nekoliko godina bio član upravnog odbora vašingtonskog neokonzervativnog trusta mozgova. Pisano je u aprilu 2007. godine da je bio član UO Nacionalnog saveta za bezbednost Centra za bezbednosnu politiku, „neprofitne, nestranačke bezbednosne organizacije čija specijalnost je identifikacija politika, akcija i resursa od ključnog značaja za američku bezbednost“. U Rusiji je Kasparov nepopularan zbog ranijih finanijskih veza sa Leonidom Njevzlinom, bivšim potpredsednikom Jukosa i partnerom Mihaila Hodorkovskog. Njevzlin je emigrirao u Izrael, optužen za ubijanje i organizovanje atentata na „neprijateljske osobe“ dok je bio potpredsednik Jukosa. [21]
Kasparov i Njemcov su se 2009. sreli ni sa kim drugim do Barakom Obamom da diskutuju o ruskoj opoziciji Putinu, i to na predsednikov lični poziv u Ric Karlton Hotel u Vašingtonu. Njemcov je pozvao Obamu da se sretne sa opozicionim snagama u Rusiji: „Ako se Bela kuća slaže sa Putinovom sugestijom da govori samo sa proputinovskim organizacijama, (…) to će značiti da je Putin konačno pobedio, ali ne samo to – Putin će biti uveren u Obaminu slabost“. Tokom istog putovanja u SAD Njemcov je pozvan da govori pred Njujorškim savetom za inostrane odnose, možda najuticajnijim trustom mozgova u američkoj spoljnoj politici. Značajno je da ne samo što su Stejt department i proameričke NVO poput NED uložile milione u kreiranje antiputinovske koalicije u Rusiji već je i Obama lično učestvovao u tom procesu. [22]
Rižkov, Njemcov, Navalni i Putinov bivši ministar finansija Aleksej Kudrin bili su zajedno uključeni u organizaciju božićnog protesta (25. decembra 2011) protiv Putina u Moskvi, na koji je došlo oko 120.000 ljudi (prema organizatorima, prim. prev). [23] Zašto baš protiv Putina?
Bitno pitanje je – zašto Putin u ovom trenutku? Odgovor je ne tako daleko.
Vašington, a posebno administraciju Baraka Obame, nije ni najmanje briga da li je Rusija demokratska ili ne. Njihova briga je prepreka planovima Vašingtona za globalnu dominaciju punog obima, prepreka koju predstavlja Putin kao predsednik. Prema ruskom Ustavu, predsednik Ruske Federacije je vrhovni komandant i vlasnik najveće administrativne kancelarije u Rusiji. Ima direktnu kontrolu nad odbrambenom i spoljnom politikom.
„RESETOVANJE“ JE U KORPI
Postavlja se pitanje – nad kakvom politikom? Očigledno, snažne kontramere protiv neskrivenog NATO opkoljavanja Rusije opasnim balističkim postrojenjima biće prioritet Putinove agende. „Resetovanje“ odnosa sa Rusijom Hilari Klinton će biti u korpi za otpatke ako već nije tamo. Takođe, možemo očekivati agresivnije korišćenje ruskog energetskog potencijala i „diplomatije cevovoda“, koji bi produbili ekonomske veze između evropskih članica NATO, poput Nemačke, Francuske i Italije, što bi značajno oslabilo podršku EU agresivnim merama NATO protiv Rusije. Zatim, možemo očekivati okretanje Rusije Evroaziji, posebno Kini, Iranu i možda Indiji zarad ojačavanja nesigurne kičme otpora planovima Vašingtona za Novi svetski poredak.
Jatu korumpiranih i sumnjivih opozicionara, poput Njemcova ili Kasparova, biće potrebno mnogo više od nekoliko demonstracija u zaleđenoj Moskvi i Peterbrurgu da Rusiju izbace iz koloseka. Sigurno je da Vašington nastupa na svim frontovima – prema Iranu i Siriji (gde Rusija ima vitalnu mornaričku bazu), prema Kini, sada i Rusiji, kao i prema zemljama evrozone okupljenim oko Nemačke. Sve to miriše na očajničke pokušaje umiruće supersile.
Danas su SAD de facto bankrotirana nuklearna supersila. Uloga dolara kao rezervne svetske valute je na najvećim iskušenjima još od Breton-Vuda 1944. godine. Ta uloga, zajedno sa održavanjem vojne moći kojoj je nemoguće parirati na svetskom nivou, su od 1945. okosnica hegemonije „Veka Amerike“.
