Izvor: Standard; Džim V. Bim, 
Preveo A. Vujović

Zapadnjački paternalizam nije liderstvo. Svet ga odbacuje, baš kao i zapadna javnost…

„Istina, kao i zlato, ne dobija se njenim rastom, nego pranjem i odstranjivanjem svega onoga što nije zlato.“
Lav Tolstoj

Čitalac me uputio na poslednji članak Zbigneva Bžežinskog, u kojem pokušava da igra ulogu velikog šahovskog velemajstora koji razmišlja potez ili dva unapred u odnosu na protivnike. Ali to nije tačno. Nažalost, Zigi (nadimak za Bžežinskog; prim. prev.) zaostaje; ne može da odustane od starih stavova, a pokušava da se predstavi kao stari mudrac koji prenosi svoje znanje na nas ostale, koji smo zaista umorni od njegovih beskrajnih spletkarenja.

Njegov poslednji članak za The American Interest ima tipičan zigijevski naslov – Strateška vizija globalnog prestrojavanja. Prva stvar na koju treba obratiti pažnju u analizi je Zigijevo društvo koje se okuplja oko magazina The American Interest. Reč je o trojici ljudi: Eliotu Koenu (na slici ispod), Jošihiru Frensisu Fukujami (na drugoj slici ispod desno) i, da ne bi prošlo bez arome starog sveta, Jozefu Jofeu (na slici na dnu), izdavaču Die Zeit i starom prijatelju Bžežinskog.

Ukratko, radi se o bandi neokona. Iako se formalno Fukujama „distancirao“ od te stare bande, to se u suštini nikad nije dogodilo. Eliot Koen je saosnivač projekta Novi američki vek, čeda posthladnoratovskih akademika koji su hteli da pruže intelektualnu podlogu projektu preuzimanja kontrole nad planetom. Iskreno, sudeći prema onom što su ova četvorica donela svetu, mogli bismo ih nazvati reinkarnacijom četiri jahača apokalipse.

Koen je predvodio ekipu ljudi poput Ričarda Perla, koja je za vreme Buša mlađeg zagovarala ratove. Svi dolaze iz Ajvi lige univerziteta (grupa od osam najstarijih i najelitnijih univerziteta na istoku SAD; prim. prev.), najviše sa Harvarda, Rend Korpa i drugih mesta na koja se šalju ljudi koji kasnije bivaju prekomandovani da služe vojno-industrijskom kompleksu kao „strateški mislioci“.

NEOKONSKI MEGAFONI

Ovi tipovi su nezavisni koliko i moje tri mačke koje nikad ne zaboravljaju ko ih hrani. Kad pogledate izdavačke akreditive ovih ratnohuškača, videćete da se radi o uobičajenim neokonskim megafonima, koji sa pozicija na koje se stiže samo uz pomoć specijalnih veza stvaraju veštački konsenzus oko toga šta povodom nekog pitanja misle stručnjaci. Mora se priznati da im takav način rada funkcioniše, jer u suprotnom ne bi u njemu istrajavali.

Ali važno je istaći da je organizovanje teatralnih „nezavisnih“ debata važan deo obaveštajnih operacija, i većina zemalja koja ima kapacitet da ulaže u ove putujuće vračeve to i čini. Javno mnenje je previše opasna stvar da bi bilo prepušteno slučaju.

Danas svi živimo u vremenu u kome takozvane „demokratske“ zemlje svoju javnost tretiraju kao potencijalnog neprijatelja vlade, pa stoga ta javnost ostaje subjekat koga treba usmeriti u odgovarajućem pravcu. Sve klasične ratne psihološke operacije postale su legitimno sredstvo za uvođenje ovčica u tor.

Zigi voli da piše tekstove o tome kako on vidi svet, koristeći se metodom aritmetičkog formata, koji se koristi prilikom rada sa decom, kad se proverava njihovo znanje iz određene materije. Zigi govori kao kad Bog izdaje deset zapovesti Mojsiju, samo što u njegovom slučaju preovlađuju „osnovne istine“ ili „stvarnosti“, što su termini koje niko ko piše na engleskom – izuzev možda pesnika – više ne koristi.

