Izvor: Politika

Predsednik Petro Porošenko potpisao zakon koji vlastima u Kijevu omogućava da prestanu s otplatom inostranih dugova.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko potpisao je zakon koji vlastima u Kijevu omogućava da prestanu s otplatom stranih dugova. To praktično znači da bi Ukrajina u slučaju drastične nestašice novca mogla da proglasi moratorijum na otplatu dugova inostranim poveriocima.

Ukrajinska Vrhovna rada (parlament) zakon je usvojila 19. maja, a šef države nije dugo oklevao da ispod njega stavi potpis. Time je zakon faktički stupio na snagu i važiće narednu godinu dana.

Na listi potencijalnih „žrtava“ ovog ukrajinskog zakona je i Rusija, zbog kupovine ukrajinskih državnih obveznica 2013. godine – pomoć tadašnjem predsedniku Viktoru Janukoviču – u vrednosti od tri milijarde dolara. Mediji navode da redovna tranša otplate prispelih kamata sledi 20. juna kada bi Kijev trebao ruskoj državi da isplati 75 miliona dolara.

Prve reakcije na novi ukrajinski zakon veoma su negativne. Bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov smatra da je reč o veoma lošoj odluci Kijeva.

„To je ucena poverilaca koja bi mogla da dovede do isključenja države sa međunarodnog finansijskog tržišta. Sigurno će uslediti pad standarda građana i produbiće se ekonomska kriza. Odluka ne znači da je država insolventna, ali je zvanično obaveštenje da se Ukrajina nalazi pred bankrotom. Ovaj zakon je zapravo izdaja nacionalnih interesa Ukrajine“, napisao je Azarov na svojoj „fejsbuk” stranici.

Iz Moskve je, posle usvajanja zakona u Vrhovnoj radi, stiglo zvanično upozorenje da će Rusija pokrenuti sudski spor protiv Ukrajine kako bi naplatila svoja potraživanja.

„Još nema razloga za tužbu, ali ukoliko Ukrajina u junu ne isplati 75 miliona dolara Rusija će pokrenuti spor pred međunarodnim sudom“, izjavio je u Moskvi ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev je nekoliko dana kritikovao ukrajinski zakon naglašavajući da je „kontradiktoran“ i da zapravo omogućava vlastima u Kijevu da ne vraćaju dugove napravljene u vreme dok je predsednik države bio Viktor Janukovič.

Zapadni mediji uglavnom nezainteresovano prate finansijsko posrtanje Ukrajine. Jedan od retkih medija u Nemačkoj koji ozbiljnije analizira ukrajinsku krizu jeste berlinski dnevnik „Tagescajtung“.

„Dok zapadni mediji iz dana u dan prate šta se dešava između Evropske unije, MMF-a i Grčke, jedna vest prošla je potpuno nezapaženo. Vest da je ukrajinska ministarka finansija Natalija Jaresko hladnokrvno izjavila da Ukrajina neće plaćati svoje dugove“, piše nemački list.

Ono što nemački list stavlja u prvi plan jeste činjenica da je Ukrajina pred bankrotom, iako je nedavno, 11. marta, MMF odlučio da se Kijevu odobri kredit od 17,5 milijardi dolara.

„A sada Kijev lakonski saopštava da bez novih kredita neće moći da vraća dugove“, zaključuje „Tagescajtung“.

Kada je već reč o ukrajinskim dugovima, pokazuje se da je teško utvrditi koliko Kijev zapravo duguje. Mediji navode različite brojeve: 50, 70 ili čak više od 80 milijardi dolara. I tu nije kraj. DŽordž Soros, jedan od najpoznatijih svetskih berzanskih špekulanta, procenjuje da je Ukrajini potrebno još najmanje 50 milijardi svežeg novca da bi se izvukla iz krize.

Ni ovo brdo para ne garantuje, međutim, spas vladi u Kijevu. Ukrajina je, kako se procenjuje, jedna od najkorumpiranijih država na svetu, novac iz državne kase nestaje bez traga i glasa. Nemački mediji navode podatak da je iz prošlogodišnjeg rekordnog vojnog budžeta od 4,7 milijardi evra neobjašnjivo „isparilo“ oko 450 miliona evra.

Građani za ovaj sunovrat najviše optužuju političare. To je na svojoj koži već osetio aktuelni premijer Arsenij Jacenjuk. Prema ispitivanju kijevskog Instituta za sociologiju, njegova vlada, posle šest meseci „života“, ima podršku svega četiri odsto građana.