Izvor: Ruska reč
Vladimir Putin je podneo ruskom parlamentu nacrt zakona o prestanku važenja sporazuma sa SAD o reciklaži plutonijuma, dok Amerikanci ne ukinu Rusiji sankcije i ispune niz drugih uslova.
Predsednik Vladimir Putin je 3. oktobra podneo Državnoj dumi nacrt zakona o suspenziji sporazuma između Rusije i SAD vezanog za neutralizaciju plutonijuma. Nacrt zakona je već zaveden u bazu podataka donjeg doma ruskog parlamenta.
U tekstu dokumenta se navodi da Rusija može obnoviti sporazum sa SAD ukoliko budu ukinute sve sankcije. Jedan od uslova je i da se Ruskoj Federaciji kompenzuje šteta „izazvana uvođenjem sankcija”, „uključujući i gubitke do kojih je došlo zbog uvođenja iznuđenih kontrasankcija Sjedinjenim Američkim Državama”. Pored toga, saopšteno je da će Rusija pristati na obnavljanje sporazuma ako bude ukinut „zakon Magnitskog” i ako se redukuje vojna infrastruktura SAD u zemljama NATO-a.
Suspenzija sporazuma o reciklaži suvišnog plutonijuma predviđenog za nuklearno naoružanje vezuje se za „ugrožavanje strateške stabilnosti” i potrebu Rusije da odbrani sopstvenu bezbednost. Kako je izjavio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, odluka o obustavljanju dotičnog sporazuma svedoči o tome da Rusija više ne želi sama da ispunjava odredbe sporazuma.
Kao uzrok ugrožavanja strateške stabilnosti navode se „nedobronamerna dejstva SAD i nesposobnost SAD da obezbede ispunjavanje obaveza preuzetih potpisivanjem ovog sporazuma”. Moskva je još u aprilu 2016. godine konstatovala da Vašington ne poštuje odredbe sporazuma.
Rusija i SAD su se 2000. godine dogovorile da neutrališu plutonijum koji više nije neophodan za odbranu. U skladu sa sporazumom, obe zemlje su se obavezale da prerade po 34 tone plutonijuma predviđenog za nuklearno oružje i da od njega naprave MOKS gorivo (mešavina plutonijuma i obogaćenog uranijuma, mixed-oxide fuel). Tako prerađeni plutonijum više nije moguće iskoristiti kao materijal za nuklearno oružje.
Po rečima politikologa Alekseja Arbatova, direktora programa „Problemi neširenja nuklearnog oružja” nevladine organizacije „Moskovski Karnegi-centar”, došlo je do izvesnih problema u ispunjavanju ovog sporazuma. „Rusija je napravila fabriku za preradu plutonijuma u MOKS gorivo za nuklearne elektrane, a SAD to nisu učinile”, rekao je Arbatov za „Rusku reč”.
Amerika zvanično tvrdi da je i dalje privržena sporazumu o reciklaži plutonijuma. To je u aprilu 2016. godine agenciji TASS saopštio izvor u administraciji predsednika SAD. Problem je, navodno, samo u tome što Vašington želi da neutrališe plutonijum na neki drugi način, tj. da ga ne prerađuje u MOKS gorivo. Takav stav Moskvi ne uliva poverenje. Kako je izjavio Mihail Uljanov, direktor odeljenja za pitanja neširenja nuklearnog naoružanja Ministarstva spoljnih poslova RF, način reciklaže o kome govore Amerikanci ostavlja mogućnost za vraćanje plutonijuma u program nuklearnog naoružavanja.
Aleksej Arbatov iz pomenute NVO ističe da je dijalog o reciklaži plutonijuma zaista dospeo u ćorsokak, i da njegovo formalno obustavljanje nema mnogo značaja, tj. da je uslovljeno samo pogoršanjem bilateralnih rusko-američkih odnosa u celini. „To je formalnost. To je novi gest Rusije, koja želi da pokaže kako joj nije potrebna saradnja sa SAD, kada one to već ne žele”, smatra predstavnik nevladine organizacije „Moskovski Karnegi-centar”.
Sa druge strane, po Arbatovljevom mišljenju, svet postaje manje bezbedan s obzirom na obustavljanje saradnje između Rusije i SAD u nuklearnoj sferi. „Potpuno je prekinuta saradnja između Rusije i SAD u oblasti osiguranja bezbednosti uranijuma i plutonijuma, tj. materijala za nuklearno oružje. To je veoma negativna i zabrinjavajuća pojava”, kaže Arbatov. On smatra da sada, kada u celom svetu raste opasnost od terorizma i od mogućnosti da nuklearni materijal dospe u ruke ekstremista, odsustvo dijaloga između dveju najvećih nuklearnih sila još više podriva globalnu nuklearnu bezbednost.