Izvor: Standard

Bilo je mnogo spekulacija o poreklu snimaka koje je lider SDSM koristio da u premijerskom kabinetu ucenjuje Nikolu Gruevskog. Zoran Zaev (na slici ispod) nije ni krenuo da pušta svoje „bombe“ (puštanje snimaka u javnost) kad je nacija direktno od premijera Gruevskog saznala za operaciju „Puč“ i podrivanje makedonske nacionalne bezbednosti od stranog faktora, koje se izvodi po istom receptu kao i 2001. godine.

Čak smo imali i procene SDSM da će vlada pasti u roku od tri dana nakon aktiviranja „bombi“. Spekulacije su se pretvorile u licitiranje najpreciznijeg scenarija odmah nakon objavljivanja komunikacione evidencije agenta stranih obaveštajnih službi Zorana Veruševskog i njegovih „koka-kola“ asistenata iz DBK (nacionalna bezbednosna i kontraobaveštajna agencija), u kojoj su navedeni razmatrali „kišobran“ (objašnjenje termina u nastavku teksta; prim. prev.) i krvavi ukrajinski scenario. Gruevski je obećao da će izneti u javnost podatke o tome ko stoji iza destabilizacije zemlje kroz pokušaj nasilne smene legalno izabrane vlasti. Ali nije održao reč. Umesto toga, bez prethodne najave potpisao je takozvani politički dogovor iz Pržina sa liderima preostale tri partije, što su, baš kao i 2001. godine, stranci srdačno podržali. To ne samo da je ostavilo krizu nerešenom već je dodatno produbilo i dovelo nas do naredne faze hibridnog rata. Kako? Ispada da ciljevi „kišobrana“ još uvek nisu zadovoljeni. Što je još gore, niko se ne usuđuje da zvanično imenuje aktere kriminalne afere. Postoje samo priče da se radi o nekom „spolja“. Njihova imena se direktno pominju samo u pričama ljudi na terenu i lokanih najamnika.

Stvari su počele da se razotkrivaju kad se umešao Đorđe Ivanov – predsednik države i jedini aktuelni zvaničnik u Makedoniji koji u ovom trenutku poseduje ustavna ovlašćenja. Smogao je hrabrosti da preseče Gordijev čvor, čime je pučistima nanesen ozbiljan udarac. Njegova nepopularna odluka da abolira sve učesnike u „puču“ pretvorila se u sneg koji je otkrio trag zveri koja stoji iza hibridnog rata u Makedoniji. Ako izuzmemo lokalne političare povezane sa aferom prisluškivanja, najburnija reakcija na ovaj potez došla je od zvaničnog Vašingtona. Stejt department je istupio sa zahtevom da se povuče odluka o aboliciji, jer se na taj način blokira druga fazu operacije koja je u toku. Šefovi partija bi ovo konačno trebalo da razumeju i da se zapitaju da li im je logično da ova odluka izazove istu reakciju Vašingtona – koji preko Zaeva radi na svrgavanju premijera – i samog Gruevskog? Ne, nije logično, jer se u tom slučaju ovaj rat ne bi ni vodio.

Prema tome, bez daljeg odlaganja i čekanja na vladu i druge državne institucije, odlučili smo da vam pružimo odgovore na pitanje kako, zbog čega i protiv koga se u Makedoniji vodi rat. Ovaj tekst bi trebalo čitati kao priručnik za prepoznavanje i dešifrovanje tekućih procesa na terenu, redosleda najamničkih operacija i izjava umešanih kvislinga i ambasadora, tj. kao dekodiranje stereotipnih izjava – kojima obluje recentni novogovor – i šablonskih znakova i poruka. To je neophodno jer ulazimo u drugu fazu hibridnog rata usmerenog protiv režima, odnosno operacije koju je CIA nazvala „Čarobnjak iz Oza“.

KO VODI RAT U MAKEDONIJI?

Odgovor je jednostavan: „kišobran“. Naša zajednička simbolika za kišobran ili kabanicu odnosi se na predmet koji je namenjen da nekoga zaštiti. Jasno je da je Zoran Zaev subjekat kojeg kišobran štiti da ne pokisne. Ali simbolička priroda kišobrana je drugačija kod onih koji upravljaju operacijom. Kišobran je zapravo šifrovani naziv za kompleksnu vojno-obaveštajnu operaciju kojom se priprema teren za destabilizaciju. Zajedno sa drugim povezanim operacijama, matricama i obrascima, taj simbol se prvi put pojavljuje u Italiji 1904. i predstavlja temu za istraživanje Kurcija Malapartea u delu Državni udar – tehnika revolucije. Prostim jezikom, kišobran je simbol povezivanja (kroz hijerarhiju različitih uloga) tokom izvođenja prevratničkih operacija i ekvivalent ubistva države. Ručica simbolizuje centralnog subjekta, žice su organizatori i njihova politička logistika, a kupola predstavlja vojnike na terenu, aktivne u području koje je pod napadom. Najniži nivo u lancu komande čine fizički izvođači radova, poput plaćenika, kriminalaca, ljudi sa margine društva, psihopata, budala, kompleksaša, zanesenjaka, manipulisanih građana, šmokljana i fanatika… Na pravom ste tragu ukoliko vam ova dekonstrukcija evocira asocijaciju ekstrahovanog Zaeva i Lija Osvalda, ili onih Saudijaca koji su leteli tako vešto i precizno ka Njujorškim kulama bliznakinjama pošto su prošli jednostavan tranažni kurs u Boingu.