Slabeći ulogu dolara kao rezervne valute u međunarodnoj trgovini, Kina sa Japanom bilateralnu trgovinu obračunava u nacionalnim valutama, što potiskuje dolar. Rusija slične korake sprovodi sa svojim glavnim trgovačkim partnerima. Glavni razlog zašto je Vašington 2009. lansirao rat valuta protiv evra je u tome da preduhitri Kinu i druge od okretanja evru umesto dolaru kao rezervnoj valuti. To nije mala stvar. Zapravo, Vašington ratove u Iraku, Avganistanu, Siriji, Libiji i drugde finansira kroz ulaganja Kine i drugih trgovačkih sila, koje svoje prihode investiraju u američke obveznice. Ukoliko bi priliv tih sredstava prestao, kamate na američki dug bi nezadrživo porasle i finansijski pritisci na Vašington bi postali nepodnošljivi.
Suočene sa rastućim opadanjem njenog neprikosnovenog statusa jedine svetske supersile, SAD se sve više okreću sirovoj vojnoj sili da to spreče. Da bi to uspele, Rusija, zajedno sa Kinom i Iranom, mora biti neutralizovana. To će biti glavni cilj svakog budućeg predsednika Amerike, ko god to bio.
_________
Napomene:
[1] Alexei Druzhinin, Putin says US encouraging Russian opposition, RIA Novosti, Moscow, December 8, 2011
[2] Ibid.
[3] Jonathan Turley, The NDAA’s historic assault on American liberty, guardian.co.uk, 2 January 2012, accessed in http://www.guardian.co.uk/commentisfree/cifamerica/2012/jan/02/ndaa-historic-assault-american-liberty.
[4] National Endowment for Democracy, Russia, from NED Annual Report 2010, Washington, DC, published in August 2011, accessed in http://www.ned.org/where-we-work/eurasia/russia.
[5] Ibid.
[6] Ibid.
[7] NED, Elections in Russia: Polling and Perspectives, September 14, 2011, accessed in http://ned.org/events/elections-in-russia-polling-and-perspectives.
[8] NED, Youth Activism in Russia: Can a New Generation Make a Difference?, December 15, 2011, accessed in http://ned.org/events/youth-activism-in-russia-can-a-new-generation-make-a-difference.
[9] F. William Engdahl, Full Spectrum Dominance: Totalitarian Democracy in the New World Order, 2010, edition. Engdahl press. The book describes in detail the origins of the NED and various US-sponsored “human rights” NGOs and how they have been used to topple regimes not friendly to a larger USA geopolitical agenda.
[10] National Endowment for Democracy, About Us, accessed in www.ned.org.
[11] David Ignatius, Openness is the Secret to Democracy, Washington Post National Weekly Edition, 30 September-6 October,1991, 24-25.
[12] F. William Engdahl, Op. Cit., p.50.
[13] Yulia Ponomareva, Navalny and Kudrin boost giant opposition rally, RIA Novosti, Moscow, December 25, 2011.
[14] Yale University, Yale World Fellows: Alexey Navalny, 2010, accessed in http://www.yale.edu/worldfellows/fellows/navalny.html.
[15] Alexey Navalny, emails between Navalny and Conatser, accessed in Russian (English summary provided to the author by www.warandpeace.ru) on http://alansalbiev.livejournal.com/28124.html.
[16] Ibid.
[17] Business Week Russia, Boris Nemtsov: Co-chairman of Solidarnost political movement, Business Week Russia, September 23, 2007, accessed in http://www.rumafia.com/person.php?id=1648.
[18] Ibid.
[19] Ibid.
[20] Russian Mafia.ru, Vladimir Ryzhkov: Co-chairman of the Party of People’s Freedom, accessed in http://www.rumafia.com/person.php?id=1713.
[21] Russian Mafia.ru, Garry Kasparov: The leader of United Civil Front, accessed in http://www.rumafia.com/person.php?id=1518.
[22] The Other Russia, Obama Will Meet With Russian Opposition, July 3, 2009, accessed in http://www.theotherrussia.org/2009/07/03/obama-will-meet-with-russian-opposition/.
[23] Yulia Ponomareva, op. Cit.