Izvor: Politika

Dok se grčki premijer Jorgos Papandreu sprema za suočavanje sa liderima Nemačke i Francuske, koji su ga pozvali u Kan da hitno objasni pozadinu svog poziva na referendum na kome bi se Grci izjasnili o teško sklopljenom spasilačkom planu EU, u Atini novo iznenađenje.

Naredbom ministra odbrane smenjen je čitav vojni vrh zemlje: načelnik generalštaba ikomandanti kopnenih snaga, mornarice i vazduhoplovstva. Javnost je u šoku, opozicija traži objašnjenje i poručuje da je ovaj politički manevar „indikativan u trenutku kada premijer Papandreu gubi poverenje u sopstvenoj partiji i u narodu“.

Prema nekim izvorima, smene u vojnom vrhu bile su iznenađenje i za armiju i za članove vlade, i direktno se povezuje sa političkom nestabilnošću.

Posle raspada hunte 1974, vlada ima značajnu kontrolu nad armijom i njen vrh se uglavnom bira na osnovu partijske lojalnosti. Neposredan povod su, po svemu sudeći, incidenti tokom nedavne proslave „Dana ne” zbog kojih je otkazana vojna parada u Solunu kojom se obeležava grčko „ne“ zahtevu fašističke Nemačke da dopusti prolaz svojim trupama.

Predsednik Karolos Papuljas, koga je masa tada vređala i nazvala „izdajnikom”, ogorčeno jenapustio svečanu tribinu.

Grčki premijer je posle sednice vlade u utorak uveče, na kojoj je dobionačelnu podršku za referendum, u Kan otputovao sa nepromenjenim stavom da je narodno izjašnjavanje neophodno.

U redovima njegovih socijalista, ali i među članovima kabineta, sve je više onih koji misle drugačije. Još nije razjašnjeno da liministar finansija Evangelos Venizelos, kako prenose ovdašnji mediji, zaista nije znao za nameru premijera da raspiše referendum. Činjenica je da je, zbog bolesti, u kritičnim trenucima poslednja dva dana Venizelos bio odsutan, čak i sa poslednje sednice vlade.

Posle pisma šestoro članova Pasoka koji su tražili ostavku premijera i formiranje vlade nacionalnog spasa,ima indicija da se spisak povećava.Potpisnici su članovi rukovodstva partije, ali ne i poslanici u parlamentu.

Jedna od njih, Eva Kaili, izjavljuje da je „posle poteza koje je učinio premijeru ozbiljnoj ličnoj dilemi jer je do sada verovala da je član tima koji istinski zemlju može da spase od bankrota“.

U parlamentu na zahtev Papandreuapočinje trodnevna debata o poverenju vladi. Glasanje je predviđeno za petak uveče, ali s obzirom na to kako se situacija razvijanije nemoguće da premijer 4. novembra doživi svoj „Vaterlo” u nameri da ojača poziciju i dobije podršku za sprovođenje mera štednje koje su naciju, u pravom smislu reči, podigle na noge.

Komunistička partija pozvala je narod da se u petak,za vreme debate i glasanja, ponovo okupi na atinskom trgu Sintagma i još jednom pokaže svoje nezadovoljstvo.

Skromna parlamentarna većina se topi i trenutno Papandreu ima samo 152 glasa u parlamentu od 300 mesta.Vrlo je moguće da iskusna političarka Vaso Papandreu, sa kojom nije u srodstvu, glasa „ne”, čime bi samo jedan glas odlučivao u korist Papandreua –što bi značilo nove izbore u roku od dva meseca.

U tom slučaju, pitanje referenduma otišlo bi u drugi plan ili bilo potpuno odbačeno. Međutim,i na finansijskom tržištu bi opet došlo do haosa jer bi do formiranje nove vlade svi planovi bili neizvesni.

Ukoliko Papandreu pobedi, referendum bi se održao već u decembru. Ukoliko narod kaže„da” planu evropske pomoći i otpisivanju polovine grčkog duga, ceo proces bio bi nastavljen kako je dogovoreno u Briselu.

U protivnom, odmah posle glasanja za „ne” sredstva bi bila obustavljena i Grčka bi bankrotirala.