Zaevu je dodeljena jednokratna uloga bombaša samoubice. U poslednjem trenutku, srećom po Makedoniju, otkrili smo inicijatora – vašingtonski liberalno-neofašistički lobi, koji gravitira oko klana Klintonovih, ljudi poput Džordža Sorosa i Rokfelera, Stejt departmenta – koji deluje kroz USAID – i drugih članova finansijskog establišmenta. Mozak operacije je savetnik za bezbednost i specijalne operacije i službenik CIA u Obaminoj administraciji. Dugme na kišobranu koje je odgovorno za provođenje svih faza operacije personifikuju Filip Riker (na slici ispod levo) i njegova supruga (oboje agenti CIA), koji rukovode operacijama iz sedišta u Milanu. Na toj lokaciji se nalaze regionalni štabovi za destabilizaciju Balkana, u kojima deluje i zloglasna britanska obaveštajna služba MI6, zadužena za rad na terenu u Makedoniji i Grčkoj. Konkretno, prisluškivanja u Makedoniji su delo britanskih službi, baš kao i operacije levičara i anarhista, koji su u poslednje vreme promenili mesto boravka i iz pograničnih zona došli u Skoplje. Oni trenutno vršljaju Makedonijom nasilno nasrćući na državne institucije i nastojeći da internalizuju scenario po uzoru na majdanski ili bliskoistočni model (ISIS). Njihovo zaduženje je da treniraju „protestante“, tj. armiju „revolucije“.

Finansijski teret je podeljen između inicijatora i organizatora. Soros i USAID u Makedoniji uglavnom finansiraju „borce“ KANVASa, Otvorenog društva („sorošoide“), kosovsko-albanske kriminalce i švercere i Zaeva sa njegovom bandom. Velika Britanija, budući tako „plemenita“, finansira regionalne „nežne teroriste“, poput salonskih levičara, hipsterskih anarhista i nihilista, ali takođe i „muslimanski svet smrdljivih divljaka“, u skladu sa tradicijom koja traje još od vremena Lorensa od Arabije. To se odnosi na Muslimansko bratstsvo i njihove derivate. Pored njih, ulogu kišobranskih rebara (žica) igra i Nemačka, socijaldemokratska Italija, Francuska, Holandija, EU i OEBS. Njihovi zadaci su uglavnom logistički; pružanje podrške medijskoj propagandi i doprinos protestnom dekoru (a time i međunarodnoj težini cele situacije). Sudeći prema uočenim efektima, u napadnutoj zemlji važnije uloge se dodeljuju izabranim ambasadorima. Njihovo učešće se jasno vidi u orkestriranom odnosu sa makedonskom javnošću.

SUDAR DVA KRILA CIA

Hibridni rat u Makedoniji ima aneks, tj. dodatnu vrednost u poređenju sa drugim zemljama koje su napadnute. U našem slučaju se radi o sudaru dva krila CIA, koji se ovaplotio kroz dva različita korporativna interesa za prestiž. Spor se vodi oko toga koji lanac američke oligarhije će upravljati makedonskim vodama i prirodnim bogastvima, među kojima – sudeći po Alšaru – dominiraju zlato i retki minerali. Dovoljno je za sada zaključiti da je jedan od aspiranata Džordž Soros. Baš kao što je Bajden dobio Zapadnu Ukrajinu kao ratni trofej, dok su Medlin Olbrajt i Vesliju Klarku pripali rudnici na Kosovu.

To je stvar regionalne geopolitike. Prvo Velika Britanija a potom i SAD želele su da vladaju svetom kontrolom pomorskih puteva. To im daje stratešku prednost u planiranju sopstvene odbrane i ratnih pohoda. Kontinentalne zemlje ne mogu tako lako da se brane i zbog toga predstavljaju lakše mete; jedina vrsta odbrane koju mogu da primene je izgradnja utvrda (fortifikacija). Glavni razlog podele Makedonije u Bukureštu bio je upravo taj – oduzimanje izlaza na more. Ali ovo preostalo parče udahnulo je život Republici Makedoniji. Izostavljana iz crtanja granica u 19, 20. i 21. veku, i uprkos tantalovim mukama kroz koje je prolazila u proteklih četvrt veka, Makedonija predstavlja takozvani prirodni koridor. Takve države targetirale su SAD. Poznato je od ranije da u te države spadaju Sirija, Irak i Avganistan, a danas tu ubrojamo i Jemen, Egipat, Tursku i Makedoniju. Svaka od tih država je prošla sličnu vrstu kišobran-operacija izvedenu od istog organizotora i na isti način. Nevažno je što najmanje tri formalno važe za prijatelje i partnere SAD. Stvar je u tome da njihovim teritorijama prolaze kopneni energetski i infrastrukturni koridori, trgovina i novac na potezu od Azije i Afrike do Evrope, i nazad. Ovo zahteva apsolutnu dominaciju nad ovim zemljama.

