Izvor: Fond Strateške Kulture

Reakcija evropskih država na sankcije koje je Rusija uvela kao odgovor na evropska ograničenja Ruskoj Federaciji vrlo je slična stanju šoka. Ne samo zbog psihološkog efekta koji je otvoreno opisao ministar inostranih poslova Estonije Urmas Paet („U naše vreme samo SAD i Evropska unija imaju pravo da kažnjavaju nevaljalu decu, Rusija to pravo nema“), već i zbog jadne perspektive po ekonomiju mnogih država Evropske unije, koja proizilazi iz tih sankcija.

Novinari Zapada su prvih dana sa oduševljenjem obećavali da se rusko rukovodstvo, uvodeći svoja ograničenja na uvoz evropskih proizvoda, priprema da sopstveni narod umori glađu. Međutim, takve vesti su podjednako daleko od stvarnosti, koliko je od ozbiljne analitike daleko i profesionalni nivo autora članaka o gladi koja preti Rusiji.

Prvo, u svetu praktično više ne postoji unikatna roba za koju u drugim zemljama nema zamene. Takva roba, kao i sve što je unikatno, dostupna je samo vrlo malom broju poštovalaca, a ne masovnom potrošaču. Složićete se da ograničenje uvoza originalne šunke iz Parme ni u kom slučaju neće izazvati pobune gladnih po naseljima Burjatije, kao što ni nedostatak španskog vina „Udovica Kliko“ na policama prodavnica teško da može da utiče na raspoloženje svesti stanovnika Slavjanska-na-Kubanji.

Drugo, tržište ne trpi prazninu. Umesto „Bušovih bataka“ na policama će se naći bataci sa karabatacima ruske proizvodnje, umesto holandskih i italijanskih kačkavalja „za narod“ u rusku provinciju će biti slata slična ili ista, preko licencija proizvedena, roba iz Kazahstana i Belorusije, koja je do sada na ruskom tržištu mlečnih proizvoda konkurisala jedna drugoj. A mnogi ljubitelji voća će opet dobiti mogućnost da se sete da nije Varšava ta, koja se na ruski prevodi kao „Otac Jabuke“, već je to Alma-Ata, glavni grad Kazahstana.

Treće, zbog uvođenja sankcija Rusiji, Vašingtonu i Briselu zahvaliće one zemlje sa kojima Moskva već izvesno vreme formira novi ekonomski savez, a možda i one koje se pripremaju da se tom savezu priključe. Jer od uvođenja sankcija onaj deo novca zemalja koje se pridružuju Rusiji neće više ići na finansiranje evropskih farmera, već će ostajati da se njime finansira poljoprivreda u sopstvenoj zemlji.

Svojom sankcionom politikom Evropa i SAD su time što su „obezbedili“ sopstveni gubitak od 12 milijardi dolara presudili sami sebi. Za pribaltičke države ti gubici su toliko bitni da čak i pre nego što je Rusija odgovorila svojim sankcijama one su prognozirale pad BDP-a od 10%. Već sada je u Latviji ceo niz fabrika koje se bave preradom ribe i čijih je 90% proizvodnje isporučivano Rusiji, spreman da objavi bankrot. Ista je situacija i u Litvaniji koja gubi kupce za dve trećine proizvodnje svinjskog mesa, i u Estoniji čija se agrarna proizvodnja, u stvari između 25 i 30% nje isporučuje Rusiji. U panici su i finski proizvođači putera, koji su još od početka 20.veka orijentisani na rusko tržište, kao i poljski proizvođači voća. Tako milijarde evra neće stići do holandskih, mađarskih, bugarskih, nemačkih, francuskih i italijanskih seljaka i norveških ribara.

Za Evropu političke posledice poslušnog izvršavanja volje Bele kuće mogu da budu vrlo značajne. Tako finski političari prognoziraju već u ovoj godini političku krizu i prevremene izbore koji će biti održani pod parolom „Što dalje od Brisela“. Rukovodstvo Mađarske, koje je tradicionalno usmereno na Rusiju, otvoreno izjavljuje da ne želi da se potčini zahtevima Evropske komisije. I u Bugarskoj i Grčkoj sazreva nezadovoljstvo politikom centralnih organa EU, jer je u njima učešće Rusije u izvozu 20,2, odnosno 12,4%.

Ekonomske posledice nepromišljenog hodanja po tragu američke sankcione politike već su na sebi osetile i Nemačka, Italija i Francuska, koje predstavljaju glavne „punioce“ evropskog budžeta. Ako Pariz upisuje nulti rast BDP-a, Rim i Berlin će se naći sa njegovim smanjenjem od 0,2%. I jednostavno neće imati čime da nadoknade gubitke zbog sankcija koje su sami uveli, kao i onih kojima im je odgovoreno.Odnosno, podilazeći Vašingtonu Evropa je sebe osudila na novu krizu, iz koje će nekim zemljama, na primer Finskoj, trebati bar 10 godina da se izvuku i da dođu do nivoa BDP-a iz 2008.godine.

A najneprijatnije će za Evropljane biti shvatanje da su svojim postupcima omogućili započinjanje procesa restrukturizacije u čitavom segmentu svetske ekonomije, pošto su svoje pozicije dobrovoljno ustupili konkurenciji iz država Azije i Južne Amerike koje su u burnom razvoju…

Tako su se do sada već javili Kina, Turska i Izrael da Rusima zamene evropske proizvođače povrća i voća. Smanjenje isporuka mesa iz Evrope spremni su da kompenzuju Brazil, Argentina i Novi Zeland, koji nije poželeo da rusko tržište izgubi time što će se pridružiti američkim i evropskim sankcijama. Po strani od sankcija ostalih Evropljana je ostala i Švajcarska, čija industrija mleka i sireva ni malo ne zaostaje za italijanskom, francuskom ili holandskom. Takođe, i japanski ribari teško da će odustati od mogućnosti da istisnu evropske konkurente, bez obzira na formalnu podršku koju zvanični Tokio ukazuje SAD-u.

Naravno, SAD i Brisel pokušavaju da vrše pritisak na navedene države trudeći se da ih ubede da se pridruže antiruskim sankcijama. Međutim, stvar je gotova: u najsiromašnijim članicama EU je počeo proces izumiranja poljoprivrednih grana, ali je počeo i novi zavijutak u ekonomskoj krizi Evrope, koji može ako ne da uništi Evropsku uniju, a ono da zamrzne standard Evropljana. A nov ekonomski podstrek će, umesto Evrope, zahvaljujući ruskom novcu, da dobiju članice BRIKS-a, Carinskog saveza, kao i ostale ekonomije „sveta sa periferije“.

Ali ni to nije kraj: u težnji da potpuno unište evropsku ekonomiju, uz aplauz azijske konkurencije, Vašington i Brisel već diskutuju o sankcijama protiv Rusije koje se odnose na isporuke energenata Evropi. Kakve će biti posledice tog koraka za države EU koje od Rusije u tom pogledu zavise od 10 do 100% možemo samo da zamislimo. Ali sa sigurnošću može da se kaže: Gospodo, čak i bez sankcija u energetici svedoci smo početka degradacije Evrope i burnog rasta Azije i Latinske Amerike.