Izvor: BBC

To je problem koji muči mnoge zemlje širom sveta, uključujući i Srbiju. Agencija Ujedinjenih nacija za hranu je zato za kraj septembra sazvala vanredni sastanak posvećen velikom skoku cene pšenice na svetskim tržištima. Pšenica je od juna poskupela za 50 odsto, dobrim delom zbog slabih prinosa u Rusiji.

Neki strahuju od ponavljanja velike krize sa hranom od pre dve godine, koja je pogodila mnoge zemlje u svetu. Meso je neizbežna namirnica u većini potrošačkih korpi i zato mnoge ljude širom sveta brine podatak da je cena mesa u poslednje vreme dostigla najviši nivo za poslednjih 20 godina.

Na svetskim tržištima upadljivo raste i cena pšenice – od početka godine skočila je za 70 odsto. Postavlja se pitanje da li je na pomolu ponavljanje krize sa hranom od pre dve godine, koja je potresla mnoge zemlje širom sveta.

Agencija Ujedinjenih nacija za hranu je zato za 24. septembar sazvala vanredni sastanak radnih grupa za žitarice i pirinač, kaže vodeći ekonomista Agencije, Abdolreza Abasain: “Zabrinuti smo, jer kada je sve počelo u julu, svi su bili iznenađeni. Sve se dešava brzo i nepredvidljivo i to je samo po sebi dovoljan razlog za brigu. Ipak, moram da napomenem da smo od samog početka uvereni da nismo u tako ozbiljnoj situaciji kao 2007. godine, kada su cene rasle bez granica. Poskupljenja su tada pogodila čitav niz namirnica, kao i naftu. Mi se nadamo da sada situaciju možemo da stavimo pod kontrolu što je brže moguće.”

Ovaj put problemi na tržištu hrane pogoršani su najpre dugom sušom, a potom i požarima u Rusiji – četvrtom najvećem izvozniku pšenice na svetu: Ovog leta žetva pšenice je dala za 25 odsto lošije rezultate od očekivanih.

Rusija je zato prošle sedmice saopštila da će produžiti zabranu izvoza pšenice do kraja sledeće godine.

BBC-jev dopisnik u Moskvi Ričard Galpin kaže da se ruske vlasti plaše uličnih nemira, pošto je slab prinos žitarica već doveo do ozbiljnih poskupljenja hrane: “Na primer, predstavnici vlasti nam kažu da je cena hleba za poslednjih par sedmica u nekim delovima zemlje udvostručena. Naravno, ima tu i dosta profiterstva, i među proizvođačima i prodavcima, ali nema sumnje da je vlada veoma zabrinuta jer zna da bi to moglo da destabilizuje zemlju, naročito zbog cene hleba, koji ovde svi jedu. Vladi je jasno da bi velika poskupljenja hrane mogla da nateraju ljude da izađu na ulice i zato će učiniti sve što je u njenoj moći da sačuva stabilnost cena.”

Kada se cena hrane pre dve godine otela kontroli, neredi su izbili u mnogim zemljama, od Meksika do Bangladeša.

Prošle sedmice veliki nemiri zbog poskupljenja hrane, a posebno hleba, izbili su u Mozambiku, na jugoistoku Afrike, i pri tome je najmanje deset ljudi poginulo a stotine su povređene.

Kejt Bejli sa univerziteta Kardif biznis skul bavi se istraživanjem tržišta hrane: “Lekcija broj jedan je to da cenu hrane ne smemo da uzmemo zdravo za govoto. U budućnosti ćemo na tržištu hrane viđati mnogo više nestabilnosti i to ne bi trebalo da nas iznenađuje. Naravno, ne može se uvek tačno predvideti priroda sledeće krize, ali trebalo bi da budemo spremni na nepredvidivost i nestabilnost. U poljoprivredu se slabo ulaže, a, sa druge strane, tražnja za hranom raste. Dok se to ne promeni, dok ne počnemo da više ulažemo u poljoprivredu, očekuje nas dugi period nestabilnosti.”

Šta bi vlade trebalo da urade kako bi ublažile tu nestabilnost?

“Mislim da kratkoročno treba da prihvatimo činjenicu da uvek može da se desi da u nekom delu sveta bude loša žetva i da će zbog toga tamo doći do problema u snabdevanju hranom. Trebalo bi, međutim, da se više pozabavimo dugoročnim pitanjima i potrebama i da više ulažemo u poljoprivredu, posebno u zemljama u razvoju, tako da te zemlje povećaju prinose i produktivnost i da se na neki način zaštite od godina sa slabom žetvom.”