Izvor: Tanjug

Sjedinjene Američke Države se ne mogu povući sa Balkana i prepustiti ga Evropi, jer rešavanje pitanja političkih prava i sloboda iziskuje njihovo snažno prisustvo, ocenio je predsednik američke Nacionalne zadužbine za demokratiju Karl Geršman.

“Balkan nije nestao sa geopolitičke mape i SAD ne mogu jednostavno reći – ovo je evropski problem”, rekao je Geršman u intervjuu Radiju Slobodna Evropa (RSE), govoreći o problemima sa kojima se ovaj region suočava, a za koje ocenjuje da su dugoročni.

“Kada je reč o političkim pravima i slobodama, to iziskuje snažno prisustvo SAD u nastojanjima da se prevaziđu ove teškoće na Balkanu, iako Vašington treba da se suoči i rešava veće probleme, kao što su trenutno na Bliskom istoku, zatim u odnosima sa Kinom i ostale”, rekao je Geršman, koji je bio predstavnik SAD u Komitetu UN za ljudska prava u vreme administracije Ronalda Regana.

U razgovoru Geršmana sa RSE tokom međunarodne konferencije “Forum 2000” u Pragu, bilo je reči i o pretnji militanata Islamske države, situaciji u Ukrajini i izazovima sa kojima se suočava demokratija u vreme globalne ekonomske krize, pre svega o produbljivanju nejednakosti.

Geršman ocenjuje da se militantni aktivisti Islamske države nisu pojavili iznenada te da se sve ovo što se danas dešava moglo predvideti, kao i da se problem ne može rešiti samo vazdušnim udarima, već da je potrebno poslati i specijalne snage koje će sa zemlje pomoći da bombardovanje bude delotvornije.

Osvrnuvši se na situaciju u Ukrajini, on je ukazao da u toj zemlji nije moguće političko rešenje bez vojne ravnoteže, uz ocenu da su ukrajinske snage veoma slabo naoružane i ne mogu da se odupru modernoj ruskoj armiji, te da joj je stoga potrebna vojna pomoć u obuci i naoružanju.

Kada je reč o problemu nejednakosti, Geršman ocenjuje da rešavanje tog problema nikada nije bilo moguće bez snažnog privrednog rasta i konkurentnosti.

Geršman je predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju, sa sedištem u Vašingtonu, još od njenog osnivanja.

To je američka neprofitna organizacija koja je osnovana 1983. sa ciljem promovisanja demokratije, a finansira se uglavnom iz sredstava koje joj na godišnjem nivou dodeljuje američki Kongres kroz budžet Stejt departmenta namenjen Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID).

Ova dvostranačka i transparentna organizacija podržava više od 1.000 projekata nevladinih grupa koje streme ka demokratskim ciljevima u više od 90 zemalja, navodi se na sajtu Nacionalne zadužbine za demokratiju.

U sastavu njenog upravnog odobra su vladini zvaničnici, poput bivših kongresmena Martina Frosta i Vina Vebera, bivših senatora, ministara, ambasadora, kao i naučnici, profesori i eksperti na prestižnim institucijama, ali i poslovni i sindikalni lideri.