Počinje sa omiljenom temom o „pojavi preraspodele globalne političke moći“, koja mu pogoduje jer pruža beskrajni materijal za političke skribomane. Ali potom se u neverovatnom obrtu zaustavlja na „buđenju političkog nasilja na Bliskom istoku“, koje najavljuje dolazak novog globalnog prestrojavanja.

On o tome govori kao o nečem novom uprkos činjenici da su teroristički konflikti koje danas gledamo nastali pod Zigijevim patronatom za vreme mandata Džimija Kartera, kad su se SAD i Saudijska Arabija ujedinile u ideji da kroz mudžahedinski pokret iz boce puste duh vehabizma, koji je u Avganistanu poslužio kao topovsko meso za pravljenje ruskog Vijetnama.

Kasnije, u pokolju koji je kolonijalizam doneo svetu, Bžežinski je okrivio Ruse za milion žrtava u Avganistanu iako ih je bila pozvala na intervenciju legalna avganistanska vlada, baš kao i prilikom intervencije u Siriji u oktobru 2015.

Dragi Zigi, ovaj jeftini trik ti je propao kao olovni balon. Tvoje ime je na spomenicima mrtvih Avganistanaca, a u svojim knjigama si se hvalio o tome koliko „kul“ je bila ideja navesti Ruse na poraz u zemlji koja je ranije gutala britanske armije.

ZIGI, PONOSAN NA TERORIZAM

Dalje objašnjava kako Rusija, ako odigra dovoljno dobro sa kartama koje ima, i dalje poseduje potencijal da postane „vodeća evropska država“. Kina je, sa druge strane, predstavljena kao „eventualni takmac i verovatni rival“ Americi, što je apsurdna tvrdnja koja izbegava odgovor na pitanje kako će Kina, koja ima samo jednu vojnu bazu u inostranstvu, uhvatiti priključak sa Amerikom, koja ih ima više od 750. I zašto bi Kinezi traćili novac na izgradnju velike inostrane vojne infrastrukture kad mogu ulagati u Put svile, koji će doneti nemerljivo više koristi Kini, Evroaziji i svim zemljama koje se nalaze kako na kopnenim tako i na pomorskim trajektorijama tog projekta.

Kina se, baš kao i Rusija, kad se radi o vojnoj moći, fokusirana na odbranu. To je ono što obe zemlje mogu sebi da priušte ako žele da istovremeno finansiraju izgradnju civilne infrastrukture i ekonomske bezbednosti za svoje građane. To je razlog zbog koga Putin neprekidno ponavlja da Rusija neće biti uvučena u novu trku u naoružanju.

Prvih pet „istina“ Bžežinskog nisu ništa drugo do priprema tla za ključni argument: „SAD moraju preuzeti vođstvo u oblikovanju svetske arhitekture moći tako da nasilje koje se širi i izvan Bliskog Istoka… na druge delove Trećeg sveta… bude moguće obuzdati bez uništenja globalnog poretka“.

Ovo je neverovatna izjava, budući da pouzdano znam da Zigi učestvuje na nekim sastancima gde se iznose visokopoverljive informacije. On mora znati da su američka, britanska, francuska, izraelska, turska, nemačka, saudijska i obaveštajne službe nekih drugih zalivskih zemalja bile glavni sponzori terorizma u regionu, što je praksa iz Hladnog rata, koji je američki ministar odbrane sa najdužim stažom u istoriji Robert Maknamara jednom opisao kao rat koji je bio „sve samo ne hladan“.

Boko haram godinama vršlja po Africi, koristeći motorole koje definitivno nije lako pribaviti kad si terorista, a još je teže kad kupuješ uslugu od satelitskog provajdera koji te može lako identifikovati. Šta može biti lakše od prisluškivanja telefona ljudi za koje se pouzdano zna da su članovi Boko harama i koji lako mogu da se identifikuju preko Dži-Pi-eS lokatora? Sve satelitske komunikacije prisluškuje NSA.

ZIGI, NIKO NE ŽELI TVOJ NOVI SVETSKI POREDAK

Zapad je članove Boko harama koji koriste motorole mogao dronovima da pretvori u froncle samo da ih je locirao i izabrao dobar tajming, recimo pre upada u neko od obližnjih sela u kojima vrše pokolje i otmice. Ali to nije učinjeno jer ne ide u prilog onima koji imaju mogućnost to da urade. Njima haos zbog nečega odgovara.

