Izvor: NSPM, Vladimir Jevtić

Predsednik SAD Barak Obama objavio je novu strategiju oružanih snaga Sjedinjenih Država. U fokusu nove strategije biće region Pacifika, a manje region Evrope. Takođe, novom strategijom planira se ušteda u izdacima za vojni budžet. Leon Paneta, američki ministar odbrane, istakao je da bi oružane snage Sjedinjenih Država svoje brojno stanje trebalo da smanje sa 570 000 vojnika na 490 000 u narednoj deceniji. To bi Americi moglo da donese uštedu od 450 milijardi dolara, s tim što bi Kongres mogao da traži i dodatnu uštedu od još 500 milijardi dolara.[1]

Pomenuta ušteda će se odnositi na odlaganje kupovine aviona “F-35” koji spada u jedan od najskupljih oružanih programa u istoriji, ali je Paneta istakao da SAD ne bi trebalo da “deaktiviraju“ neki od 11 nosača aviona koji čine udarnu intervencionističku flotu Sjedinjenih Država. U svom obraćanju Paneta je istakao takođe da su se administracija u Vašingtonu i Kongres već dogovorili o smanjenju troškova koji će se ticati okončanja rata u Iraku i završetka operacija u Avganistanu koji je takođe planiran. Vojni budžet za sledeću godinu iznosi 662 milijarde dolara, što je za 27 milijardi manje nego što je predsednik Obama želeo i 43 milijarde dolara manje od onoga što je Kongres odobrio Pentagonu.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izrazio je zadovoljstvo što je Amerika posvećena bezbednosti u Evropi uprkos tome što će njena orijentacija od sada primarno biti pacifički region. Obama je istakao, s druge strane, da je primer Libije pokazao kako NATO može da deluje kao kohezivna sila. “U jednom nepredvidivom svetu, ključna je odlučnost SAD da naše transatlantsko partnerstvo ostane ključno za bezbednost svih naših saveznika”, izjavio je generalni sekretar NATO koji je zaključio da je smanjenje budžeta odraz potrebe za manjim ali mobilnijim i efikasnijim snagama koje će doprineti efikasnijem partnerstvu.

“Naše oružane snage biće kompaktnije, a svet treba da zna – SAD nameravaju da održe svoju vojnu superiornost”[2], rekao je Obama čime je umirio jastrebove u američkoj javnosti. Obama je istakao da će oružane snage SAD biti brže, mobilnije i spremne na svaku iznenadnu vojnu pretnju. Obama je mislio pre svega na situaciju u moreuzu Hormoz gde Iran preti da će blokirati transport robe i slobodnu plovidbu. Naravno, portparoli američke pete flote koja je stacionirana u regionu na ovu pretnju su oštro reagovali. Međutim, postavlja se pitanje da li su to samo prazne pretnje? Iran je nedavno sproveo mornaričke vežbe u kojima je uspešno testirao protivbrodske krstareće rakete “Gader” i “Nur” koje imaju domet do 200 km i svakako mogu da ugroze brodove u sastavu američke mornarice, pa čak i nosače aviona. “Raketa koju su napravili iranski stručnjaci pogodila je cilj i uništila ga je” istakao je zamenik komandanta iranske mornarice Mahmud Musavi i dodao je da je raketa “Gader” prvi put isprobana. “ Gader je savremeni raketni sistem sa integrisanim ultrapreciznim radarom. Ima i inteligentan sistem za ometanje praćenja a poboljšan je u odnosu na prethodne verzije”. [3]

Iran je u poslednje vreme oslanjajući se na sopstvene kapacitete razvio više borbenih sredstava kao što je na primer i artiljerijski sistem PVO sa radarskim navođenjem. Osim toga, Rusija je Iranu isporučila i savremeni PVO sistem “Tor-M1”[4] uprkos žestokom protivljenju SAD. Ostaje pitanje da li su možda ruski stručnjaci sa svojom tehnologijom i pomogli u usavršavanju pomenutih novih protivbrodskih krstarećih projektila.

Imajući sve ovo u vidu sasvim je očigledno zašto se pažnja oružanih snaga SAD okreće ka azijskom regionu da i ne pominjemo Kinu jer je sasvim jasno da je ova zemlja postala supersila u regionu zapadnog Pacifika.

“Američki predsednik je najavio da će SAD jačati vojno prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu.

“Naše smanjenje budžeta neće se ostvarivati na račun tog izuzetno važnog regiona”, dodao je Obama. Pod ovim američki predsednik je mislio pre svega na Iran i Kinu. Najavljeno povećanje mobilnosti i efikasnosti vojnih snaga SAD će biti stavljeno na probu kada se uzme u obzir razvoj novih iranskih i kineskih oružanih sredstava. Obama je u Pentagonu istakao i sledeće:” Vašington namerava da ima oružane snage koje će biti “brze, fleksibilne i spremne za svaku iznenadnu okolnost i pretnju”. Pod ovim se podrazumeva fleksibilnost koja bi američkim trupama pružila mogućnost brzog odgovora na iznenadne vojne pretnje velikih sila na azijskom kontinentu.

Zaključak je da se američke trupe s razlogom preorijentišu ka pacifičko-azijskom regionu imajući u vidu gorepomenuto jačanje iranskih i kineskih oružanih snaga. Amerika, ukoliko želi da održi vojni primat u svetu, moraće da prati i razvoj oružanih snaga drugih zemalja pogotovo u pomenutom regionu u kome su već ugroženi američki vitalni nacionalni interesi. Amerika svoju strategiju zasniva na predviđanju poteza potencijalno opasnih protivnika, a to su svakako Iran i Kina.