Izvor: Pravda

SAD – Berlin je spreman da obnovi vezu sa Rusijom, očigledno svestan da bi to uzburkalo odnose sa Vašingtonom, koji će sa svoje strane iskoristiti sav svoj uticaj u istočnoevropskim državama kako bi otežao to zbližavanje. Zasad, međutim, Nemačka samo „ispituje teritoriju“ pre donošenja konačne odluke, smatra „Stratfor“.

Berlin „ispituje teritoriju pre donošenja odluke o budućnosti odnosa Nemačke sa Rusijom“, piše u članku koji je objavljen na veb-sajtu američke kompanije „Stratfor“ (koju u svetu vide kao „CIA iz senke“), a povodom sastanka koji su u sredu u Moskvi imali ruski predsednik Vladimir Putin i vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel.

„Nemačka je poslala signal da preispituje svoj odnos sa Rusijom“, piše u članku.

„Berlin traži način da modifikuje ili čak potpuno ukine aktuelne restriktivne mere uvedene Moskvi. Međutim, takva odluka bi verovatno stvorila raskol između Nemačke i većine država Srednje i Istočne Evrope, što znači da Berlin još uvek nije spreman na zvaničnu promenu pravca“, dodaje „Stratfor“.

Autor potom navodi razloge zbog kojih smatra da bi Rusija i Nemačka mogle da imaju koristi jedna od druge.

Koji je interes Nemačke za Rusiju

Rusija je tek 13. na listi najznačajnijih nemačkih destinacija za izvoz, navodi autor, ali u momentu kad je obnova evropske ekonomije i dalje krhka a ekonomski rast Kine usporava, Berlin verovatno smatra da bi trebalo da uvede što više raznovrsnosti kada je u pitanju izvoz.

„Sankcije Evropske unije prema Moskvi komplikuju izvoz robe u Rusiju. Pored toga, Nemačka i Rusija su planirale da pojačaju saradnju u oblasti trgovine pre nastanka krize, kada je bilo pregovora o vozovima, hemijskim postrojenjima i drugim projektima“.

„Nemačka je takođe zainteresovana za jačanje veza sa Rusijom zbog energetike“, dodaje autor članka i precizira:

„Nemačka je najveći potrošač ruskog prirodnog gasa. Ova činjenica primorava Berlin da se postara da nemačke elektroenergetske kompanije nastave da sarađuju sa ruskim. Ovo takođe prisiljava Berlin da balansira između zadržavanja uticaja Moskve u Srednjoj i Istočnoj Evropi i staranja da Rusija nastavi da mu prodaje prirodni gas po cenama koje može da priušti“.

Još jedan razlog koji se navodi u tekstu je taj da Nemačka vidi Rusiju kao „ključnog igrača u rešavanju krize u Siriji, koja je direktno povezana sa sve većim brojem tražilaca azila u Evropi“.

Pored toga, „Nemačka je zauzela blažu poziciju od ostalih zapadnoevropskih zemalja i Sjedinjenih Država kada je u pitanju diskusija o budućnosti vlade sirijskog predsednika Bašara el Asada i sirijskom konfliktu“.

Ovo se poklapa sa nedavnim govorom Ijana Bremera, predsednika Evroazijske grupe, koji povremeno piše za magazin „Tajm“, a koji je izjavio da je Evropljanima „preko glave sankcija protiv Rusije“.

A kako je Ukrajina „nestala sa naslovnih stranica“, kaže on „vidimo sve više evropskih lidera koji govore: hajde da pokušamo da normalizujemo odnose sa predsednikom Putinom“.

Koji je interes Rusije

Razlog zbog kog je Rusija, sa druge strane, zainteresovana za Nemačku, „Stratfor“ vidi u „aktivnom lobiranju Kremlja u mnogim evropskim zemljama, poput Italije i Francuske, da ublaže sankcije — iako Moskva zna da je upravo Nemačka ključ za podizanje sankcija“.

„Kremlj takođe posmatra sastanke sa visokim evropskim zvaničnicima, kao dokaz da nije izolovan i kao jedan od načina da stvori neslogu između članica Evropske unije“.

„Putin verovatno razmišlja na duge staze. Gabrijel je lider Socijaldemokratske partije, koja je tradicionalno naklonjena Rusiji. U situaciji kada popularnost Hrišćansko-demokratske unije nemačke kancelarke Angele Merkel opada usled migrantske krize, postoji mogućnost da Merkelova ne pobedi na narednim izborima, koji su zakazani za 2017. godinu. Socijaldemokratska partija takođe ispašta zbog migrantske krize, ali očuvanje dobrih odnosa Rusije sa nemačkim levim centrom moglo bi da bude korisno ukoliko ova partija dobro prođe za dve godine.“

Pažnja Ukrajine i Sjedinjenih Država

Sastanak Gabrijela sa predsednikom Putinom, kako piše u članku na veb-sajtu „Stratfora“, privukao je pažnju Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država.

„Ukidanje sankcija Rusiji moglo bi negativno da utiče na odnose Nemačke sa SAD, ali i da primora Belu kuću da intenzivira ekonomsku i vojnu saradnju sa bivšim komunističkim zemljama — od Poljske do Rumunije. Ovaj potez bi potom produbio već ozbiljnu političku podeljenost Evropske unije.“

„Iako bi države na Zapadu, poput Italije i Francuske, sa radošću primile popuštanje tenzija u odnosima sa Moskvom, većina članica EU u Srednjoj i Istočnoj Evropi i dalje su čvrsto rešene da ne odstupaju od sankcija“, upozorava autor članka.

„Odnosi ovih država sa Nemačkom već su zategnuti zbog strategija Berlina za rešavanje migrantske krize; zemlje Srednje i Istočne Evrope posebno su kritikovale planove Nemačke da tražioce azila rasporedi širom Evropske unije, a Berlin nije spreman na još jedan sukob.“

Stoga će Nemačka verovatno rešavati krize sa kojima se suočava jednu po jednu, zaključuje autor iz američke obaveštajne agencije.

„Sastanak Gabrijela sa Putinom pokazuje da Berlin ’ispituje teritoriju“ pre nego što donese odluku o budućnosti odnosa Nemačke sa Rusijom“, zaključuje „Stratfor“.