Izvor: Standard

Evropska centralna banka (ECB) je primenila od 4. novembra novi sistem za kontrolu i regulaciju evropskog bankarskog sistema – Jedinstveni supervizorski mehanizam (Single Supervisory Mechanism – SSM). Taj mehanizam trebalo bi da nadgleda i kontroliše one evropske banke koje se „ne ponašaju“ u skladu sa politikom poslovanja i koje rade rizično u odnosu na svoje kapitalne osnove.

SSM je zapravo jedan od tri stuba „bezbednosnog“ sistema, koji su stvorili ECB i Evropska komisija (EK). Jedinstveni rezolucijski mehanizam (Single Resolution Mechanism – SRM) je produžena ruka ECB koja spašava ili likvidira „neposlušne“ banke. Oni zapravo odlučuju o sudbini tih banaka, odnosno odlučuju da li će se te banke rešiti novca klijenata ili akcionara. Ova praksa je prvi put oprobana na Kipru 2013. Rojters je 30. jula te godine izvestio da je, prema tvrdnjama Centralne banke Kipra, „47,5 odsto depozita koji premašuju sto hiljada evra upotrebljeno kao osnova za dokapitalizaciju ugroženih zajmodavaca, što je bio korak ka finansijskom spasavanju ostrva“.

Ta zaplena, iliti krađa klijentskih sredstava, ili, što bi neki rekli, „šišanje“ – na Zapadu je zapravo „jamčevina“ za bežanje od obveznika, tj. onih koji su nosili teret spasavanje Amerike i EU.

Ovaj svirepi pljačkaški pohod, koji su ECB, EK i MMF izveli bez ikakve pravne osnove, prošao je bez većih protesta u ostatku Evrope, posle čega je Evropska komisija taj potez usvojila kao „normu“.

U jednoj od svojih poslednjih gordih izjava pre predavanja dužnosti Žan-Klodu Junkeru, evropski komesar Manuel Barozo je uzviknuo: „Evropska unija planira da prekine začaranu vezu između gospodara i njihovih banaka! Gubici banaka u budućnosti neće ići na račun naroda, što bi zapravo podrivalo ekonomsku stabilnost čitavih zemalja.“

NAJVEĆI PODUHVAT ECB IKAD

Eto ga. To je ratifikacija „jamčevine“. Nema bežanja od evropskih banaka, od kojih su većina labilnije u odnosu na početak veštačke „krize“ 2008. Neizbežne su.

Treći stub je Jedinstveni rezolucijski fond (Single Resolution Fund – SRF), mehanizam koji će spasavati banke od bankrotstva, a potom ih stabilizovati. Planira se da stupi na snagu 1. januara 2016. ako (a to je zaista veliko „ako“) države članice daju neophodna sredstva.

Stubovi jedan i dva su bitni za evrozonu i 6.000 banaka, a to je zaista mnogo banaka za nadgledanje. ECB je zato naglasila da će Jedinstveni supervizorski mehanizam (SSM) nadgledati 150 najvažnijih banaka. Ostale će nadgledati državni mehanizmi, koji god to bili. Te banke će imati stroge propise kojim će pratiti SSM i suočavaće se sa sankcijama i kaznama da ne bi zalutale.

Članstvo zemalja koje nisu u evrozoni je dobrovoljno. Neobično je da se Velika Britanije (još) nije prijavila za članstvo.

Ovo je najveći poduhvat ECB još od njenog formiranja pre 16 godina. Postavljaju bankarske standarde širom Evrope, prema kojima će odlučivati da li će određena banka propasti ili će se uzdignuti. Ovo je očigledno narušavanje suvereniteta zemalja evrozone, odnosno jednog od ključnih principa na kojima je zasnovan Lisabonski sporazum. Nigde ne piše da ECB može dati sebi ovakve nadležnosti. Sami su se nametnuli, a neoliberalni lideri evrozone će im se pridružiti – na štetu svojih birača.

I nemojmo zaboraviti da je ECB povezana sa Volstritom, američkim Federalnim rezervama (FED) i MMF. Mario Dragi, predsednik ECB, bivši je izvršni direktor Goldman Saksa.

