Izvor: Fakti.org

„Kažem vam da će kolonijalizmu doći kraj i da će izdajnicima doći kraj. To je sudbina izdajnika. Nijedan izdajnik ne traje. Agenti nikad ne traju dugo jer nisu utemeljeni u narodu. Nemaju oni tih mogućnosti. Ne uživaju podršku javnosti. Oni su izdajnici i agenti. To su agenti kolonijalizma, a kolonijalizam je omrznut, ne samo od strane libijskog naroda. Svi ga narodi mrze. Pa ko to prihvata da ga neko drugi kolonizuje, da ga neki gospodar iz inostranstva mrvi svojim cipelama? Ko tako nešto prihvata? Svi narodi se bore protiv kolonijalizma i podnose enormne žrtve za slobodu.

Zato će agentima doći kraj, a i sa gospodarom, koji je kolonijalista, biće svršeno. NATO će se urušiti! Agenti njegovi će kolabirati. Među njima su se već pojavili razni problemi. Gospodari su u njih već izgubili veru i upravo traže neki izlaz.

Libijski narod ima samo jedan izlaz, a to su – sloboda i suverenitet! U tome je narodna moć koja se čuva smrću.

Libijski narod niko ne predstavlja, a svako delegiranje je šarlatanstvo. Šarlatan je svako ko tvrdi da predstavlja libijski narod.

A kako bismo mi to mogli da se ponovo predamo? Jesmo li mi žene pa da se predamo našim muževima ili šta? Jesmo li mi zarobljenici pa da se predamo onima koji su nas zarobili?

Kako oni mogu govoriti o tome ko će vladati libijskim narodom? E, baš lepo! Pa, libijski narod vlada sam sobom i od sebe. On je podneo velike žrtve i nastavlja da ih podnosi svaki dan da bi bio slobodan. A ove žrtve i ovi mučenici neće biti uzaludni. Bog je veliki! Šta ćemo sa svim njihovim porodicama, sa plemenima, sa narodom i svakodnevnim mučenicima?

Oni (pobunjenici) idu tamo da razgovaraju o tome ko će da vlada libijskim narodom! Ko će vlada njime? Pa, jesu li oni životinje? Je li Libija bila kolonija i onda dobila nezavisnost kako bi nadzirala svoje stanje? Kolonijalizam treba da se završi a sudbina agenata kolonijalizma je da prestanu da postoje. Njihovi dani, kao i dani njihovog gospodara, kolonijaliste, su odbrojani.

Nastavite da pružate otpor! Nastavite sa snažnim i žestokim otporom! Ne žalite kolonijalizam i njegove agente! Neka Tripoli nastavi sa svojim otporom u svakom sokaku! Napadajte kapije kolonijalista, njihovih gospodara i agenata! Napadajte njihove zasede!

I vi takođe postavljajte zasede, kao što rade i oni. Postavljajte i kontrolne punktove kao i oni.

Svi ste vi naoružani. Neka svako pleme kontroliše po jednu oblast Tripolija. Neka mladi muškarci kontrolišu oblasti u Tripoliju, neka postavljaju barikade na putevima i neka se bore i po kapijama.

Ovaj kolonijalista je slab i ovaj izdajnik je slab! Ne mislite da je on jak i ne plašite ga se! Vi ste jači od njih! Vi ste u ogromnom broju! Vi ste milioni! Ustajte i vi što ste blizu i vi izdaleka! Ko može da kontroliše naoružana plemena Al-Džufare? Niko!

Ko može kontrolisati plemena Al-Navahi al-Arbaa kada se naoružaju? Ko može kontrolisati Varšafanu i al-Sab Tubul kada su naoružani? Ko može kontrolisati naoružana plemena Al-Džabal (planine)? Ko može vladati naoružanim utvrđenjem Bani-Validom? Ko može kontrolisati naoružani Sirt?

Sada postoji balans, naoružani plemenski balans. Misrata je naoružana. Zlitan je naoružan. Al-Hums je naoružan. Tarhuna je naoružana. Bani-Valid je naoružan. Sabha je naoružana. Sirt je naoružan. Al-Vahat (oaze) su naoružane. Al-Džufara je naoružana. Al-Džabal je naoružan.

Oni koji nisu naoružani su naša braća u Barki jer mi nismo mogli naoružati ta plemena pa su ostala izolovana i bez oružja. Zato su naoružani elementi uspeli da ih stave pod kontrolu. Što se ostalih plemena tiče, i ona su naoružana.

Ko može da podjarmi Bani-Valid, Sirt i Tarhunu? Ma, ko to ikada može podjarmiti pleme kao što je Al-Mašaši ili Al-Navail? Ko ih može podjarmiti? To su naoružana plemena. Ko to može vladati Libijom bez njih? Ne možete čak ni proći kroz njihove zemlje, a kamoli vladati njima bez dozvole tih plemena! To su naoružana plemena sa prstom na orozu i ona se ne predaju!

Evo, sudbina velikog i slobodnog libijskog naroda se našla u rukama šačice beznačajnih ljudi i agenata. Oni kažu: ti dođi i vladaj ovde, a ti idi i vladaj tamo. Pa, da li je libijski narod stado ovaca? Dokažite da ste vredni! Naoružani ste! Budite kao vrela vatra dok se oni, agenti i kolonijalisti, ne predaju pred vašim očima.

Naravno, kolonijalizam koristi tehnološka sredstva da ućutka moj glas. Vi nemate televizijske kanale, nemate radio-stanice. Libijski narod više nema radio-stanice. On nema komunikacije. Ne može da sluša svog lidera. A zašto?