Jedan od razloga zašto je Afrika izabrana za metu je i to što je svemirska tehnologija odavno otkrila da kontinent pluta na okeanu soli, pa svetskim naftnim silama odgovara da vlada haos koji će onemogućavati bilo kakvu vrstu razvoja. Ali Bžežinski je poslednji koji će vam saopštiti bilo šta od ovoga, budući da se radi o poverljivim informacijama.

Tvrdnjom da Amerikanci ne mogu efikasno da se nose sa trenutnim nasiljem koje vlada na Bliskom istoku ako ne uđu u koaliciju sa Rusijom i Kinom, Bžežinski počinje da otkriva šta je cilj njegovog spinovanja. Zigi zaboravlja da napiše da je Putin pozivao na sveobuhvatni međunarodni obračun sa terorizmom, što je suštinski ignorisano u Americi, koja je čak odbila i da koordiniše antiterorističke akcije u Siriji.

Još jednim od niskih udaraca Bžežinski pokušava da okleveta Rusiju korišćenjem otrcane tvrdnje da bi imala više vremena da se posveti borbi protiv terorizma ako bi prestala da vrši invazije na Ukrajinu, Gruziju, Krim, čak i baltičke države. On tako odvlači pažnju sa ogromnih uspeha Rusije u borbi protiv terorizma u Siriji, koji su raskrinkali lažne napore američke koalicije.

Usuđuje se da Kinu diplomatski prekori jer se nije vojno uključila u borbu protiv terorizma u drugim zemljama iako ta zemlja već dugo neguje tradiciju nemešanja – izuzev ekonomski – u domaće poslove stranih država. Takođe predlaže da se Kina pridruži Americi u borbi protiv globalnog terorizma, ali, naravno, kao mlađi partner.

Ali zašto bi se Kina udružila sa jednom od država koje sponzorišu terorizam? Da bi joj obezbedile političko pokriće? Rusija bi mogla biti zainteresovana za to – čak i ako SAD donekle nastave sa podrškom teroristima – jer želi da se suzbije rast malignih terorističkih grupacija nad kojima niko nema kontrolu.

Jedan deo teorističkog haosa koji danas vlada izrodio se iz ranijih projekata Bžežinskog, povezanih sa islamističkim terorizmom, kao što je recimo slučaj sa Čečenima, koji još uvek koriste američke baze za obuku u klisuri Pankisi u Gruziji, što predstavlja prilično otvorenu saradnju sa teroristima na ruskim granicama, da i ne govorimo o laboratoriji za biološko oružje u Tbilsiju.

Novi geoplitički okvir koji Bžežinski zagovara već postoji i Zapad kreće u rat protiv njega, koristeći se ekspanzijom NATO, Obaminim „zaokretom ka Aziji“, remilitarizacijom Japana i trgovinskim ratovima. Taj multipolarni okvir ne podrazumeva zapadnocentričnu grupnu hijerarhiju, u kojoj SAD imaju ulogu vlasnika plantaže, dok nekolicini većih evropskih država pripada uloga nadzornika.

Zapad ne želi stvaranje svetskog okvira u kojem neće moći politički da dominira i spreman je da koristi vojna i ekonomska sredstva kako bi to obezbedio. Otuda ljudi poput Zigija i magazini poput The American Interest izlaze u prvi plan sa ciljem da obave svoj zadatak i nagoveste određenim državama koja bi trebalo da bude njihova uloga.

Zapadnjački paternalizam nije liderstvo. Svet ga odbacuje, baš kao i zapadna javnost. Oni žele novi svetski poredak bez zapadnog liderstva u sadašnjem obliku. Oba američka predsednička kandidata imaju vrlo visoke negativne rejtinge. Ni rukovodstvo EU ne stoji bolje. Njima svet ne veruje, i niko, Zigi, ne želi tvoj novi svetski poredak u kojem bi učestvovali oni, ili ti i tvoji prijatelji neokoni.

Autor je glavni urednik magazina „Veterans Today“ i producent televizije Heritage iz Atlante