Izvor: Jutarnji list, Sputnjik, Fakti

Angela Merkel je – kako se i moglo očekivati – povodom ustoličenja Donalda Trampa prodemonstrirala određenu rezervisanost i „ispostavila“ jedva skrivene zahteve.

U nastupu pred novinarima u Šentalu, rekla je da je u odnosima između Berlina i Vašingtona potrebno da težište bude na zajedničkim vrednostima, uz traganje za kompromisima sa „međusobnim uvažavanjem“.

Nemačka kancelarka je dodatno objasnila: „Kao prvo, duboko sam uverena da će nam svima biti bolje ako budemo nastupali zajedno, ako se budemo pridržavali zajedničkih pravila i vrednosti, uključujući međunarodne ekonomske i trgovinske odnose, i ako budemo štitili naše saveze“.

Ovo je bila prva reakcija Merkelove na smenu vlasti u Beloj kući. Utoliko je značajnije što je – obraćajući mu se indirektno – poručila Trampu: „Transatlantski odnosi će u narednim godinama biti bar jednako važni kao što su bili u prošlosti. U svakom slučaju, ja ću na tome raditi. Čak i ako se pojave različita gledanja – kompromise je najbolje tražiti kroz međusobno uvažavanje.“

Kao što se vidi, Merkelova se dobro čuvala da ne pređe nikakve „crvene linije“ i da ne zalupi ni najmanja vrata prema Trampovom Vašingtonu, ali je jasno pokazala da joj promena na vrhu SAD – naročito u državnom kursu – nije sasvim po volji.

Zato su se zapadni mediji i analitičari – pogotovo oni kojima su bili po volji Barak Obama, Hilari Klinton i sama Merkelova – raskarikali. Neki su potpuno otvoreno nazvali Trampov inauguracioni govor „mračnim“ i „zloslutnim“.

Uticajni The Wall Street Journal objavio je: „Predsednik Tramp je – po proceni istoričara i pisaca govora (za prethodne američke lidere) – nastupio sa jednim od najzloslutnijih govora u istoriji (SAD), služeći se omiljenim temama iz svoje izborne kampanje o degradaciji Amerike, a istovremeno sebe predstavljajući kao zaštitnika zaboravljenih muškaraca i žena“.

WSJ navodi ocenu istoričara Roberta Deleka da su SAD, kad bi Tramp bio u pravu, „u užasnoj krizi“.

Dnevni list LA Times nazvao je inauguracioni govor 45-og predsednika SAD „trampizmom u čistom vidu“ – grubim, u tonovima „crnim kao smola“ i nastupom „duboko uvređenog čoveka“.

The Washington Post je Trampov nastup nakon polaganja predsedničke zakletve ocenio ovako: „Donald Tramp je započeo predsednički mandat reskim i ozlojeđenim rečima o obogaljenoj naciji kojoj su hitno potrebni smeli potezi. Raskrstivši sa dvovekovnom tradicijom inauguracionih govora – novi predsednik je svima stavio na znanje da će njegovo predsednikovanje biti nešto sasvim drugo“.

The Huffington Post je otišao još dalje i upozorio – da je Trampov govor zvučao tako kao da se u SAD prethodno dogodio vojni puč: „Petak je bio dan trijumfa novog predsednika – ali se to po njegovom zavereničkom govoru ne bi moglo zaključiti. Trampovo odstupanje od normi se moglo očekivati, ali su njegovoe reči mnoge ipak šokirale“.

The New Yorker piše u sličnom tonu: „To je bio mračni nastup. Amerika, koju je opisao Tramp prepuna je žrtava siromaštva, kriminala, bandi i narkotika, kao i opustelih fabrika širom zemlje“.

Poruka koju je Donald Tramp poslao svojim saveznicima s druge strane Atlantika bila je jasna i jednostavna: ‘Ne računajte na nas!’, stoji u analizi uglednog magazina “Politiko”.

I pre nego što je stupio na dužnost govorio je kako je NATO “zastareo” i hvalio je ruskog predsednika Vladimira Putina i javno je priznao kako mu nije bitno hoće li Evropska unija preživeti.

U svom govoru nije nijednom rečju ublažio strahove koji se šire Evropom, nije spomenuo ni NATO ni EU.