Međutim, to je samo jedan od razloga; drugi je nama posebno zanimljiv jer smo jedini koji nemaju svest o sopstvenom značaju. Konkretno, Makedonija se u Vašintonu i Londonu smatra veoma opasnim primerom uspešne priče. Zemlja koja je usred finansijske krize praktično dokazala da je sposobna za samoodrživi rast privrede, stabilnu valutu, finansijsku disciplinu, nisku zaduženost i redovne otplate duga MMF i Svetskoj banci; zemlja koja uspešno brani svoje granice i unutrašnju bezbednost uprkos neprijateljskom okruženju prepunom političkih i ekonomskih krahova i različitih vrsta blokada, ucena i prinudnog korišćenja sile. Sudeći prema procenama pravljenim uz pomoć regionalnog štaba CIA za Istočnu Evropu, tri su razloga za ovaj uspeh: politika vlade Nikole Gruevskog, odnos VMRO-DPMNE prema dešavanjima na terenu, tj. način na koji reaguju na događaje, i na kraju kolektivni duh Makedonaca. Ovo trojstvo je razlog „puča“, organizovanja šator-revolucije i sedeljki tokom prošlog leta i propalog terorističkog napada u Ohridu i Skoplju prošle godine, kao i velikog napada u Kumanovu. To je takođe razlog i za formiranje SJO, a sada i za ulazak anarhista u celu priču. Nikola Gruevski, šest njegovih najbližih saradnika iz VMRO-DPMNE i cela partija/pokret bili su meta u svim fazama orkestriranih napada od 2008. do danas. To se sada samo nastavilo sa Đorđem Ivanovim.

Naši izvori objašnjavaju da CIA već neko vreme proučava revolucionarne taktike iz otomanskog perioda, koje VMRO primenjuje u borbi protiv centralizovanih imperijalnih vlasti. One se opisuju kao potpuno asimetrične, ali neverovatno precizne i efikasne, sa kontrolom i pridobijanjem lokalnog stanovništva kao glavnim strateškim ciljem. Postoje dva razloga za to proučavanje: priprema taktike za unutarameričke sukobe sa establišmentom i primenjivost u napadima na druge zemlje uz pomoć tamošnjih kvislinga. Uzmimo Ukrajinu za primer; tamo su eksperimentisali sa takozvanim Desnim sektorom, odnosno unucima ukrajinskih fašista iz Drugog svetskog rata. U Iraku su iskorišćeni ostaci Sadamovih milicija za inicijalnu kreaciju ISIS, koji je kasnije internacionalizovan regrutovanjem religioznih fanatika i psihopata. Isto je bilo i u Siriji. Omanuli su na svim mestima zbog uspeha taktike VMRO i organizacije koja potiče iz onoga što lokalci nazivaju „genetskim kodom“. Nemoguće je prosto prekopirati taj šablon. VMRO i makedonski narod su se borili za slobodu, pravo na samostalno opredeljenje i sopstvenu zemlju. Ideološka baza VMRO oduvek je bila bratstvo, saradnja i međusobna solidarnost među ljudima u ovom svetu koji je poprište borbi kultura i civilizacija. To predstavlja kontinuitet filozofije i vrednosti od Aleksandrove multikulturalne globalizacije, koja se još uvek poštuje u Aziji, pa do Goce Delčeva. U tome što nisu uspeli ima i njihove krivice, budući da su se oslanjali na misaoni aparat i vrednosti iz vremena Rimske imperije i „filozofiju“ izuzetnosti građana u odnosu na divljake, odnosno centra sveta naspram periferije.

Druga misterija za CIA je Makedonac, njegova psihološka mapa i kolektivistički duh. Mi možda sebe vidimo kao razjedinjene i međusobno zavađene, ali spoljna perspektiva oslikava potpuno drugačiji kolektivni portret. Sve terenske ankete ukazuju na podatke koji zbunjuju spoljne posmatrače. Čini ih besnim to što Makedonci ne padaju na trikove njihovog Čarobnjaka iz Oza, koji liči na mitsku zemlju koja naivnima prodaje vodu predstavljajući je kao magični lek. I tako već deset godina Makedonci glasaju za partiju sa sličnim imenom ali istim simbolima.