Izvor: Fakti

Zašto je Ukrajina pristala na prekid vatre na istoku zemlje – agenciji ITAR-TASS je razjasnio direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Leonid Rešetnjikov.

Zašto je do toga došlo navrat-nanos?

– Primirje je znak da je stanje ukrajinske armije, ukrajinske političke elite i ukrajinske privrede u tako jadnom stanju da im je bio potreban barem jedan solidan predah kako bi se oporavili. Po mom mišljenju, takvi potezi su najviše uslovljeni upravo time…

Ipak, otud i takva žurba?

– Glavna želja Kijeva je bila da što pre dobije predah i iskoristi ga da se povrati. Ukoliko Porošenkove reči nađu izraz u odgovarajućim komandama i naređenjima, onda treba očekivati i početak dugotrajnih razgovora i pregovora. To je, uostalom, delom uslovljeno objektivnim okolnostima: situacija na jugoistoku Ukrajine je teška, očas posla je tamo nemoguće bilo šta rešiti. Pa, ni za mesec, ni za dva tamošnja teška pitanja se ne mogu rešiti. Ali, za to vreme kijevske vlasti planiraju da dovedu u red sebe i svoju armiju.

Može li se to oceniti kao posledica pobeda armije Novorosije?

– Bez sumnje. To je nesumnjiva pobeda. Ona, razume se, nije konačna, ali predstavlja veliki uspeh! On se sastoji barem u tome što je vlast, koja se tako agresivno, tako surovo i bez milosti ponašala na teritoriji Donbasa, junačkim otporom ustanika primorana da govori o primirju. A to je zapravo zakamuflirana mirovna ponuda.

Primirje je dobro i za Novorosiju? Barem će prestati da se proliva krv…

– Ipak mislim da pravi kontekst te ponude nije da se postigne neki mirovni sporazum s DNR i LNR. Za današnji Kijev to za sada nije najvažnije. Najvažnije je – dobiti mogućnost da se predahne, da se dođe k sebi, nekako se povratiti. Naročito zbog toga što računa na zapadnu pomoć. U svakom slučaju, režim mora pre zime da na neki način obezbedi dodatni „kiseonik”.

Mislim da pri tom ni sam Porošenko, ni oni koji ga okružuju, ni veći deo ukrajinske elite za sada nisu spremni da se odreknu svog idejnog temelja – unitarne Ukrajine. Tim pre još uvek nisu spremni da priznaju kao svršenu stvar da su Donjeck i Lugansk deo Novorosije, koja više nije deo Ukrajinske Republike.

To onda znači da se tim republikama mogući predah ne isplati?

Ne mora da znači. Samo treba sagledati, izračunati kako da ga iskoriste u svom interesu. Pre svega da izdejstvuju da Porošenko i Kijev tokom pregovora priznaju objektivnu vojnu i političku situaciju, da dokažu besmislenost pokušaja da se ospori činjenica da je Novorosija realno nezavisna od Kijeva. To je, pre svega, zadatak za diplomatiju.