Izvor: Fakti

Američki „jastreb“ i rusofob Zbignjev Bžežinski, koji je bio savetnik Džimija Kartera za nacionalnu bezbednost, ocenio je da je za SAD Kina važnija od Rusije.

On je nedavno u Oslu govorio o mogućnosti stvaranja trougla SAD-Kina-Rusija. Upitan – da li administracija Donalda Trampa – pokušava da okrene Kinu protiv Rusije, dok Peking istovremeno okreće protiv Vašingtona, Bžežinski je rekao: „Neki u Rusiji verovatno smatraju SAD nastoje da posvađaju Kinu i Rusiju. Međutim, to je samo uteha za njihov egoizam. Kina je mnogo važnija od Rusije. Ako Sjedinjene Države i Kina budu sarađivale, Rusija apsolutno neće imati nikakav drugi izbor osim da im se pridruži. To bi bilo u interesu Amerike. Dugoročno gledano – bilo bi u interesu i Rusije.

Povodom 30 godina od izlaska svoje poznate knjige „Velika šahovska tabla“, u kojoj je opisao i „scenario razlaza Rusije i Ukrajine“, Bžežinski sada govori: „Ukrajina je legitimna sila koja je u procesu transformacije u nacionalnu državu. Ukrajina treba da postoji imajući razumne odnose sa Rusijom koja će još neko vreme gajiti uzaludnu nadu da će Kijev reintegrisati i potčiniti ga Moskvi“.

Bžežinski je uveren da Evroazijska ekonomska unija neće postojati duže od 10-20 godina i da će postati nepotrebna čim Rusija normalizuje svoje odnose sa zapadnom Evropom.

On na bližu budućnost Evropske unije gleda ovako: „Evropa može preživeti značajne nerede i nemire zbog tendencija i političke dinamike u nekoliko ključnih evropskih zemalja. Međutim, ti procesi će imati uglavnom lokalni karakter i neće predstavljati ozbiljnu pretnju globalnoj stabilnosti“.

Bžežinski je u svom poslednjem članku u The New York Times napisao da Donald Tramp još uvek nema jasnu spoljnopolitičku doktrinu. A sada tim povodom naglašava: „Tramp mora delovati kao predsednik, a ne kao politički šoumen. Zasad on tako ne deluje. A SAD su isuviše važna zemlja da bi njima rukovodio „odsutni predsednik“.

Bžežinski ovome još dodaje: „Time je spoljnoj politici SAD već naneta šteta. Takvo stanje stvari već je porodilo neke nerealne nade među američkim konkurentima. Imam u vidu Rusiju, a za njom bi mogla krenuti i Kina. U tome je i rizik kojeg sve zainteresovane strane treba da budu svesne.