Izvor: NSPM, Sputnjik

Vojna obaveštajna služba Holandije nije pronašla nijednu raketu kompleksa „Buk“ koja bi mogla da obori malezijski „boing“, koji se srušio u blizini Donjecka 2014. godine, navodi holandski novinar Maks Fon der Verf u autorskom članku pod nazivom „Da li je istraga oko aviona na letu MH17 sprovedena na ispravan način“.

Novinar je na svom portalu objavio pojedine dokumente Zajedničke istražne grupe, među kojima su se našla i pisma koja je tamošnja vojna obaveštajna služba slala tužilaštvu u kojima se navodilo da li su raketni kompleksi „Buk“ bili razlog zbog čega se taj avion srušio.

U tekstu se govori o 11 lokacija, na kojima su se u vreme tragedije nalazili ukrajinski raketni sistemi „Buk“ (osam lokacija), kao i ruski (tri lokacije).

Prema podacima obaveštajne službe, svih 11 sistema bili su raspoređeni na udaljenosti od najmanje 66 kilometara od mesta pada aviona, dok su se tri identifikovana ruska sistema nalazila na teritoriji Rusije.

[youtube id=”dMjb1EPjNrc” width=”600″ height=”350″ autoplay=”no” api_params=”” class=””]

Polazeći od toga, očigledno je da je avion na letu MH17 leteo van dometa svih ukrajinskih i ruskih lokacija, na kojima se nalazi raketni sistem „Buk“, navodi se u tekstu.

Međutim, za Fon der Verfa je poražavajuće to što je holandska vojska tvrdila da su se svi ukrajinski sistemi nalazili u svojim bazama i nisu bili raspoređivani na terenu tokom operacija u Donbasu, uprkos činjenici da su 12. jula 2014. godine, samo nekoliko dana pre pada aviona, bili dovedeni u punu borbenu pripravnost.

Pored sistema „Buk“, holandski novinar navodi da je obaveštajna služba proučila i druge kopnene sisteme PVO, koji su se nalazili u tom regionu u vreme pada aviona, i koji su mogli da obore avion, a reč je o ukrajinskom kompleksu S-300PS „Volhov M-6“, kao i o sistemu S-300PM2 „Favorit“, koji se nalazi u sastavu naoružanja Rusije.

Kako se navodi, ukrajinski sistemi su bili udaljeni najmanje 250 kilometara od tačke pada MH17, dok je njihov domet 75 kilometara. Prema tome, zaključuje se da S-300PS „Volhov-M6“ nisu korišćeni za obaranje letelice.

Istovremeno, u dokumentu se ističe da su jedini identifikovani sistemi, koji imaju dovoljno širok domet da bi oborili taj avion – dva sistema S-300PM2 „Favorit“, oružanih snaga Rusije, koji su raspoređeni nedaleko od Rostova na Donu“.

Kako bi odbacio mogućnost da je raketa S-300PM2 oborila malezijski avion, novinar ukazuje na to da holandske službe poseduju informaciju o korišćenju radio-lokacionih stanica, koje se se nalaze u blizini velikih naseljenih mesta, te da bi one zasigurno zabeležile lansiranje rakete klase „zemlja-vazduh“ – međutim, obaveštajna služba ne raspolaže takvim podacima.

S tim u vezi Fon der Verf iznosi zaključak da „vojna obaveštajna služba Holandije 21. septembra 2016. godine (sedmicu pre pres-konferencije istražne grupe o padu aviona) nije dobila informacije o tome da je raketa ruskog sistema presekla granicu sa Ukrajinom tokom sukoba“.

„To nas vraća na prvobitno pitanje – da li je istraga o padu aviona na letu MH17 sprovedena na ispravan način? Polazeći od analiza koje sam sprovodio prethodnih godina, kod mene se pojavila sumnja, a nove informacije iz ova četiri dokumenta samo su povećavale te sumnje“, zaključio je Fon der Verf.

Podsetimo, ranije su mediji preneli, pozivajući se na Kancelariju generalnog tužioca Rusije, da Holandija izbegava sveobuhvatnu istragu u vezi sa avionskom nesrećom MH17.

Putnički avion „boing 777“ kompanije „Malezija erlajns“, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. Niko od 298 putnika i članova posada koji su se nalazili u avionu nije preživeo.

Kijev je za katastrofu optužio ustanike u Donbasu, koji su pak izjavili da nemaju sredstva koja bi mogla da obore avion na toj visini. Bez obzira na ratna dejstva, Kijev nije zatvarao nebo iznad Donbasa za međunarodne putničke avione.

Za istragu o avionskoj nesreći formirana je međunarodna Zajednička istražna grupa, koju čine predstavnici Australije, Belgije, Malezije, Holandije i Ukrajine.