Najveći strah evropskih političara je da će Tramp postići sporazum s Rusijom koji bi izolovao Evropu. Jedna od teorija je da su Trampovi prioriteti spoljne politike obuzdavanje Kine i razaranje Islamske države. Ako Tramp odluči da uključi Putina u te planove, Evropa bi mogla biti izostavljena, prepuštena ruskim pretnjama. Države bi mogle početi sklapati nova savezništva unutar regije, što bi moglo stvoriti podele na kontinentu.

Ključni signal za Evropu biće prvi državnički susret Donalda Trampa. Hoće li biti s nekim od evropskih lidera, poput Angele Merkel ili s Putinom? Nemačka kancelarka je ove nedelje izjavila kako bi volela da poseti Trampa u Vašingtonu, ali da još nije pozvana, piše Jutarnji list.

Čak i ako Tramp potvrdi svoju predanost NATO paktu u nadolazećim nedeljama, toliko je poremetio postojeći odnos snaga u regiji da bi bilo potrebno dosta vremena da se ponovno stabilizuje.

—————————

Donald Tramp položio je predsedničku zakletvu u Vašingtonu i postao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Novi američki predsednik je obećao da će se zalagati za to da interesi Amerike budu na prvom mestu i da “Amerika ponovo postane velika”. Nova američka politika će biti zasnovana na poštovanju nacionalnih interesa drugih zemalja.

Uoči same ceremonije Tramp je prisustvovao prezentaciji korišćenja komandnog nuklearnog kofera „Futbol“. Na ceremoniji, koju je otvorio senator Roj Blant, Tramp je tačno u podne po maeirčkom vremenu pred predsednikom Vrhovnog suda SAD Džonom Robertsom izgovorio zakletvu položivši ruku na dve Biblije – prvu je kao poklon dobio od majke 1955, a drugu je koristio Abraham Linkoln kada je polagao zakletvu.

“Svečano se zaklinjem da ću u dobroj veri obavljati dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država i da ću, koliko najbolje mogu, čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Američkih Država. Tako mi Bog pomogao”, rekao je Tramp.

Prethodno je zakletvu podneo i njegov potpredsednik Majkl Pens, koji je poručio da nije važno koja partija kontroliše Vašington nego da li narod kontroliše vlast.

U govoru koji je trajao dvadesetak minuta Tramp je poručio da će interesi Amerike biti u prvom planu, u spoljnoj politici, trgovini i investicijama.

Ocenio je da je establišment štitio sebe umesto da radi za građane zemlje i istakao da će se sve to promeniti, „odmah ovde i sada“. Mi građani SAD, ujedinjujemo se da bismo ponovo obnovili svoju zemlju, rekao je novi američki predsednik.

„Ovo je vaš dan, vaš praznik. Sjedinjene Američke Države su vaša  zemlja. Dvadeseti januar 2017. biće zapamćen kao dan kada su ljudi ponovo počeli da upravljaju ovom zemljom. Vas više neće zaboraviti. U centru našeg pokreta je vera da nacija treba da služi svojim građanima“, rekao je Tramp i dodao: „Vratićemo vlast ljudima.“

On je upozorio da su zatvarane fabrike, a da je proizvodnja odlazila u inostranstvo. Kako je rekao, bogatstvo srednje klase je nestalo i podeljeno je po drugim zemljama sveta. Decenijama smo obaćivali inostranu proizvodnju na račun sopstvene, štitili smo tuđe granice umesto svojih, rekao je Tramp i dodao da je to sada prošlost i da se treba okrenuti budućnosti.

Novi predsednik SAD je naveo da će Vašington težiti prijateljstvu s drugim državama uz svest o tome da sve zemlje imaju svoje nacionalne interese i da moraju da ih štite. Nećemo ništa više nametati drugim zemljama, rekao je on. Poručio je I da će satrti islamski ekstremizam.

Trampe je pozvao sunarodnike da kupuju američku robu I zapošljavaju Amerikance,  obećavši da će se boriti za Ameriku “do poslednjeg daha”.

„Učinićemo Ameriku ponovo velikom“, rekao je na kraju Trmap, citirjući čuvenu rečenicu prvog američkog lidera koju po tradiciji ponavljaju svi predsednici na kraju inauguracionog govora: „Neka mi Bog pomogne.“

Neredi tokom inauguracije

U samom gradu, dok je trajala inauguracija, nedaleko od Nacionalne aleje, održani su protesti koji su u jednom trenutku postali nasilni. Policija je bacila suzavac, a dvoje demonstranata je povređeno. Učesnici protesta su izazvali incidente, bacali su kamenice i lomili stakla na izlozima.

Mete demonstranata su bili i prozori banaka, kao i restorani brze hrane.

