Izvor: Katehon

Samit EU u Briselu krajem juna i samit NATO u Varšavi početkom jula, nakon Bregzit referenduma za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, jasno su pokazali podršku Sjedinjenih država i EU procesu laganog britanskog povlačenja. Na konferenciji za novinare u Varšavi, EU i NATO su pokazali veliko razumevanje za novu britansku spoljnu politiku i geo-strateško repozicioniranje. To se ne događa samo u smislu britanske želje za novim prijateljskim odnosima sa Kinom i Rusijom, već u smislu želje Velike Britanije da ima kontrolu nad novim geopolitičkim procesima u stvaranju jakog evroazijskog bloka. Još je važnije što je Bregzit osigurao glavno mesto i izuzetno moćan položaj za City of London u svetskoj finansijskoj upravi. U ovakavom savremenom svetu je poznato da oni koji kontrolišu finansije, kontrolišu sve. Te je Bregzit tako bio izlaz za Veliku Britaniju, kako bi pokušala da nastavi da bude gospodar sveta. Iz te perspektive, Sjedinjene države i EU su samo džinovi sa ne baš mnogo mozga, koji su, u stvari pioni koji osiguravaju moć svom gospodaru. Sjedinjene države su postale „stvor“ koji za Veliku Britaniju obavlja prljave poslove širom sveta, izvodi vojne pučeve, vodi velike i male ratove, hibridne ratove, obučava i podržava terorističke mreže širom sveta, a EU je „klovn“ u engleskom dvorištu, koga treba iskoristiti za raspoređivanje NATO trupa u lebdećem sukobu sa Rusijom. Jedino Britanija u svemu ovome ima „čiste ruke“!

Novi Ministar spoljnih poslova Boris Džonson, koji je poznat po tome da simpatiše Kinu, na svom prvom sastanku sa evropskim kolegama u Briselu je potvrdio da Britanija želi da ima vodeću ulogu u Evropi. Ubrzo nakon rezultata Bregzita, evropski lideri su pozvali britansko rukovodstvo da odmah podnese zvaničan zahtev za pokretanje procesa razdvajanja od EU. Ali, Britancima se, očigledno, ne žuri da napuste Uniju. Britanski Premijer Tereza Mej je posle sastanka u Berlinu izjavila da će im biti potrebno vreme da pripreme dokumente za razdvajanje i da to neće moći da se uradi pre kraja ove godine. Očigledno je da kupuju vreme i čekaju ishod američkih izbora u novembru.

Ujedinjeno kraljevstvo je sada potpuno slobodno, ništa ga ne vezuje za druge evropske države. Postalo je “slobodni strelac” u geopolitičkom smislu, a to će loše uticati na EU.

Iz geopolitičke perspektive, Velika Britanija potvrđuje da Sjedinjene države više nisu dominantna sila, bilo ekonomski ili vojno, a gledano iz EU, Britanija ne može da prihvati niti jednakost, a kamoli određenu nadmoć, na primer Nemačke. Svest o tome da Evroazijski blok postaje neupitna stvarnost, Britanija je odlučila da na vreme uhvati korak sa novim geopolitičkim procesima i da stvori bliske odnose sa Kinom i Rusijom. Iako nema nikakvih signala o bilateralnom približavanju sa Rusijom, to je sa Kinom očigledno.

City of London će, na primer, moći da iskoristi Bregzit kako bi se razvilo tržište kineskog juana. Londonska berza je najavila ugovor sa Kineskom spoljnotrgovinskim berzanskim sistemom (CFETS). U junu je Londonska berza postala prva u svetu koja je vrednovala kineske vladine obveznice. Sve kockice su se složile da se City preobrazi u kineskog Trojanskog konja u Evropskoj uniji, na štetu nadmoći Sjedinjenih država. Pored ovoga, Britanija može postati i “poreski raj” za Evropljane, imajući u vidu da je u martu Londonska berza, koja upravlja razmenom između Sitija i Milana objavila projekat spajanja sa nemačkom berzom (Deutsche Börse), koja upravlja Frankfurskom berzom, koja je kliring kuća za Clearstream i Eurex.

City of London uopšte nije zabrinut zbog Bregzita. Zbog svog statusa nazavisne države, pod Krunom, nikada nije ni bio deo Evropske unije. Čini se da će Kina, malo naivno otvoriti vrata, zaboravljajući da se sa druge strane “šargarepe” nalazi “štap” britanskog piona – Sjedinjenih država – koji vodi anti-kinesku politiku u Južnom kineskom moru.

Zato neke informacije, koje ukazuju da je Bregzit smišljen u kuhinji elita u Sitiju, kako bi se sprečila primena Transatlantskog sporazuma (TTIP) i pravila, deluju logično. Sa Transatlanskim sporazumom nema prava na poverljivost i zaštitu bankovnih računa u državama EU. Iako je i Britanija, pored Sjedinjenih država žestoko zastupala Transatlanski sporazum i njegovu primenu u svim državama koje žele da učestvuju u globalnoj trgovini, napuštanjem Evropske unije, Britaniju više ništa ne obavezuje na pravila tog sporazuma.

Širom Evrope, Translatlanski sporazum je izazvao kontroverze, ali ga je britanska vlada oduševljeno promovisala, a Dejvid Kameron govorio da želi da Sporazum prođe. Od referenduma u Britaniji, mnogi evropski političari su izrazili sumnju u perspektive tog Sporazuma. Sada je previše očekivati da će dogovor o ovom sporazumu biti postignut pre odlaska Obame sa mesta američkog predsednika u januaru 2017. godine. Njegovi mogući naslednici, Hilari Klinton ili Donald Tramp, oboje, u nekim merama, imaju kritički odnos prema Sporazumu. Ako dođe do usvajanja sporazuma, Britanija će ga usvajati bilateralno, pod svojim uslovima.

Pored toga što je prepuštena Transatlanskom sporazumu, Evropska unija je prepuštena isključivom uticaju Sjedinjenih država, što je i potvrđeno na samitu NATO u Varšavi. Takođe se očekuje da u budućnosti, Evropska unija neće moći da se odupre anti-kohezionim kretanjima, jer sile entropije, kada jednom počnu da deluju, ne mogu biti zaustavljene. Analitičari predviđaju podelu Evropske unije, iako će to potrajati.

Jedan od najvažnijih rezultata samita lidera zemalja članica EU, 28-29. juna, bilo je usvajanje nove globalne strategije EU. Cilj globalne strategije EU, kako se objašnjava u dokumentu, je da obnova ideje o stvaranju nezavisne vojne strukture koja može da deluje nezavisno od NATO i Sjedinjenih država. Ali ova strategija EU je važila samo deset dana – do 8. jula, 2016. godine i samita NATO u Varšavi. Tada je postalo jasno da od veće autonomije Evropske unije nema ništa. U Varšavi je potvrđeno jedinstvo Sjedinjene države–EU-NATO. To znači da će Evropska unija morati da prihvati Transatlansko partnerstvo, da se složi sa raspoređivanjem 3 000 – 4 000 NATO vojnika u zemljama koje se graniče sa Rusijom, a, po prvi put je i izdata deklaracija o zajedničkoj NATO-EU bezbednosnoj strategiji.

I, tako je Velika Britanija i svuda i nigde, najverovatnije iza pozornice, kao moćni lutkar. A Bregzit je bio savršena operacija prikrivanja!