Izvor: DW, CDM, RFE

Bivša državna sekretarka Hilari Klinton dostigla je dovoljan broj glasova delegata da bi postala kandidatkinja Demokratske stranke za predsednika SAD, prenose američki mediji, dan pre glasanja u šest saveznih država. Međutim, njen stranački rival Berni Sanders osudio je preuranjene informacije medija, tvrdeći da ona ne može da se smatra pobednicom pre konvencije u Filadelfiji krajem jula.

TV mreža CNN je objavila da je na osnovu njenog prebrojavanja glasova delegata i superdelegata Hilari Klinton – posle ubedljive pobede u Portoriku – osvojila demokratsku nominaciju i da će postati prva žena u istoriji SAD dugoj 240 godina koja će prevdoditi najveću političku partiju.

Ona je obezbedila glasove 1.812 delegata i 572 superdelegata čime ukupno ima podršku 2.384 delegata što je za jedan glas više nego što joj treba za nominaciju, precizira CNN.

Stručnjak za američku politiku Adam Ramej sa univerziteta Njujork u Abu Dabiju smatra da je jedan od najvećih problema Hilari Klinton njena percepcija u javnosti.

“I Donald Tramp i Hilari Klinton imaju neslavnu čast da budu kandidati sa najnižim ugledom koje su obe velike stranke istakle u predsedničkoj trci otkad se ti podaci uopšte mere”, kaže Ramej, prenosi Dojče vele.

Klintonovu tako, prema istraživanju portala “Real Clear Politics”, čak 55,8 odsto Amerikanaca doživljava negativno, a samo njih 37,6 procenata ima dobro mišljenje o njoj.

Kada je reč o Trampu, 58 odsto Amerikanaca ima loše mišljenje o njemu, a 35,4 odsto ga doživljava pozitivno.

Ispitivanje javnosti pokazuje ne samo da Tramp ima problema sa brojnim republikancima, već i da Hilari Klinton nema podršku čitavog niza njenih demokrata – oni je jednostavno ne vole ili joj ne veruju.

“Njeno poštenje i njena verodostojnost najveći su problemi iz kojih nastaju svi ostali”, upozorava Ramej i podseća da se njeno ime stalno povlači u sporu o korišćenju službene elektronske adrese u vreme dok je bila ministarka spoljnih poslova, što on tumači kao manifestacije dubokog nepoverenja mnogih Amerikanaca.

Na ovim izborima, gde se izrazito oseća bes birača protiv establišmenta i političke elite, Hilari Klinton je, kao bivša “prva dama”, senatorka i ministarka, u stvari idealni cilj svih mogućih političkih napada, i to ne samo za Bernija Sandersa, već i za njenog verovatnog protivkandidata Donalda Trampa.

I Tramp je, međutim, živi primer elite i establišmenta, smatra profesor američkih studija na univerzitetu Birmingem u Velikoj Britaniji, Skot Lukas.

“To je običan trik. Imamo dva kandidata koji sasvim jasno i nedvosmisleno pripadaju establišmentu i eliti – kod Trampa je to finansijska, a kod Klintonove politička elita”, kaže Lukas.

Prema njegovim rečima, problem Klintonove je i taj što stvara utisak izveštačenosti i glumatanja kada se pojavi u javnosti, za razliku od njenog muža koji je umeo da osvoji ljude.

Za razliku od Hilari Klinton, to definitivno nije problem Donalda Trampa koji je često agresivan sa neretko avanturističkim izjavama zbog čega se doživljava kao neko ko je autentičan.

Stručnjaci za američku politiku uvereni su da Klintonovoj neće biti dovoljno samo da čeka da Tramp svojim autogolovima izbaci sam sebe iz trke.

“Ako Hilari zaista želi pobedu na ovim izborima onda mora da nauči da zrači bar minimalnu količinu ljudskosti. I barem nekako da uspeva da komunicira i sa običnim ljudima – onima koji zaokružuju ime kandidata na biračkom listiću”, smatra Ramej.