Policija Vašingtona saopštila je da je tokom protesta uhapšeno najmanje 50 ljudi. Si-En-En je preneo da je tokom protesta uhapšeno više od 90 ljudi.

———–

Kompletan govor:

„VRHOVNI sudijo Roberts, Predsedniče Karter, Predsedniče Klinton, Predsedniče Buš, Predsedniče Obama, sugrađani i ljudi sveta, hvala vam!

Građani Amerike, sada se nalazimo na početku velikog nacionalnog poduhvata da obnovimo svoju zemlju i njeno obećanje celom našem narodu. Zajedno ćemo da odlučimo putanju Amerike i sveta za mnoge nastupajuće godine.

Pred nama su izazovi. Pred nama su teškoće. Ali, ispunićemo zadatak.

Svake četiri godine, okupljamo se na ovim stepenicama da izvršimo prenos vlasti u redu i miru. Zahvalni smo predsedniku Obami i prvoj dami Mišel Obami što su tokom ovog prelaznog perioda bili od pomoći. Bili su veličanstveni. Hvala.

Današnja ceremonija, međutim, ima poseban značaj. Jer danas mi ne prenosimo vlast samo sa jedne administracije na drugu, ili sa jedne partije na drugu. Ne, mi danas prenosimo vlast sa Vašingtona i dajemo je vama, narodu.

Suviše dugo je mala grupa u našem glavnom gradu uživala sve plodove vlasti dok je narod plaćao svu cenu. Vašington je cvetao, ali narodu nije zapao ni deo tog bogatstva. Dok je političarima bilo dobro, radna mesta su se gasila a fabrike zatvarale.

Establišment je štitio sebe, ali ne i državu. Njihove pobede nisu bile vaše pobede. Njihov trijumf nije bio vaš trijumf. I dok su oni proslavljali u glavnom gradu, širom naše zemlje ugrožene porodice nisu imale šta da slave. Sve će to da se promeni, počev sada i ovde.

Ovo je vaš trenutak, pripada vama. Pripada svima koji su se ovde okupili danas, i svima koji gledaju širom Amerike. Ovo je vaš dan. Ovo je vaša proslava. I ove Sjedinjene Američke Države su vaša zemlja.

Nije važno koja partija je na vlasti, već da li je narod na vlasti. Ovaj dvadeseti januar 2017. godine ostaće upamćen kao dan kada je narod ponovo postao vladar ove države. Zaboravljeni ljudi naše zemlje neće više biti zaboravljeni.

Sad svako čuje vaš glas. Desetine miliona vas se pridružilo istorijskom pokretu kakav svet nikada pre nije video. U srcu tog pokreta je ključno ubeđenje da država postoji da služi svojim građanima.

Amerikanci žele odlične škole za svoju decu, bezbedne komšiluke za svoje porodice i dobra radna mesta za sebe. Ovo su pravedni i razumni zahtevi pravdoljubivog naroda i javnosti. Ali, previše naših sugrađana živi u drugačijoj stvarnosti: majke i deca su zarobljeni u siromaštvu po gradovima, zarđale fabrike se poput grobova prostiru duž naše zemlje, obrazovni sistem ima para napretek ali uskraćuje našoj omladini bilo kakvo znanje. Kriminal, bande i droga su nam ukrali previše života i oteli našoj zemlji toliko potencijala koji nikada nije imao priliku da bude realizovan. Ovaj američki pokolj prestaje ovde i sada.

Mi smo jedna nacija. Njihov bol je i naš bol. Njihovi snovi su i naši snovi. Njihov uspeh biće i naš uspeh. Delimo jedno srce, jednu otadžbinu i jednu slavnu sudbinu.

Zakletva koju sam položio danas je zavet svim Amerikancima. Decenijama smo bogatili tuđu industriju na štetu američke, dotirali vojske drugih država a dopustili tužnu oronulost naše sopstvene. Branili smo granice drugih zemalja, a odbijali da branimo sopstvenu. Trošili trilione dolara po svetu dok je američka infrastruktura propadala i trunula.

Obogatili smo tuđe zemlje dok su bogatstvo, snaga, i pouzdanje naše zemlje nestali preko horizonta. Jedna po jedna, fabrike su se zatvorile i napustile naše obale bez pomisli na milione američkih radnika koji su ostali za njima. Bogatstvo naše srednje klase oteto joj je sa kućnog praga i podeljeno širom sveta.

Ali, to je prošlost. Sada gledamo samo u budućnost.

