Izvor: Sputnjik

„Ilegalni ratovi. Kako NATO sabotira UN — od Kube do Sirije“ je nova knjiga švajcarskog istoričara Danijela Gansera, koju je objavila izdavačka kuća „Orell Füssli Verlag“. Čuveni stručnjak za globalnu bezbednost analizira sve ratove u kojima je učestvovao NATO od samog formiranja pa do danas.

U intervjuu za Sputnjik Ganser govori o bombardovanju Jugoslavije, Blerovim zločinima i rušenju Asada.
Vaša knjiga se zove „Ilegalni ratovi“. Da li to znači da postoje i legalni ratovi?

— Postoje, ali njih je veoma malo. U statutu UN, najvažnijem dokumentu za međunarodno pravo, piše da ukoliko je zemlja napadnuta ona ima pravo da se brani. Još jedan legitiman način je saglasnost SB UN. Svi ostali ratovi su nelegitimni. Kakva je verovatnoća da SB UN postigne konsenzus i da zeleno svetlo za ratna dejstva? — Trenutno je veoma mala. Poslednji put SB je bio složan 1990. godine, kada je Husein napao Kuvajt, što je bio tipičan primer ilegalnog rata. Potom, 2011. godine sve stalne članice SB UN su pristale na uspostavljanje zone zabrane letova u Libiji. Rusi i Kinezi su dali saglasnost jer su smatrali da će to zaustaviti krvoproliće, ali zemlje NATO-a su iskoristile mandat UN kako bi smenile režim. Alijansa ne samo da je uspostavila zonu zabrane letova, već je i počela da bombarduje Libiju. To je nelegitimno jer to nije ono što je dogovoreno na nivou SB UN. Zato se Kina i Rusija osećaju prevarenim i upravo zato nema napretka po drugom pitanju, Siriji. Međusobno poverenje Moskve i Vašingtona je veoma ozbiljno narušeno.

Kako tumačite ono što se događa u Siriji?

— Mislim da istoričari taj rat vide drugačije nego oni koji dobijaju informacije samo iz medija. Kad čitam novine ili gledam televiziju u Švajcarskoj, imam utisak da se radi o običnom građanskom ratu. Zli predsednik Asad uništava sopstveni narod i međunarodna zajednica mora da uđe u Siriju i da ga sruši. Odlučno sam protiv takvog načina prikazivanja stvari, jer je to pogrešna interpretacija. Ne radi se o građanskom ratu, već o međunarodnom konfliktu. Očigledno je da postoje zemlje koje žele da sruše Asada, a to su Katar, Saudijska Arabija, zemlje NATO-a poput Turske, SAD, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, dok Rusija i Iran žele da Asad ostane na vlasti. Osim toga, u svojoj knjizi razmatram ilegalne ratove u Vijetnamu i Iraku. Buš i Bler nikad ne bi dobili „dozvolu“ na nivou UN za takvu operaciju, koja je kao što vidimo imala dalekosežne posledice i destabilizovala celi Bliski istok. Može se reći da u Vašoj knjizi NATO nije „pozitivac“. Kakvu ulogu je igrao NATO u svim tim konfliktima? — Kritikujem NATO jer ta organizacija sebe naziva odbrambenim savezom, što nije tačno sa naučne tačke gledišta. Odbrambeni savez ne može da napada druge zemlje. Kada je 1949. godine formiran NATO, osnivači su tvrdili da oni nikada neće napadati, već će se samo braniti ukoliko Rusi i njihov Varšavski pakt budu napali Evropu. Postojao je strah od nuklearnog ili trećeg svetskog rata, ali do toga, na svu sreću, nije došlo. Kada se raspao SSSR, postojala je verovatnoća da će i NATO biti raspušten. Pristalice mira su se nadale da će u svetu biti manje konfrontacija i manje naoružanja, ali se to nije desilo. Čak naprotiv, 1999. godine NATO je počeo da bombarduje Jugoslaviju, o kojoj takođe pišem u svojoj knjizi. Tada je NATO postao ofanzivan savez, što je ilegalno, jer nije u skladu sa Statutom UN.

Da li bi Međunarodni krivični sud u Hagu mogao da procesuira te zločine?

— Taj sud je formiran 2002. godine, stoga ne može da sudi akterima ratova koji su vođeni pre toga, ali Međunarodni sud bi mogao da sudi odgovornima za napad na Irak, jer ti ljudi su umešani u teške ratne zločine. Međutim, od toga nema ništa, jer niko ne sme da optuži, recimo Blera ili Buša, iako je na njima teret odgovornosti za invaziju na Irak.