Zato što predstavlja opasnost. Ako libijski narod čuje moj glas, to predstavlja opasnost po kolonijalizam i njegove agente. Ako je libijski narod u kontaktu sa plemenima, ako plemena mogu da između sebe komuniciraju, to predstavlja opasnost po kolonijalizam i njegove agente. Kad bismo mi imali radio da komuniciramo, to bi bila opasnost po kolonijalizam i njegove agente. Ponavljam: ako možemo da komuniciramo između sebe, to je opasnost po kolonijalizam i njegove agente.

Zato su oni zabranili komunikacije i radio-stanice. Ostavili su nas bez radio stanica, bez komunikacija. Oni ih ometaju. Ali, šta to znači? To znači da je kolonijalizam slab! Da nije slab, pustio bi nas da komuniciramo jedni sa drugima. Da nas se ne plaši, da se ne plaši našega glasa, zašto bi nas ućutkivao?

On krije istinu i pokazuje samo onaj aspekt sa kojim se brani. On samo čini da se čuje njegov glas tako da bi vi samo slušali suprotne radio-stanice.

Cilj im je da sakriju svoje slabosti. Da kolonijalizam i njegovi agenti, izdajnici, imaju snage da se konfrontiraju sa libijskim narodom, zašto bi se plašili naših radio-stanica? Zašto bi se plašili našeg komuniciranja? Zašto se plaše Moamera i staraju se da libijski narod ne čuje njihov glas?

Zato što su preplašeni! Što su slabi! Ne, ne priznaju to, pa zato govore: ne dajte Gadafiju da govori! Ućutkajte ga. Ućutkajte libijski narod! Ne dajte im da kontaktiraju jedni sa drugima. Ne dajte im da pričaju jedni sa drugima. Zatvorite njihove radio-stanice. To znači da je to za njih predstavlja izvor opasnosti, izvor straha. Sve ih je to uplašilo i užasnulo.

Oni traže da naše radio stanice emituju samo ono što oni govore, da se preko njih čuju samo glasovi izdajnika, samo glas kolonizovanih, kako bi uticali na duh libijskog naroda.

Laži su sve što čujete! Ne verujte im! Suprotstavite im se puškama. Suprotstavite im se mecima! Neka meci govore!

Iza ovoga stoji rešenost libijskog naroda. Ako žele da sa nama uđu u bitku koja će potrajati – neka tako bude! Neka bitka bude duga!

Mi ćemo se boriti svuda! Od grada do grada, od reke do reke, od planine do planine! Neka bitka bude duga! Sve dok im ne pokažemo da neće biti u stanju da predvode Libiju, zemlju libijskog naroda i da neće biti u stanju da poraze naša naoružana plemena, naš naoružani narod!

U redu. Neka bitka bude duga. Porazićemo ih! Ako žele da rat traje dugo, neka tako bude! Ako Libija padne u plamenu, ko će moći da je predvodi?

Neka padne u plamenu! Oni hoće da predvode Libiju. Neće moći da je vode dokle god smo mi naoružani i dok se borimo po svim dolinama, na planinskim prevojima, po ulicama, selima, oazama i gradovima.

Kako to oni mogu nas da predvode? Oni moraju da se predaju libijskom narodu! Borite se! Borite se i ne bojte ih se! Napadajte ih! Nadvladajte ih! Otmite im oružje!

Oni nemaju nikakvu podršku. Oni nemaju narod! Oni nemaju narod da im obezbeđuje borce! Mi smo ljudski potencijal! A šta oni imaju? Gomilu agenata! Oni mobilizuju ljude tako što ih mame ili silom, oni regrutuju plaćenike. A svemu će tom doći kraj!

Taj će izvor presušiti. To nije ni izvor. Izvor koji neće presušiti su libijske mase! One su te koje će voditi bitku koja se neće završiti i koju ćemo mi na kraju dobiti.

Kolonijalisti neće ostati ovde zauvek da brane svoje agente. Oni će se vratiti u svoju zemlju. Agenti će biti gotovi, jer nemaju nikakvu podršku! Oni nemaju podršku!

Podrška ima narodni otpor. Podršku daje naoružani narod, libijski narod koji ima pravdu na svojoj strani i koji je vlasnik zemlje, koji je napadnut, ugnjeten i koji je primoran da svakoga dana daje mučenike.

Hoćemo li se mi to predati nakon što smo podneli ovoliko žrtava? Ma, hajde! Hoće li sve naše žrtve biti izgubljene? Ne bi trebalo da se na to klade.

Oni vas terorišu jer im je moral nizak. Oni vas terorišu jer su im kapaciteti ograničeni. Oni vas terorišu jer nemaju ni popularnost ni moralnu podršku. Zato oni pokušavaju da utiču na vaš duh.

Posežu za praznim rečima, za lažima i glasinama. Od nas seku komunikacije, telekomunikacije i radio-stanice. To je njihovo oružje jer nemaju nikakvu podršku.

A naša podrška je ceo libijski narod, libijski narodni otpor je otpor libijskog naroda svuda, kod svih plemena.

Oni su u krivu. Napravili su plan, plan da ubiju Libiju, da unište Libiju, da prigrabe libijsku naftu, da preotmu libijski suverenitet, da povrede dostojanstvo Libije, ali je sve to ludost. Zato im se mora suprotstvaiti narod koji odbija da bude malodušan i da svoju naftu preda Francuskoj i drugima, koji odbija da ga vode agenti.

Zar su sve ove žrtve podnete da se predamo agentima? Ne bi oni smeli da se na to klade!”

(Poslednji govor Moamera el-Gadafija koji je prenela sirijska televizija Al-Raaj na srpskom jeziku preneo je intenet-portal Fakti)