Jedinstveni supervizorski mehanizam težak je sukob interesa i, po svemu sudeći, carevi zapadnih pohlepnih privreda će se izvući. Za sada.

Nezavisna revizija svih evropskih banaka, a pogotovo onih 100 ili 150 koje su „suviše velike da bi propale“, uključujući ECB, biće u redu. „Nezavisno“ podrazumeva da će revizor polagati račun specijalnom savetu zemalja evrozone. Specijalni savet će činiti skup sastavljen od članova parlamenata, bankarskog, industrijskog i uslužnog sektora, kao i pripadnika građanskog društva.

To se, naravno, neće dogoditi, barem ne kao nezavisna revizija FED. Zato što bi to značilo prebacivanje vlasti na narod čiji je novac u opticaju, narod kojem je zaista stalo da bankarski sistem dobro funkcioniše.

Gardijan je izvestio kako je izvršen test vitalnosti, kojim je utvrđeno da je od stotinu najvećih banaka, njih 24 „palo“ (jedna od pet, uključujuči devet italijanskih i tri grčke), ostavljajući rupu od 25 milijardi evra bankarskog kapitala, što bi se moralo spasti „jemčevinom“ ako Jedinstveni rezolucijski fond (SRF) ne stupi na snagu do tada.

ODBIJANjE FINANSIJSKE AGRESIJE

Implementacija Jedinstvenog supervizorskog mehanizma (SSM) će biti tačka za evropske banke sa koje nema povratka. Do sada su slobodno mogle da štampaju novac. Na primer, Grčka je mogla da se spase da je štampala svoje evre umesto što je podlegla drakonskim fatalnim uslovima ECB, EK i MMF. Ali nisu štampali zato što je grčka elita deo njihovog šablona. Sada ne postoji pravilo ECB koje zabranjuje državnoj centralnoj banci da štampa novac u evrozoni, a to je evro.

Evropljani će se staviti na milost i nemilost ECB, a kroz nju će njihovu sudbinu odlučivati i FED i Vol Strit, sistemi koji su zasnovani na pohlepnom dolaru.

I zašto ljudi ne reaguju? Zato što su namerno dezinformisani. Jedinstveni supervizorski mehanizam (SSM) im je predstavljen kao sistem koji će ih spasavati od budućih kriza, a realna priča je sasvim suprotna.

Ipak, podjednako važan i vrlo sumnjiv jeste tajming koji je ECB izabrala za povlačenje ovih poteza. Ukidanje suvereniteta država evrozone i suvereniteta njihovih banaka nisu slučajni. Taj potez dolazi u jeku zapadno-istočnih sukoba, novog Hladnog rata, koji podstiču SAD i njeni evropski vazali.

Oružje ECB – Jedinstveni supervizorski mehanizam (SSM), sa svojim ogromnim ovlašćenjima i neprepoznavanjem državnog suvereniteta – ima za cilj da drži evro i zemlje evrozone kao taoce protiv Rusije ili novog rusko-kineskog saveza. Novi sistem nadgledanja pazi da niko ne zaluta, na primer, na istok, gde će trgovati u novoj oazi prosperiteta i jednakosti, gde bi bankarstvo mogli da služi narodu, a ne pojedincima.

Setite se da je Ksi Đinping, predsednik Kine, posetio Nemačku u martu 2014. kako bi gospođi Merkel ponudio učešće u novom putu svile – trgovačkom savezu od Nemačke, Rusije, bivših sovjetskih republika, pa sve do Šangaja. Neverovatan potencijal za trgovinu i razvoj koji se teško može odbiti. Ako Nemačka, najjača zemlja evrozone, prihvati to, onda će i ostatak Evrope krenuti za njom – putem sigurnosti i nezavisnosti umesto da ostanu u trenutnom savezu sa huškačkom Belom kućom, koji se zasniva na pretnjama i sankcijama.

Vašington je svestan toga. Neće se ustezati da poseju nemir i nestabilnost po Evropi kako bi opravdali intervenciju – više NATO, više nadgledanja CIA, više naoružavanja i – nanje približavanja Moskvi. Nova bankarska kontrola je samo još jedan ali važan adut u tom pravcu.

Alternativni monetarni sistem nezavistan od dolara biće dobrodošao kako bi se mirno odbila ova finansijska agresija.