Izvor: Novi magazin

Gas i nafta su od vajkada u žarištu problema na Bliskom istoku, piše italijanski list Il sole 24 ore, i ukazuje na to da su “uzroci rata u Siriji u mnogome u tome što je sirijski predsednik Bašar al-Asad odbio da prihvati da preko sirijske teritorije prođe moćan gasovod iz Katara u Evropu”.

To je, navodi list italijanskih poslovnih krugova, predočio i Robert Kenedi Mlađi u analizi u časopisu Politiko, u kojoj je objasnio da su “pravi uzroci rata u Siriji odbijanje Al Asada da pristane na gasovod od Katara do Evrope, zbog čega su SAD pokrenule kampanju blaćenja Asada”.

Kenedi Mlađi, rođak bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija, navodi da ta američka kampanja ocrnjivanja šefa vlade u Damasku “nije počela zbog mirnih protesta sirijske opozicije u vreme ‘arapskog proleća’ 2011-e, već kad je Katar 2009-e ponudio da izgradi gasovod vredan deset milijadi evra koji bi išao preko Saudijske Arabije, Jordana, Sirije i Turske” u Evropu, a to odbio Asad.

Predsedik Asad, dodaje se u članku, je to obrazložio i time što bi ovaj gasovod došao u sukob s interesima njegovog saveznika Rusije, najvećeg isporučioca gasa Evropi.

“Eto dobrog razloga da se sagledaju i pobude za intervenciju Moskve u Siriji, pa i nedavnog susreta u Ankari turskog predsednika Erdogana i ruskog predsednika Putina i njihovog dogovora da obnove planove za izgradnju gasovoda Turski tok”, napominje Il sole 24 ore.

I primećuje da se “mora biti oprezan kad se govori o energetskim bilateralnim projektima na Bliskom istoku: ako nekome činiš uslugu, budi siguran da ćeš nauditi nekom drugom”.

Milanski dnevnik dodaje da je Asad 2010. počeo da se dogovara s Iranom, svojim istorijskim šiitskim saveznikom, a ključnim protivnikom Amerike i Saudijske Arabije, o izgradnji gasovoda velikog kapaciteta koji bi iranski gas preko Iraka slao u Liban, Siriju i dalje u Evropu…

Il sole 24 ore kaže da je Kenedi mlađi naveo obaveštajne podatke da su odmah američke tajne službe, zajedno s Katarom i Saudijskom Arabijom, krenule u finansiranje sirijske opozicije i pripreme za rušenje režima u Damasku.

“A istovremeno su u junu 2011-e Ujedinjeni arapski emirati, u ime zemalja Zaliva, ponudili Asadu finansijsku podršku od ravno 150 milijardi dolara da raskine s političkim, ekonomskim i vojnim savezništvom s Teheranom”.

“Za uzvrat su, pored novca, zemlje Zaliva obećale da će biti obustavljena pobuna protiv Damaska”, ističe se u napisu italijanskog lista.

Asad je to odbio i ambasadori SAD i Francuske u Damasku su otišli u središte pobunjenika u gradu Hama da podrže bunu protiv sirijske vlade.

“Tako se opravdani bunt naroda protiv autokratskog i brutalnog režima preobratio”, kaže Il sole 24 ore, “u rat preko posrednika (pobunjenika) uz učešće i Turske, a uz blagoslov tadašnje američke državne sekretarke Hilari Hilton i novca koji je stizao iz Saudijske Arabije i Katara”.

Katarski gasovod, odbijen 2009, bi bio, podseća se u analizi, neka vrsta proširene verzije gasovoda Taplin, koji su još 1947. hteli da izgrade američka kompanija Behtel i saudijska firma Aramco, pa kad je to zaustavio sirijski parlament, CIA je organizovala državni udar u Damasku.

Potom su 1953. Britanci i Amerikanci, glavni je bio lokalni šef CIA sinovac predsednika Ruzvelta, organizovali rušenje iranskog predsednika Mosadeka koji je nacionalizovao industriju nafte… a slični događaji su usledili proteklih decenija u regionu.

“Državni udari koje su Amerikanci organizovali zbog energetskih razloga i bogatstava su porodična pitanja: ranije Ruzveltovih, Kenedijevih, a sada Klintonovih”, navodi dnevnik italijanskih poslovnih krugova.

I skreće pažnju da “ima sumnje da su zaista ‘prijatelji Sirije’ SAD, Francuska i Velika Britanija koji sebe tako proglašavaju”.

Jer Francuzi i Britanci su Bliski istok još 1916. posle pada Otomanske imperije sporazumom Sajks-Piko podelili na svoje interesne zone, pa su Britanci dobili naftom bogati Mosul (oko koga Amerikanci upravo vode žestoku bitku s islamistima), a Francuzi su dobili pod svoju kontrolu Siriju i Liban.

U napisu se kaže da bi se istorija u Mesopotamiji i Siriji možda na neki način i ponovila da nije došlo do ruske intervencije u septembru 2015, “a Moskva je činilac koji želi da popuni prazninu koju su tamo ostavili Amerikanci koji su decenijama bili presudni činilac u toj oblasti”.