Izvor: Politika

Ministarski savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kojem će domaćin biti Beograd, predstavlja završetak jednogodišnjeg predsedavanja Srbije ovoj organizaciji, koje su obeležile velike turbulencije na međunarodnom planu. Najveći izazov na početku srpskog predsedavanja (dvogodišnji mandat prvi put podeljen konsekutivno između dve države – Švajcarske i Srbije) bila je eskalacija krize u Ukrajini, dok njegov završetak obeležavaju narasle pretnje terorizma i surevnjivost Rusije i Turske.

„Rusija je zadovoljna bliskom saradnjom na svim nivoima za vreme srpskog predsedavanja OEBS-u. Naš ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se ove godine više puta sastao sa predsedavajućim OEBS-a Ivicom Dačićem – i u Moskvi i u Beogradu i na marginama različitih međunarodnih događaja.

Ne može se zanemariti težnja Srbije kao zemlje predsedavajuće OEBS-a da igra ulogu „poštenog posrednika”, da u radu organizacije vodi računa o ravnoteži interesa država učesnica, između ostalog i Rusije. OEBS i njen predsedavajući su ove godine odigrali važnu ulogu, pomažući rešavanju unutrašnje ukrajinske krize u smislu realizacije Minskih sporazuma od strane učesnika konflikta. Predsedavanje je u takvom trenutku svakako bilo težak zadatak. To je zahtevalo od Srba veliku političku i diplomatsku veštinu, koju su se oni trudili da pokažu. I pokazali su”, kaže za „Politiku” ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin.

Koji su planovi i željeni ciljevi predstojećeg boravka Sergeja Lavrova u Beogradu?

Sergej Lavrov je više puta boravio u Srbiji. Kao što sam primetio, on rado dolazi u Beograd, između ostalog zato što je u trajnom kontaktu sa srpskim političarima i diplomatama, a i zbog velike simpatije prema Srbiji. Ovogodišnji sastanci su se održavali u otvorenoj i na slovenski način bratskoj atmosferi. Posete Lavrova uvek donose pozitivno raspoloženje. One su korisne u profesionalnom, a i u ljudskom pogledu.

Posle obaranja ruskog aviona od strane Turske, OEBS se čini kao jedna od malobrojnih preostalih krovnih organizacija za saradnju dve zemlje. Šta vam se čini, kakva će biti uloga OEBS-a u prevazilaženju ovog spora?

Svima je jasno da je Ankara obaranjem ruskog „su-24” na teritoriji Sirije udarila s leđa one koji su realno počeli da se bore protiv takozvane Islamske države. Jer Rusija, vodeći borbu protiv islamskih terorista u Siriji, defakto brani i one zemlje na koje se ova zaraza proširuje. Radi se o globalnoj pretnji, ali i o posebnoj pretnji Evropi, zemljama u kojima živi znatan broj doseljenika iz severne Afrike i sa Bliskog istoka, tranzitnim zemljama, kao i zemljama, u kojima se regrutuju teroristi. Ova pretnja je velika i za Rusiju, najpre za Kavkaz. I danas kao nikad nama je potrebna saradnja – Severa i Juga, Zapada i Istoka.

Angažman ruskih snaga u Siriji je u skladu s međunarodnim pravom. Želim da istaknem da „su-24” ni u jednom trenutku nije ugrožavao bezbednost Turske. Što se tiče OEBS-a, nadam se principijelnoj oceni da je Ankara defakto izvršila akt agresije.

Da li se spor sa Turskom može smatrati početkom šire konfrontacije Moskve i NATO-a? Da li je realno očekivati dalju eskalaciju u tom smeru?

Ne sme da se zaboravi i to da je Turska članica NATO-a. Nisam čuo ni jasnu ocenu da su takvi napadi nedopustivi, niti garancije za budućnost, ni od Ankare, niti od Brisela. U Rusiji su zahvalni na izrazima saučešća povodom obaranja aviona i pogibije pilota koje su uputili mnogi Srbi. Hvala navijačima „Crvene zvezde”. U Rusiji su visoko ocenjeni reči Tomislava Nikolića, koji je u intervjuu rekao da su opasne igre protiv Rusije nedopustive u trenutku kada se ona suprotstavlja globalnoj terorističkoj pretnji. Predsednik je govorio i o neophodnim koracima Ankare, uključujući izvinjenje i sprečavanje ovakvih incidenata u budućnosti. Sve su to mudre i shvatljive reči. Preduzete su ekonomske mere protiv Turske, sa kojom je Rusija gradila za ovu zemlju veoma korisne poslovne veze. Mislim da će ove promene omogućiti jačanje ekonomske saradnje s nizom zemalja, koje su tradicionalni prijatelji Rusije, uključujući i Srbiju. Otvaraju se dodatne mogućnosti na ruskom tržištu u oblasti građevinarstva, proizvodnje i isporuka prehrambenih namirnica, turizma. Važno je bez odlaganja stvoriti delotvorne mehanizme za takvu saradnju.

Pojedini analitičari, međutim, smatraju da Rusija protivljenjem članstvu Srbije u NATO-u štiti isključivo sopstvene interese, tretirajući Beograd kao svoje ispostavu u regionu, i tako blokira evropske integracije zemlje…

Mi poštujemo samostalnu spoljnu politiku koju sprovodi Beograd i koja je usmerena na integraciju u Evropsku uniju uz očuvanje prijateljskih odnosa s Rusijom. EU ima određene zahteve za države kandidate, ali članstvo u NATO-u ne spada u red ovih kriterijuma. Vidimo do čega je dovelo provociranje haosa i nestabilnosti širom sveta kroz „obojene revolucije”. Dovoljno je da se setimo okrutne agresije NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine, kada je alijansa kršeći Povelju UN napala suverenu evropsku državu.

Pod krovom NATO-a Amerikanci pokušavaju da sakupe zemlje da bi sa njima delili i pretnje, vezane za afere, koje se sve češće realizuju širom sveta. Zašto bi Srbija „pretila” Rusiji? Zašto bi preuzimala na sebe ozbiljne rizike zbog nečijih geopolitičkih i, po pravilu, veoma koristoljubivih interesa?

Nisu sve zemlje EU članice NATO-a. Dve najveće vojske NATO-a jesu američka i turska. Pogledajte stavove najvažnijih zemalja NATO-a u poslednje vreme, kada se postavljalo pitanje ovih ili onih vitalnih interesa Srbije. UN i Srebrenica, operacija „Oluja”, pitanje prijema Kosova u Unesko. I biće vam jasnije. Prijatelji su ipak oni koji pomažu u zaštiti vaših interesa.

Ključni momenat za Rusiju nije borba protiv NATO-a, nego stvaranje jedinstvenog prostora ravne i nedeljive bezbednosti u Evropi. Svet već odavno nije jednopolaran i zato se treba učiti da se živi u mnogopolarnom svetu, gde Srbija ima mnogo pravih prijatelja i gde ima više šansi da odbrani svoje nacionalne srpske interese, ako želite, svoje istorijske suštine, nacionalnog identiteta, svoju DNK. Privrženost Srbije vojnoj neutralnosti jeste danas pozitivan faktor regionalne i evropske politike, međunarodne bezbednosti.