Izvor: Fakti

Narodna banka Kine danas je obavila prvo plaćanje prema inostranstvu u juanima preko novog nacionalnog platnog sistema za međunarodna plaćanja CIPS (China International Payment System).

Ovo je kineski SWIFT jer omogućava i strancima obračun u međusobnim plaćanjima sa kineskim partnerima u juanima.

Prvi juani su preko CIPS otišli u Luksemburg. Na račun švedske kompanije IKEA.

Ovo će, kako se procenjuje, znatno povećati značaj i mogućnosti juana – naročito u SAD i Evropi.

CIPS će omogućiti Kini da podatke o plaćanjima zaštiti od američke špijunaže.

CIA ima dostup platnom sistemu SWIFT.

Do starta CIPS – plaćanja u juanima išla su uglavnom preko ofšornih banaka u Hongkongu, Singapuru i Londonu.

—————-

Indija i Kina praktično su pokupovale svo zlato na Londonskoj berzi metala.

Veliki diler plamenitih metala A-Mar objavio je: „Na Londonskoj berzi gotovo da više uopšte nema zlata. Fizičko zlato munjevito odlazi iz Londona jer su Indija i Kina krenule u globalnu „poteru za zlatom”. Već se nameće pitanje: da li će biti dovoljno zlata u svetu da zadovolji potražnju?”

Autor knjige „Zlatna revolucija” Džon Batler situaciju je ovako ocenio: „Zlato se seli sa mesta na mesto. Po svemu sudeći, odvoze ga iz Londona, a moguće je – i iz Njujorka. Najveći kupci i uvoznici su Kina i Indija. Zapravo, zlato se u velikim količinama odvozi iz Londona, a da ga ne bi manjkalo – Velika Britanija ga uvozi u velikim količinama”.

Drugi zapadni ekspert Ned Nejlor-Lejland otkriva pozadinu: „U Aziji shvataju razliku između papirnog novca i pravog sredstva za čuvanje kapitala. Zlato za velike azijske zemlje služi kao „osiguranje” od posledica okončanja „superciklusa” i verovatnog kraha sadašnjeg monetarnog sistema”.

Amerikanci zaziru da će Kina i Indija stvoriti sopstvena tržišta zlata i udariti na monopol dolara.

Njihov monetarni stručnjak Majk Kajzer upozorava: „Banke su se uzdale u svoje centralne banke da će rešiti problem svetske krize likvidnosti. Ali, to se nije dogodilo, pa je bankama sada strašno”.

—————-

Centralne banke evropskih zemalja nastavljaju da povlače zlato koje su proteklih decenija deponovale u SAD.

To je već dovelo do toga da su količine zlata u njujorškoj Federalnoj rezervnoj banci pale na najniži dosadašnji nivo.

Prva je krenula Nemačka, za njom Holandija, a maju ove godine se za isto odlučila i Austrija.

Predsednik Instituta „Ludvig fon Mizes” Lu Rokvel smatra da će povlačenje zlata koje je uveliko u toku pozitivno uticati na svetsku ekonomiju: „Sistem federalnih rezervi SAD i pristalice politike koju on vodi – tvrde da zlato ne igra nikakvu monetarnu ulogu. Ali, ako je tako: neka onda objasni – zbog čega se u Federalnoj rezervnoj banci čuva ovoliko zlata koje ne pripada samo SAD nego i drugim zemljama”.

Rokvel posebno naglašava: „Imperije po pravilu kod sebe drže i zlato svojih kolonija ili zavisnih država. Odluke drugih država da povuku svoje zlato iz Federalne rezervne banke Njujorka ne raduje Vašington. To povlačenje je važno za njihovu nezavisnost. Indikativno je da se neke zemlje otvoreno pribjavaju da je deo njihovih zlatnih poluga nestao ili da je možda dat u zalog. Doduše, moguće je da su te poluge na svom starom mestu, ali je pitanje kome pripadaju. Zato je potpuno prirodno što Nemačka, Austrija i druge zemlje traže nazad svoje zlato”.