Izvor: Politika
Zvanična Grčka energično demantuje tvrdnje dela zapadne štampe da se restrukturisanje njenog duga priprema za leto ove godine. Istu poruku upućuju i kreditori, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka, koji smatraju da se može verovati vladi Jorgosa Papandreua i njenom programu izlaska iz dužničke krize.
I pored činjenice da su ovakve spekulacije prouzrokovale nove potrese na tržištu novca i srozavanje evra u odnosu na dolar, direktor MMF-a Dominik Stros-Kan poručuje da sve dok se Grčka pridržava svojih obećanja i dejstvuje u saglasnosti sa programom – ne može biti nikakvih razgovora o restrukturisanju duga.
Naime, upravo ovih dana Atina treba da saopšti program daljih reformi radi smanjivanja deficita u budžetu. Vlada kroz mere finansijske politike treba da obezbedi 23 milijardi evra kao i da ispuni zahtev kreditora i precizira šta će sve privatizovati kako bi do 2015. obezbedila dodatnih 50 milijardi evra.
Očekuje se odluka o prodaji državnih aktiva, ukidanje socijalnih beneficija, povećanje poreza, smanjenje plata u državnom sektoru… Preciznije, Ministarstvo rada je obećalo da će uštedeti 1,4 milijardu kroz smanjivanje farmaceutskih troškova, oko 200 miliona kroz strogu kontrolu penzija i ukidanje isplate takozvanim mrtvim dušama, zavođenje reda na tržištu rada gde trenutno 25 odsto radi na crno.
Istini za volju, iako vlada uverava da se Grčkoj može i mora verovati, mnogi pokazatelji joj ne idu na ruku. Društveni rast je u opadanju, nezaposlenost je preko 15 odsto, prodaja nepokretnosti je pala za 16 odsto jer se teško dobijaju krediti. Mnoge štediše su za poslednju godinu dana zatvorile račune i povukle preko 40 milijardi evra, što je 14 odsto ukupnog bankarskog depozita u zemlji. Tendencija povlačenja štednje se nastavlja i mesečno, prema ovdašnjim finansijskim izvorima, banke gube tri milijarde.
„Kada saopštimo naš plan svima će biti jasno da se Grčkoj može verovati i da smo sposobni da problem rešimo ne kroz restrukturisanje duga, već kroz restrukturisanje zemlje”, poručio je ministar finansija Jorgos Papakonstantinu i pojasnio da će glavni adut biti prodaja državne svojine, čime će zemlja zaraditi 50 milijardi evra.
Planira se, bar prema sada raspoloživim informacijama, smanjenje državnog paketa u energetskoj kompaniji RRS i kod tzv. operatera za prirodni gas DEPA do 34 procenta. Tu se računa na zaradu od po 500 miliona evra. U ovoj godini se planira i prodaja 34 odsto akcija najveće kompanije za igre na sreću u Evropi, OPAP, što će doneti zaradu od 1,6 milijardi, a vlada će prodati i 77 odsto akcija ATE banke i grčke Poštanske banke.
Međutim, najveća zarada biće od prodaje nepokretnosti, navodno, u vrednosti od 35 milijardi evra. Konkretno, reč je o nepokretnostima koje nezakonito i bez ikakve evidencije decenijama eksploatišu privatne strukture.
Zapadni eksperti smatraju da je mnogo toga pod znakom pitanja i da, kako to tvrde nemački krugovi, Grčkoj do kraja leta sleduje restrukturisanje duga. Niko ne optužuje vladu da „navodi vodu na tu vodenicu” već da će ovakav ishod, nekakva forma restrukturisanja, biti neminovan.
Atina kategorički demantuje ovakve spekulacije. Guverner Nacionalne banke Grčke Jorgos Provopulos je izjavio da bi, bez obzira na ekonomske pokazatelje i činjenicu da zemlja teško prati tempo otplate dugova, restrukturisanje bilo katastrofalno za zemlju.