Mi ovde okupljeni danas imamo poruku za svaki grad, svaku inostranu prestonicu i svaki dvor. Od danas, našom zemljom vlada drugačija vizija. Od danas pa ubuduće, biće “Amerika na prvom mestu.”

Svaka odluka o trgovini, porezima, imigraciji ili spoljnoj politici biće na polzu američkih radnika i američkih porodica. Moramo da zaštitimo naše granice od napasti drugih zemalja koje prave naše proizvode, kradu naša preduzeća i uništavaju naša radna mesta. Ta zaštita će dovesti do snage i blagostanja.

Boriću se za vas svakim svojim dahom. I nikada vas neću izneveriti.

Amerika će početi ponovo da pobeđuje, kao nikad ranije. Vratićemo radna mesta. Vratićemo granice. Vratićemo naše bogatstvo i naše snove. Izgradićemo nove drumove i mostove, aerodrome i tunele i pruge, širom naše divne zemlje. Pokrenućemo naš narod sa milostinje na posao obnove ove zemlje, američkim rukama i američkom snagom. Vodilja će nam biti dva prosta pravila: kupujte američko i zapošljavajte Amerikance.

Tražićemo prijateljstvo i dobru volju sa svim zemljama sveta. Ali, činićemo to sa razumevanjem da je pravo svih nacija da sopstvene interese stave u prvi plan. Nećemo se truditi da nametnemo svoj način života bilo kome, već da ga učinimo svetlim primerom. Mi ćemo zablistati, pa ko hoće za nama, neka krene.

Obnovićemo stare saveze i uspostaviti nove. Ujedinićemo civilizovani svet protiv radikalnog islamskog terorizma, koji ćemo u potpunosti izbrisati sa lica zemlje.

Temelj naše politike biće potpuna predanost Sjedinjenim Američkim Državama. Kroz odanost svojoj zemlji, ponovo ćemo pronaći odanost jedni drugima. Kada otvorite srce rodoljublju, nema mesta za predrasude.

Biblija nam govori kako je dobro i ugodno kad Božiji narod živi u slozi. Moramo biti iskreni i otvoreni, pošteno raspraviti sve razlike, ali uvek tražiti slogu. Kada je Amerika složna, ništa nas ne može zaustaviti

Ne treba da se plašimo. Zaštićeni smo, i uvek ćemo biti. Štitiće nas silni pripadnici naše vojske i policije. Ali, što je još važnije, štitiće nas Bog.

Konačno, moramo misliti i sanjati o veličini. Mi u Americi smo svesni da je pregalaštvo život nacije.

Nećemo više pristajati na političare koji samo pričaju a ništa ne rade, samo se žale ali nikada ne rešavaju probleme. Vreme prazne priče je prošlo. Sada je čas za dela.

Ne dozvolite da vam bilo ko kaže da se ne može. Nema tog izazova koji može da odoli srcu i duhu Amerike. Neuspeha neće biti. Naša zemlja će opet da cveta. Stojimo na početku novog milenijuma, spremni da otključamo zagonetke kosmosa, da oslobodimo Zemlju od bolesti, i da upregnemo energije, industriju i tehnologiju sutrašnjice.

Novi nacionalni ponos pokrenuće naše duše, podići naše vidike i izlečiti naše podele. Vreme je da se setimo stare mudrosti koju naši vojnici nikad ne zaboravljaju: bez obzira da li smo crni, smeđi ili beli, svima nam je crvena rodoljubiva krv, svi imamo iste slavne slobode, i svi pozdravljamo istu američku zastavu.

Bilo da se dete rodi u gradskoj džungli Detroita ili na vetrometinama Nebraske, gleda u isto noćno nebo i sanja iste snove, dušom koju mu je isto udahnuo svemoćni Tvorac.

Svim Amerikancima, u svakom gradu bliskom ili dalekom, malom ili velikom, od planina do planina i od okeana do okeana, poručujem: Nikad vas više neće ignorisati.

Vaš glas, vaše nade i vaši snovi krojiće našu američku sudbinu. Vaša hrabrost, dobrota i ljubav vodiće nas na tom putu.

Učinićemo Ameriku ponovo snažnom. Učinićemo Ameriku ponovo bogatom. Učinićemo Ameriku ponovo ponosnom. Učinićemo Ameriku ponovo bezbednom. I da, zajedno – hvala vam – učinićemo Ameriku ponovo velikom.

Bog vas blagoslovio, i neka Bog blagoslovi Ameriku.”